Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Da li je moguće provesti se sa 200 din u Novom Sadu? Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć. '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih. '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga. Uz kihot, se nadovezuje prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste! Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala! http://taxinovisad.blogspot.com/1958 Objavio/la Ćazim Salihi
-
By Ćazim Salihi Da li je moguće provesti se sa 200 din u Novom Sadu? Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć. '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih. '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga. Uz kihot, se nadovezuje prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste! Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala! http://taxinovisad.blogspot.com/Jan 03, 2014 1958 -
Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....1956 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....Jul 23, 2016 1956 -
ŽENE STARIJE OD 40 GOD. Jedan je stariji, iskusni, ( pametni ) muškarac rekao: Što sam stariji, to više poštujem žene starije od 40 godina. Evo nekoliko razloga:... Žena starija od 40 godina te nikada neće probuditi usred noći da bi te pitala : " O čemu razmišljaš ?" ...jednostavno je to ne zanima. Kada žena starija od 40 godina ne želi gledati utakmicu, ona ne sjedi pored tebe kukajući. Ona će se zabaviti nečim drugim, nečim za što je raspoložena. Najčešće je to nešto mnogo zanimljivije od utakmice. Žena starija od 40 godina samu sebe dovoljno poznaje da bi znala, tko je, što je, što želi i od koga želi. Samo mali broj žena starijih od 40 godina zanima što ti o njima misliš. Žene starije od 40 zrače ponosom. Rijetko će ti napraviti scenu usred opere ili restorana, ali ako si zaslužio, neće oklijevati da te upucaju iz pištolja ako su sigurne da bi mogle proći nekažnjeno. S godinama žena postaje vidovita: Ženi starijoj od 40 ne trebaš govoriti o tome što si učinio - ona već zna. Žena starija od 40 izgleda sjajno kada nanese drečavo crveni ruž, što ne možete tvrditi za većinu mlađih žena. Čim muškarac dobije prve bore, za njega je žena starija od 40 daleko seksipilnija od mlađe. Starije žene su iskusnije i otvorenije. One ti kažu pravo u lice kada se ponašaš kao idiot. Nikada se ne moraš pitati na čemu si kod nje. Da, mnogo je razloga zašto poštujem žene starije od 40 Na žalost, obrnuto ne važi...Na svaku sjajnu, inteligentnu, vrelu ženu stariju od 40, dolazi jedan "ostatak nečega" debelog trbuha u žutom šorcu, koji zbog dvadesetdvogodišnje konobarice pravi majmuna od sebe.....!!!!!!1953 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa ŽENE STARIJE OD 40 GOD. Jedan je stariji, iskusni, ( pametni ) muškarac rekao: Što sam stariji, to više poštujem žene starije od 40 godina. Evo nekoliko razloga:... Žena starija od 40 godina te nikada neće probuditi usred noći da bi te pitala : " O čemu razmišljaš ?" ...jednostavno je to ne zanima. Kada žena starija od 40 godina ne želi gledati utakmicu, ona ne sjedi pored tebe kukajući. Ona će se zabaviti nečim drugim, nečim za što je raspoložena. Najčešće je to nešto mnogo zanimljivije od utakmice. Žena starija od 40 godina samu sebe dovoljno poznaje da bi znala, tko je, što je, što želi i od koga želi. Samo mali broj žena starijih od 40 godina zanima što ti o njima misliš. Žene starije od 40 zrače ponosom. Rijetko će ti napraviti scenu usred opere ili restorana, ali ako si zaslužio, neće oklijevati da te upucaju iz pištolja ako su sigurne da bi mogle proći nekažnjeno. S godinama žena postaje vidovita: Ženi starijoj od 40 ne trebaš govoriti o tome što si učinio - ona već zna. Žena starija od 40 izgleda sjajno kada nanese drečavo crveni ruž, što ne možete tvrditi za većinu mlađih žena. Čim muškarac dobije prve bore, za njega je žena starija od 40 daleko seksipilnija od mlađe. Starije žene su iskusnije i otvorenije. One ti kažu pravo u lice kada se ponašaš kao idiot. Nikada se ne moraš pitati na čemu si kod nje. Da, mnogo je razloga zašto poštujem žene starije od 40 Na žalost, obrnuto ne važi...Na svaku sjajnu, inteligentnu, vrelu ženu stariju od 40, dolazi jedan "ostatak nečega" debelog trbuha u žutom šorcu, koji zbog dvadesetdvogodišnje konobarice pravi majmuna od sebe.....!!!!!!Nov 28, 2017 1953 -
Dugo nikog nisam poljubila.Tražim savršenstvo. Onaj osećaj koji te budi kada osetiš tuđe usne na svojima, ljubiš, pa prosto pozheliš još. Ledeni poljubac je najlepši! Nikada ti nije dovoljno… Jak zagrljaj I strastveni poljubac. Tako ja zamišljam raj. Neverovatno kako tako mala stvar može da ti promeni život, da bude bolji ili… Ne možeš da budeš sa nekim ako ga ne poljubiš. Razmeniš nežnost sa tom osobom, pa makar I na dve sekunde, ali na dve sekunde čistog mira I zadovoljstva. Ne volim poljubac iz inata, isto kao što ne volim ni poljubac ‘’čisto eto tako’’, da te ispoštujem… Onda ne treba ni da se desi, zar ne…?Poljubac ne mora da znači ljubav, ali mora da znači nešto… Prvi mora da bude najlepši, najbolji, jer ako nije, hmm, onda se sve sruši, bukvalno sruši…Imam priču za najlepši poljubac. Bila sam na svirci benda ‘’Irish Stew’’ slušala irsku muziku I divila se zvuku koji me je konstantno navodio da razmišljam o životu. Okanula sam se misli. Bila je ludnica. Irska muzika je poznata po rekordnom broju popijenog piva, znojavim ljudima koji igraju do iznemoglosti. Nisam pila, pa mi je tako sve bilo čisto, glasno I realno. Tada mi je prišao on. Poljubio me je. Momentalno sam se teleportovala na najkrasnije brdo Kanadskih šuma, dok su mi kapi kiše padale na ramena, osećala sam svaki otkucaj svog srca, ujedno I leptiriće koji su, kao da ih je neko pustio iz kaveza, počeli da lepršaju I udaraju krilima po mom stomaku. Naježila sam se, nisam htela da ga pustim da izađe iz mog zagrljaja. Držala sam ga čvrsto, dok se spremala oluja. Jak miris borovine i kiše mi je milio kožom, licem, sve do nosa, kada sam onako jako udahnula I poželela još. Onda sam morala da pustim. Počela je njegova omiljena pesma… Vratila sam se znojavim I pijanim ljudima, ali kiša je I dalje padala… Bilo je savršeno. Razumeš? Poljubac znači sve ili ništa.Dugo nisam nikog tako poljubila.1949 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Dugo nikog nisam poljubila.Tražim savršenstvo. Onaj osećaj koji te budi kada osetiš tuđe usne na svojima, ljubiš, pa prosto pozheliš još. Ledeni poljubac je najlepši! Nikada ti nije dovoljno… Jak zagrljaj I strastveni poljubac. Tako ja zamišljam raj. Neverovatno kako tako mala stvar može da ti promeni život, da bude bolji ili… Ne možeš da budeš sa nekim ako ga ne poljubiš. Razmeniš nežnost sa tom osobom, pa makar I na dve sekunde, ali na dve sekunde čistog mira I zadovoljstva. Ne volim poljubac iz inata, isto kao što ne volim ni poljubac ‘’čisto eto tako’’, da te ispoštujem… Onda ne treba ni da se desi, zar ne…?Poljubac ne mora da znači ljubav, ali mora da znači nešto… Prvi mora da bude najlepši, najbolji, jer ako nije, hmm, onda se sve sruši, bukvalno sruši…Imam priču za najlepši poljubac. Bila sam na svirci benda ‘’Irish Stew’’ slušala irsku muziku I divila se zvuku koji me je konstantno navodio da razmišljam o životu. Okanula sam se misli. Bila je ludnica. Irska muzika je poznata po rekordnom broju popijenog piva, znojavim ljudima koji igraju do iznemoglosti. Nisam pila, pa mi je tako sve bilo čisto, glasno I realno. Tada mi je prišao on. Poljubio me je. Momentalno sam se teleportovala na najkrasnije brdo Kanadskih šuma, dok su mi kapi kiše padale na ramena, osećala sam svaki otkucaj svog srca, ujedno I leptiriće koji su, kao da ih je neko pustio iz kaveza, počeli da lepršaju I udaraju krilima po mom stomaku. Naježila sam se, nisam htela da ga pustim da izađe iz mog zagrljaja. Držala sam ga čvrsto, dok se spremala oluja. Jak miris borovine i kiše mi je milio kožom, licem, sve do nosa, kada sam onako jako udahnula I poželela još. Onda sam morala da pustim. Počela je njegova omiljena pesma… Vratila sam se znojavim I pijanim ljudima, ali kiša je I dalje padala… Bilo je savršeno. Razumeš? Poljubac znači sve ili ništa.Dugo nisam nikog tako poljubila.Jul 20, 2013 1949 -
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.1949 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa -Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.Aug 29, 2013 1949
-
Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.1947 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.Mar 10, 2017 1947
-
Zašto jutrom ne ustajemo sa osmehom na licu? Zašto nismo zahvalni za novi dan? Zašto smo lenji? Zašto krećemo u školu, na posao, na pijacu kao da nosimo teret na leđima? Zašto smo srećni i ispunjeni kada pričamo o drugima? Zašto smo ljubomorni? Zašto ulazimo u konflikte sa članovima porodice, prijateljima, kolegama, poznanicima? Zašto se trujemo cigarama i alkoholom? Zašto osuđujemo? Zašto toliko težimo materijalnim a ne duhovnim vrednostima? Zašto smo nesrećni? Zato što nam fali ljubav. Nisam ja sa ovim odgovorom otkrila „toplu vodu“, ovaj odgovor je voda koja ruši sve brane pred sobom, voda koja vodi do istine. Problem je što mi ni ne znamo šta je ljubav, imamo pogrešnu sliku ljubavi. Ne može blato srušiti branu koja čuva istinu. Pogledajte ljude oko sebe, pogledajte današnje brakove, pogledajte odnose u porodicama, pogledajte našu omladinu, naše škole, bolnice, pogledajte sebe… Budite iskreni i odgovorite sebi koliko srećnih osoba i iskrenih odnosa vidite?! Jako malo, nažalost. Ali sve može biti lepo i jednostavno, samo kad bi voleli. Naš problem je što mi svi čekamo da budemo voljeni, složili se ili ne sa mnom, nije sreća u tome kad si voljen, sreća je kad voliš. Voli Boga. Voli sebe onakvog kakav si, nemoj se nikada, ni u jednom trenutku sramiti sebe, ti si jedinstven, ti si vredan. Voli svoje roditelje, ma kakvi oni bili. Ako ti nanose zlo, oprosti im i još ih više voli. Voli svoju braću i sestre, svoje prijatelje, kolege… Nemoj nikome od njih suditi, ne znaš šta je u njihovoj glavi. Jednostavno ih prihvati takve kakvi jesu, i oni su jedinstveni kao i ti. Smisao našeg života je da volimo, a kad volimo tad smo srećni. Ljubav koju nosiš u sebi posmatraj kao semenke, a Boga, roditelje, prijatelje, one koji vas ne vole, prirodu, životinje i sve ostalo na ovome svetu posmatraj kao plodno zemljište. Samo jedna mala semenka kad se poseje donosi mnogo plodova ljubavi i sreće. Ti imaš bezbroj semenki u sebi, zemljište je ogromno, pa šta čekaš, počni da seješ!1940 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Zašto jutrom ne ustajemo sa osmehom na licu? Zašto nismo zahvalni za novi dan? Zašto smo lenji? Zašto krećemo u školu, na posao, na pijacu kao da nosimo teret na leđima? Zašto smo srećni i ispunjeni kada pričamo o drugima? Zašto smo ljubomorni? Zašto ulazimo u konflikte sa članovima porodice, prijateljima, kolegama, poznanicima? Zašto se trujemo cigarama i alkoholom? Zašto osuđujemo? Zašto toliko težimo materijalnim a ne duhovnim vrednostima? Zašto smo nesrećni? Zato što nam fali ljubav. Nisam ja sa ovim odgovorom otkrila „toplu vodu“, ovaj odgovor je voda koja ruši sve brane pred sobom, voda koja vodi do istine. Problem je što mi ni ne znamo šta je ljubav, imamo pogrešnu sliku ljubavi. Ne može blato srušiti branu koja čuva istinu. Pogledajte ljude oko sebe, pogledajte današnje brakove, pogledajte odnose u porodicama, pogledajte našu omladinu, naše škole, bolnice, pogledajte sebe… Budite iskreni i odgovorite sebi koliko srećnih osoba i iskrenih odnosa vidite?! Jako malo, nažalost. Ali sve može biti lepo i jednostavno, samo kad bi voleli. Naš problem je što mi svi čekamo da budemo voljeni, složili se ili ne sa mnom, nije sreća u tome kad si voljen, sreća je kad voliš. Voli Boga. Voli sebe onakvog kakav si, nemoj se nikada, ni u jednom trenutku sramiti sebe, ti si jedinstven, ti si vredan. Voli svoje roditelje, ma kakvi oni bili. Ako ti nanose zlo, oprosti im i još ih više voli. Voli svoju braću i sestre, svoje prijatelje, kolege… Nemoj nikome od njih suditi, ne znaš šta je u njihovoj glavi. Jednostavno ih prihvati takve kakvi jesu, i oni su jedinstveni kao i ti. Smisao našeg života je da volimo, a kad volimo tad smo srećni. Ljubav koju nosiš u sebi posmatraj kao semenke, a Boga, roditelje, prijatelje, one koji vas ne vole, prirodu, životinje i sve ostalo na ovome svetu posmatraj kao plodno zemljište. Samo jedna mala semenka kad se poseje donosi mnogo plodova ljubavi i sreće. Ti imaš bezbroj semenki u sebi, zemljište je ogromno, pa šta čekaš, počni da seješ!Oct 14, 2016 1940
-
Moja gošća književnica Jelica Greganović. Uživajte! Negde u ovo doba, u mojoj roditeljskoj kući, vladalo je izuzetno veselo raspoloženje. Pravo praznično. Roditeljica je relativno uparađena pokušavala da zadrži otvorene oči, dok sam ja padala glavom u ostatke već pominjane ruske salate. Što i nije bio veći problem, pomenuta je bila prilično mekana, jedino što je bilo zlo je problem da mi se kasnije povadi grašak iz kose i potroši cisterna šampona na moje razmašćivanje. Samo je Otac bio razdragan. I to nekako na rubu histerije, što ja doduše u tim godinama primećivala nisam, al sad kad se setim sve mi se čini da bi mu neka tabletica jako koristila u cilju prihvatanja realnosti. A, realnost je govorila da je Nova Godina već dočekana i da čekamo reprizu za koju je on odlučio da ima da bude dočekana i tačka. Zašto? Z'inat. Još jednostavnije – zinat. Roditeljica je pristajala na sve, mogli smo da dočekujemo i mongolsku Novu Godinu, samo da Otac ne diže galamu i drži svoje poznate antidržavne govore, tokom kojih je ona samo ubacivala refren: »Miroslave, tiše, čuće te neko!« Ipak, Roditeljica je iskazivala izvesnu radost. Dočekivanje Nove Godine na bis je makar bilo prilika da se konačno i već jednom pojede sve skuvano i napečeno povodom praznika. Istih je bilo još od početka decembra tušta i tma. I ona ih je shvatala jako ozbiljno. Može se reći i kataklizmično, kao poslednje koje ćemo tokom ovog, zemaljskog života proslaviti, a posle bezgranično Ništa. Već nekoliko dana pred 29. Novembar, kog se moj Otac trudio da ignoriše rečima: »Izem im i republiku i praznik«, naravno uz navedeni Roditeljičin dodatak: »Ćuti, Miroslave, čuće te neko!«, Roditeljica je iz fioke vadila spisak za prodavnicu duži od gladne godine. Od sedam gladnih godina. I kretala u prodavnice, usput hvatajući jutarnje busije na pijacama. Kupovala je i nabavljala kao da se nigde i nikada više baš ništa prodavati neće. Kao da ćemo posle praznika moći da se prehranimo isključivo lovom, ribolovom i bobičasto skupljačkim, praistorijskim, sportovima. Sto se za Dan Republike ugibao pod količinama hrane koje bi u životu održale bar par afričkih plemena. Godinu dana. Ili i malo duže, ako se ne prežderavaju. Jedva smo nekako, tokom narednih par nedelja, uspeli da izjedemo delić spremljenog, kad je sa vremenskog horizonta počinjala da nam se smeši slava. Naravno da smo slavili slavu. Takođe zinat. »Ćuti, Miroslave, čuće te neko!« Jedino što nam je slava bila riblja, pa su praseći segmenti preostali od pređašnje gozbe, morali da budu zamrznuti. Jedino za mene se ostavljalo malo hrane, jer uprkos svim ubeđivanjima i pričama o zdravlju, jodu i koristi po mozak, nikada nisam pristala da jedem išta što nema noge ili ima više od četiri. Onda se Roditeljica bacila na nabavljanje rečnih stanovnika. U tom projektu nije bila sama, jer je više od pola Srbije slavilo slavnog posnog sveca. Sve šanse su bile da će slava da nam spadne na sardine sa povrćem. Zato nije bilo čudo kad bi me nekoliko dana pred slavu Roditeljica potopila u kadu i tu držala duže no inače. Da se raskiselim. Onda me je ribala tako da nije ni čudno što sad imam kožu suvlju od guštera. Sutradan nakon što bi me okupala »na rezervu«, i dobro ošurila kadu, u njoj bi osvanuo šaran. Ili par njih. Sve zavisno od toga za šta se na pijaci izborila. Živi. To mi je bio najzanimljiviji deo slave. Ogromna ribetina je pljuskala repom po našem kupatilu i povremeno velikim slovom O od usta hvatala vazduh. Čim bi Roditeljici, već dobrano ogluveloj od treskanja po kuhinji, pala koncentracija, šunjala sam se u kupatilo da se družim sa čudovištem i pokušavam da ga pomazim po negostoljubivim krljuštima. S obzirom da je moj Otac jasno i glasno odbijao da bilo šta ubija po kupatilu, kao i da ja tome prisustvujem, Roditeljica je koristila moj odlazak u školu da pozove komšiju stručnog za dotične životinjeubijajuće radove. Šaran je posle toga izgledao kao gomila ružićastih, ogromnih znamzajadac komada. To su bili dani moje velike patnje. Bar tri dana je kuća mirisala kao ribarnica, po stolu se šepurilo sve što jela nisam, a meni su odmrzavali republičke sarme. Kad je Sveti Nikola okrenuo leđa i krenuo otkuda je došao, moja Roditeljica je krenula da dopunjava postojeće zalihe novim nabavkama, jer zvanična Nova Godina je već bila na pragu. Dugom skoro par nedelja, ali ipak. Sudeći prema nagomilavanju zaliha, propast sveta je bila sasvim izvesna. Pojedemo šta imamo, izljubimo se za doček i posle toga nastaje gore pomenuto ništavilo. A već smo groktali kao prasići od svega pojedenog što kod kuće, što u gostima, tog prežderavačkog decembra. Bez truna milosti je Otac insistirao na takozvanoj Srpskoj Novoj Godini. Naš trpezarijski sto je ponovo dobijao bolove u kičmi od svega što je skuvano, odmrznuto, podgrejano, dokuvano, prekuvano...Bili smo siti kao vaške, al moralo je da se jede u čast repriznog dolaska Nove Godine. I da se bude veseo kao što priliči trenutku momenta. Jeste da nam televizijski program nije davao podršku u toj akciji, ali Otac ga je uporno gledao, širokog osmeha, Roditeljica se trudila da ga prati, a ja sam pokušavala da iskopam kuvanu šargarepu iz nosa, u koji se prokletinja uvukla kad sam ponovo prilegla u činiju sa bratskom, slavenofilskom salatom. U ponoć smo se slatko izljubili, Roditeljica je očajnim pogledom pozdravila sto još uvek pun hrane i smišljala kuda da dene silne činije. Zamrzivač je još uvek bio pun Dana Republike, bilo je tu i Nove Godine one obične, terasa je čuvala ostatke Svetog Nikole, sad još i ovo...a sutradan nam se smešio Sveti Vasilije kog je njena porodica slavila. Ona porodica koja će nam natrpati gepek poslataka, a mi više nismo mogli ni da dišemo od hrane. Jedino ako zažmurimo i to odžvaćemo. Zinat.1936 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Moja gošća književnica Jelica Greganović. Uživajte! Negde u ovo doba, u mojoj roditeljskoj kući, vladalo je izuzetno veselo raspoloženje. Pravo praznično. Roditeljica je relativno uparađena pokušavala da zadrži otvorene oči, dok sam ja padala glavom u ostatke već pominjane ruske salate. Što i nije bio veći problem, pomenuta je bila prilično mekana, jedino što je bilo zlo je problem da mi se kasnije povadi grašak iz kose i potroši cisterna šampona na moje razmašćivanje. Samo je Otac bio razdragan. I to nekako na rubu histerije, što ja doduše u tim godinama primećivala nisam, al sad kad se setim sve mi se čini da bi mu neka tabletica jako koristila u cilju prihvatanja realnosti. A, realnost je govorila da je Nova Godina već dočekana i da čekamo reprizu za koju je on odlučio da ima da bude dočekana i tačka. Zašto? Z'inat. Još jednostavnije – zinat. Roditeljica je pristajala na sve, mogli smo da dočekujemo i mongolsku Novu Godinu, samo da Otac ne diže galamu i drži svoje poznate antidržavne govore, tokom kojih je ona samo ubacivala refren: »Miroslave, tiše, čuće te neko!« Ipak, Roditeljica je iskazivala izvesnu radost. Dočekivanje Nove Godine na bis je makar bilo prilika da se konačno i već jednom pojede sve skuvano i napečeno povodom praznika. Istih je bilo još od početka decembra tušta i tma. I ona ih je shvatala jako ozbiljno. Može se reći i kataklizmično, kao poslednje koje ćemo tokom ovog, zemaljskog života proslaviti, a posle bezgranično Ništa. Već nekoliko dana pred 29. Novembar, kog se moj Otac trudio da ignoriše rečima: »Izem im i republiku i praznik«, naravno uz navedeni Roditeljičin dodatak: »Ćuti, Miroslave, čuće te neko!«, Roditeljica je iz fioke vadila spisak za prodavnicu duži od gladne godine. Od sedam gladnih godina. I kretala u prodavnice, usput hvatajući jutarnje busije na pijacama. Kupovala je i nabavljala kao da se nigde i nikada više baš ništa prodavati neće. Kao da ćemo posle praznika moći da se prehranimo isključivo lovom, ribolovom i bobičasto skupljačkim, praistorijskim, sportovima. Sto se za Dan Republike ugibao pod količinama hrane koje bi u životu održale bar par afričkih plemena. Godinu dana. Ili i malo duže, ako se ne prežderavaju. Jedva smo nekako, tokom narednih par nedelja, uspeli da izjedemo delić spremljenog, kad je sa vremenskog horizonta počinjala da nam se smeši slava. Naravno da smo slavili slavu. Takođe zinat. »Ćuti, Miroslave, čuće te neko!« Jedino što nam je slava bila riblja, pa su praseći segmenti preostali od pređašnje gozbe, morali da budu zamrznuti. Jedino za mene se ostavljalo malo hrane, jer uprkos svim ubeđivanjima i pričama o zdravlju, jodu i koristi po mozak, nikada nisam pristala da jedem išta što nema noge ili ima više od četiri. Onda se Roditeljica bacila na nabavljanje rečnih stanovnika. U tom projektu nije bila sama, jer je više od pola Srbije slavilo slavnog posnog sveca. Sve šanse su bile da će slava da nam spadne na sardine sa povrćem. Zato nije bilo čudo kad bi me nekoliko dana pred slavu Roditeljica potopila u kadu i tu držala duže no inače. Da se raskiselim. Onda me je ribala tako da nije ni čudno što sad imam kožu suvlju od guštera. Sutradan nakon što bi me okupala »na rezervu«, i dobro ošurila kadu, u njoj bi osvanuo šaran. Ili par njih. Sve zavisno od toga za šta se na pijaci izborila. Živi. To mi je bio najzanimljiviji deo slave. Ogromna ribetina je pljuskala repom po našem kupatilu i povremeno velikim slovom O od usta hvatala vazduh. Čim bi Roditeljici, već dobrano ogluveloj od treskanja po kuhinji, pala koncentracija, šunjala sam se u kupatilo da se družim sa čudovištem i pokušavam da ga pomazim po negostoljubivim krljuštima. S obzirom da je moj Otac jasno i glasno odbijao da bilo šta ubija po kupatilu, kao i da ja tome prisustvujem, Roditeljica je koristila moj odlazak u školu da pozove komšiju stručnog za dotične životinjeubijajuće radove. Šaran je posle toga izgledao kao gomila ružićastih, ogromnih znamzajadac komada. To su bili dani moje velike patnje. Bar tri dana je kuća mirisala kao ribarnica, po stolu se šepurilo sve što jela nisam, a meni su odmrzavali republičke sarme. Kad je Sveti Nikola okrenuo leđa i krenuo otkuda je došao, moja Roditeljica je krenula da dopunjava postojeće zalihe novim nabavkama, jer zvanična Nova Godina je već bila na pragu. Dugom skoro par nedelja, ali ipak. Sudeći prema nagomilavanju zaliha, propast sveta je bila sasvim izvesna. Pojedemo šta imamo, izljubimo se za doček i posle toga nastaje gore pomenuto ništavilo. A već smo groktali kao prasići od svega pojedenog što kod kuće, što u gostima, tog prežderavačkog decembra. Bez truna milosti je Otac insistirao na takozvanoj Srpskoj Novoj Godini. Naš trpezarijski sto je ponovo dobijao bolove u kičmi od svega što je skuvano, odmrznuto, podgrejano, dokuvano, prekuvano...Bili smo siti kao vaške, al moralo je da se jede u čast repriznog dolaska Nove Godine. I da se bude veseo kao što priliči trenutku momenta. Jeste da nam televizijski program nije davao podršku u toj akciji, ali Otac ga je uporno gledao, širokog osmeha, Roditeljica se trudila da ga prati, a ja sam pokušavala da iskopam kuvanu šargarepu iz nosa, u koji se prokletinja uvukla kad sam ponovo prilegla u činiju sa bratskom, slavenofilskom salatom. U ponoć smo se slatko izljubili, Roditeljica je očajnim pogledom pozdravila sto još uvek pun hrane i smišljala kuda da dene silne činije. Zamrzivač je još uvek bio pun Dana Republike, bilo je tu i Nove Godine one obične, terasa je čuvala ostatke Svetog Nikole, sad još i ovo...a sutradan nam se smešio Sveti Vasilije kog je njena porodica slavila. Ona porodica koja će nam natrpati gepek poslataka, a mi više nismo mogli ni da dišemo od hrane. Jedino ako zažmurimo i to odžvaćemo. Zinat.Jan 14, 2014 1936
-
Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.1933 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.Jul 22, 2013 1933 -
Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami. Konsultant, izvidjač, bloger, putnik. Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu. Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene). Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu. prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih razloga nije hteo u blog) Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.1930 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami. Konsultant, izvidjač, bloger, putnik. Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu. Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene). Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu. prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih razloga nije hteo u blog) Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.Dec 13, 2013 1930
