Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.` INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?` `To je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`. ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru. OPREZ nije hteo da reskira. Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. 'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu. Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa.Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.1929 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.` INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?` `To je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`. ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru. OPREZ nije hteo da reskira. Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. 'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu. Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa.Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.Jan 05, 2014 1929 -
....I onda se neko pita zasto sam ljut!? A ja, jos uvek mislim da je bolje biti ljut nego apatican. Ljut covek moze i revoluciju da pokrene, apatican ne moze ni svoje pertle da veze. Prvi i osnovni razlog zasto nikada necu biti apatican. Pricao mi moj pradeda Leka (neka mu Bog dusu junacku prosti), nekad je REC bila dovoljna. U vatri Drugog Balkanskog rata (sa Bugarima), volovska kola, sa svezim hlebom, propadose negde u provaliju izmedju jednih i drugih. Do tada su pucali jedni na druge. Ali tada shvatise da su i jedni i drugi gladni. Nasta primirje i izabrase dobrovoljce da podele hleb. Moj deda bio dobrovoljac...sisao u neki jendek i gleda se popreko sa Bugarinom, ali `lebac dele...I kad se najeli, naravno, jednio na druge, opet pucali.. ...Zasto sam ovo pisao? Pa, mene, ova EU, neodoljivo podseca na tu pricu. I gde je u toj celoj prici REC? Moram da priznam, i pored upornog, strpljivog trazenja, jos nisam naisao na sadrzaj te reci (znacenje znam odlicno...kaze se, rec je rec). Jedini znacaj je, vec udaljeno verovanje da kada neko nesto kaze, da tako i misli. Neko pamti krace, neko duze. Ja sam proklet i pamtim sve od svoje seste godine...a sada ih imam 56. Ebem ti sunce, ja u svojoj glavi imam pola veka! Juce procitah tekst strave i uzasa (za neupucene - horora). nase drugarice Dubravke i celo vece mi je propalo. Sve sto citam ja zamislim u glavi (ne kaze se, uzalud, da je knjiga pozoriste u glavi). I nisam mogao da se smirim. Nije zato sto nisam verovao, vec obrnuto, jer znam da je istina i mislio sam da je odavno prevazidjena. I onda dodje neki ministar, okruzen telohraniteljima, otvoren za susret sa narodom (narocito i iskljucivo sa decom) i kaze: Moramo da pobedimo "Belu kugu" u Srbiji... Boze, sta bi mu ja sad napisao....Bar me ovde ne mogu njegovi telohranitelji.. Vracamo se na pocetak price. Radilo se o pojmu "REC". Odavno su mutljvine shvatile razliku izmedju pojma "REC" i mnogo reci. Tako da danas imamo samo puno reci, ali nikada REC! To vise nije "oportuno"....1929 Objavio/la Milan Vićentijević
-
....I onda se neko pita zasto sam ljut!? A ja, jos uvek mislim da je bolje biti ljut nego apatican. Ljut covek moze i revoluciju da pokrene, apatican ne moze ni svoje pertle da veze. Prvi i osnovni razlog zasto nikada necu biti apatican. Pricao mi moj pradeda Leka (neka mu Bog dusu junacku prosti), nekad je REC bila dovoljna. U vatri Drugog Balkanskog rata (sa Bugarima), volovska kola, sa svezim hlebom, propadose negde u provaliju izmedju jednih i drugih. Do tada su pucali jedni na druge. Ali tada shvatise da su i jedni i drugi gladni. Nasta primirje i izabrase dobrovoljce da podele hleb. Moj deda bio dobrovoljac...sisao u neki jendek i gleda se popreko sa Bugarinom, ali `lebac dele...I kad se najeli, naravno, jednio na druge, opet pucali.. ...Zasto sam ovo pisao? Pa, mene, ova EU, neodoljivo podseca na tu pricu. I gde je u toj celoj prici REC? Moram da priznam, i pored upornog, strpljivog trazenja, jos nisam naisao na sadrzaj te reci (znacenje znam odlicno...kaze se, rec je rec). Jedini znacaj je, vec udaljeno verovanje da kada neko nesto kaze, da tako i misli. Neko pamti krace, neko duze. Ja sam proklet i pamtim sve od svoje seste godine...a sada ih imam 56. Ebem ti sunce, ja u svojoj glavi imam pola veka! Juce procitah tekst strave i uzasa (za neupucene - horora). nase drugarice Dubravke i celo vece mi je propalo. Sve sto citam ja zamislim u glavi (ne kaze se, uzalud, da je knjiga pozoriste u glavi). I nisam mogao da se smirim. Nije zato sto nisam verovao, vec obrnuto, jer znam da je istina i mislio sam da je odavno prevazidjena. I onda dodje neki ministar, okruzen telohraniteljima, otvoren za susret sa narodom (narocito i iskljucivo sa decom) i kaze: Moramo da pobedimo "Belu kugu" u Srbiji... Boze, sta bi mu ja sad napisao....Bar me ovde ne mogu njegovi telohranitelji.. Vracamo se na pocetak price. Radilo se o pojmu "REC". Odavno su mutljvine shvatile razliku izmedju pojma "REC" i mnogo reci. Tako da danas imamo samo puno reci, ali nikada REC! To vise nije "oportuno"....Jan 18, 2014 1929
-
''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.'' A.R.1926 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna ''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.'' A.R.Jan 08, 2020 1926 -
Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.1919 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.Mar 10, 2017 1919
-
Sedim u vozu..duboko u mislima..zabrinuta.Preko puta mene sedi jedan dečak.Izgleda i on uzbudjen i zabrinut.Započe priču.Tek onda primetih da ima Daunov Sindrom. Pričao je da mu je ovo prvi dan da ide na posao u radionicu i da mu je neprijatno jer nikada ne priča sa nepoznatima.Ja odgovorim da se to ne da primetiti, jer eto počeo je da priča sa mnom. -To je zato što moram nekog da pitam za iskreno mišljenje o mojoj kutiji za ručak. Pritom izvadi dotičnu kutiju na kojoj su bili naslikani klovnovi i na kojoj je pisalo:Budi uvek nasmešen. ' Baš je lepa kutija..rekoh Onda mi je pokazao i svoju šolju i pitao me da li i ja imam takvu.Ja rekoh da nemam. -Onda si sad sigurno ljubomorna na mene? Onda je izvadio knjigu iz tašne.Mama mu je rekla da ljudi u vozu uvek čitaju knjige. Na jednoj stanici smo izašli zajedno iz voza. Zahvalio mi se i pozdravljajući pitao da li sam i ja nervozna. Kada sam odgovorila potvrdno rekao je: - Hoćeš da ti dam moju kutiju za ručak ? Nije bio ni svestan kakvo značenje u tom trenutku imaju ove njegove reči.Bila sam na putu u bolnicu kod ..moga tate.. ****1913 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Sedim u vozu..duboko u mislima..zabrinuta.Preko puta mene sedi jedan dečak.Izgleda i on uzbudjen i zabrinut.Započe priču.Tek onda primetih da ima Daunov Sindrom. Pričao je da mu je ovo prvi dan da ide na posao u radionicu i da mu je neprijatno jer nikada ne priča sa nepoznatima.Ja odgovorim da se to ne da primetiti, jer eto počeo je da priča sa mnom. -To je zato što moram nekog da pitam za iskreno mišljenje o mojoj kutiji za ručak. Pritom izvadi dotičnu kutiju na kojoj su bili naslikani klovnovi i na kojoj je pisalo:Budi uvek nasmešen. ' Baš je lepa kutija..rekoh Onda mi je pokazao i svoju šolju i pitao me da li i ja imam takvu.Ja rekoh da nemam. -Onda si sad sigurno ljubomorna na mene? Onda je izvadio knjigu iz tašne.Mama mu je rekla da ljudi u vozu uvek čitaju knjige. Na jednoj stanici smo izašli zajedno iz voza. Zahvalio mi se i pozdravljajući pitao da li sam i ja nervozna. Kada sam odgovorila potvrdno rekao je: - Hoćeš da ti dam moju kutiju za ručak ? Nije bio ni svestan kakvo značenje u tom trenutku imaju ove njegove reči.Bila sam na putu u bolnicu kod ..moga tate.. ****Aug 23, 2013 1913
-
јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?1901 Objavio/la светислав стојановић
-
јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?Oct 03, 2013 1901
-
Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu), ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama. Predrag Jovanović1899 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu), ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama. Predrag JovanovićJul 22, 2016 1899
-
Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...1869 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...Apr 22, 2016 1869
-
Svako od nas ima mogućnost za dva različita puta o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi put je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi put? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.1851 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Svako od nas ima mogućnost za dva različita puta o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi put je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi put? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.Oct 09, 2016 1851
