Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Svako od nas ima mogućnost za dva različita puta o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi put je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi put? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.1579 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Svako od nas ima mogućnost za dva različita puta o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi put je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi put? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.Oct 09, 2016 1579 -
Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.1578 Objavio/la Betty Boop
-
By Betty Boop Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.Jul 14, 2016 1578 -
E, dragi moji...sela sam malo da odmorim posle napornog dana. Digla sve četiri u vis, uzela daljinski upravljač u ruke i šaltam kanale. Na svim našim relevantnim televizijskim stanicama, čitaj sa nacionalnom frekvencijom važno sapštenje, koje glasi: "Šta se desilo sa avionom našeg predsednika..." Nemam vam ja pojma da je g.Nikolić pošao u Vatikan. S' toga reših da malo pročitam novine i da se informišem šta se zapravo tu desilo, ipak je predsednik u pitanju. Tako čitajući informacije stare par dana pročitam da se avion sa našim predsednikom vratio za Beograd sa JEDNIM MOTOROM. Ju, JUUU češkam se po glavi i pitam se:" Ko je LUD?". Sa JEDNIM MOTOROM vraćati se za Beograd i to sa predsednikom naše dršave, ma aman ljudi postoje aerodrumi u Splitu, Tivtu, Podgorici...pa razmišljam se, sleteo bi tamo.Nismo se nešto dzarkali sa našim dragim komšijama, da ne dozvole da avion sa predsednikom sleti kod njih. Mogao je i popiti kafu na aerodrumu dok se ne pošalje drugi avion, ko zna možda mu skupa kafa bila, ali ne znam ja da mu kafa u avionu malo nije došla glave.Ipak pitam se ja nako u sebi :" Ko je taj koji odlučuje da avion može sa jednim motorom da doleti do Beograda?" Nastavim tako da bunarim po našim novinama, usput se zgrožavajući na tekstove o ONIM starleticama i Dubaiu, o ovome ću drugi put pisati. Da, počela sam o tom čuvenom motoru... Kad imam šta da pročitam!!! Kriv je pilot što je prosuo kafu, to su rekli i na onim sredstvima javnog informisanja. Šta je sad poenta priče? Ja mislim da ministar unutrašnjih poslova g.Nebojša Stefanović treba da utvrdi koja je kafa kriva i koju je marku kafe pilot prolio po instrumentima!!! Mislim da domaća nije sigurno, neka uvozna je, 100% sam sigurna. Samo je poenta utvrdi koja marka kafe je u pitanju, da znamo. Ja samo pijem domaće, što se sa slike da primetiti i nikad je ne prospem, ajd nikad ni ne pijem kafu kad vozim auto, avion još nisam vozila.Što ne znači da neću.. Ja kao građanin ove zemlje imam pravo da znam, koja marka kafe je kriva za ovakav nemio dogadjaj !!! Znate zašto ? Pa kad ne želim kod nekoga da idem, da kažem koju sam kafu prosula po novoj haljini...jeftin izgovor, eto ništa više vam neću reći ... Do sledećeg kucanja...Kissssssss p.s Slušajte pesmu od Bore Čorbe, mislim da je i naš gospon predsednik sluša.. Moram ja uvek da dodam...ispitaće to ipak g.Vučić... https://www.youtube.com/watch?v=TdCFw168xGk1570 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka E, dragi moji...sela sam malo da odmorim posle napornog dana. Digla sve četiri u vis, uzela daljinski upravljač u ruke i šaltam kanale. Na svim našim relevantnim televizijskim stanicama, čitaj sa nacionalnom frekvencijom važno sapštenje, koje glasi: "Šta se desilo sa avionom našeg predsednika..." Nemam vam ja pojma da je g.Nikolić pošao u Vatikan. S' toga reših da malo pročitam novine i da se informišem šta se zapravo tu desilo, ipak je predsednik u pitanju. Tako čitajući informacije stare par dana pročitam da se avion sa našim predsednikom vratio za Beograd sa JEDNIM MOTOROM. Ju, JUUU češkam se po glavi i pitam se:" Ko je LUD?". Sa JEDNIM MOTOROM vraćati se za Beograd i to sa predsednikom naše dršave, ma aman ljudi postoje aerodrumi u Splitu, Tivtu, Podgorici...pa razmišljam se, sleteo bi tamo.Nismo se nešto dzarkali sa našim dragim komšijama, da ne dozvole da avion sa predsednikom sleti kod njih. Mogao je i popiti kafu na aerodrumu dok se ne pošalje drugi avion, ko zna možda mu skupa kafa bila, ali ne znam ja da mu kafa u avionu malo nije došla glave.Ipak pitam se ja nako u sebi :" Ko je taj koji odlučuje da avion može sa jednim motorom da doleti do Beograda?" Nastavim tako da bunarim po našim novinama, usput se zgrožavajući na tekstove o ONIM starleticama i Dubaiu, o ovome ću drugi put pisati. Da, počela sam o tom čuvenom motoru... Kad imam šta da pročitam!!! Kriv je pilot što je prosuo kafu, to su rekli i na onim sredstvima javnog informisanja. Šta je sad poenta priče? Ja mislim da ministar unutrašnjih poslova g.Nebojša Stefanović treba da utvrdi koja je kafa kriva i koju je marku kafe pilot prolio po instrumentima!!! Mislim da domaća nije sigurno, neka uvozna je, 100% sam sigurna. Samo je poenta utvrdi koja marka kafe je u pitanju, da znamo. Ja samo pijem domaće, što se sa slike da primetiti i nikad je ne prospem, ajd nikad ni ne pijem kafu kad vozim auto, avion još nisam vozila.Što ne znači da neću.. Ja kao građanin ove zemlje imam pravo da znam, koja marka kafe je kriva za ovakav nemio dogadjaj !!! Znate zašto ? Pa kad ne želim kod nekoga da idem, da kažem koju sam kafu prosula po novoj haljini...jeftin izgovor, eto ništa više vam neću reći ... Do sledećeg kucanja...Kissssssss p.s Slušajte pesmu od Bore Čorbe, mislim da je i naš gospon predsednik sluša.. Moram ja uvek da dodam...ispitaće to ipak g.Vučić... https://www.youtube.com/watch?v=TdCFw168xGkApr 21, 2015 1570
-
Ono što vam se dogadja u životu, nije slučajno. Vaše minule misli pomogle su njegovom nastanku. Razlozi nastanka naše sadašnjice, korene se u proslosti.Promenivši svoje misli vi necete izazvati iznenadne promene u stvarnosti koja vas okružuje. Uvek će postojati odredjeni isečak vremena tokom kojeg ćete vi razvijati svoju novu svest, ali ćete biti umotani u "staru" stvarnost. Ovaj period "čekanja da se nešto dogodi" je kritičan, jer vaše ponašanje u to vreme ili ce ubrzati ili usporiti dolazak "nove" stvarnosti koju želite da stvorite. Ako vi uporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi vas to moglo dovesti ako ne do nove stvarnosti?1.Uvek budite svesni onoga o čemu razmisljate - vaše današnje misli grade vašu realnost sutra i ubuduće.2.Promenite vaš odnos prema svim životnim prilikama - prihvatite situaciju, ne trošite vreme na samosažaljevanje ili nepotrebnu borbu sa činjenicama i okolnostima, prevazidjite ono što je loše i nastavite napred snagom misli.3.Odredite svoj svakodnevni period "kreativnosti" u kome ćete se osloboditi svakodnevnih briga - to je vreme kada ćete dobijati potrebni naboj energije.I kad sve to tako lepo uradite, ishod mora biti pozitivan.Pokušajte,nije teško.Pozitivne misli su stub zdravog organizma.Učinite dobro delo za svoj organizam oslobodite se loših misli.To je za početak najmanje što možete da učinite za sebe.1568 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ono što vam se dogadja u životu, nije slučajno. Vaše minule misli pomogle su njegovom nastanku. Razlozi nastanka naše sadašnjice, korene se u proslosti.Promenivši svoje misli vi necete izazvati iznenadne promene u stvarnosti koja vas okružuje. Uvek će postojati odredjeni isečak vremena tokom kojeg ćete vi razvijati svoju novu svest, ali ćete biti umotani u "staru" stvarnost. Ovaj period "čekanja da se nešto dogodi" je kritičan, jer vaše ponašanje u to vreme ili ce ubrzati ili usporiti dolazak "nove" stvarnosti koju želite da stvorite. Ako vi uporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi vas to moglo dovesti ako ne do nove stvarnosti?1.Uvek budite svesni onoga o čemu razmisljate - vaše današnje misli grade vašu realnost sutra i ubuduće.2.Promenite vaš odnos prema svim životnim prilikama - prihvatite situaciju, ne trošite vreme na samosažaljevanje ili nepotrebnu borbu sa činjenicama i okolnostima, prevazidjite ono što je loše i nastavite napred snagom misli.3.Odredite svoj svakodnevni period "kreativnosti" u kome ćete se osloboditi svakodnevnih briga - to je vreme kada ćete dobijati potrebni naboj energije.I kad sve to tako lepo uradite, ishod mora biti pozitivan.Pokušajte,nije teško.Pozitivne misli su stub zdravog organizma.Učinite dobro delo za svoj organizam oslobodite se loših misli.To je za početak najmanje što možete da učinite za sebe.Aug 15, 2013 1568 -
искричавост мојих духовних немира доводи ме у сулудо стање тежња к новом упорно ме дира вртим се укруг, поразно сазнање у генима осећам сисата једра не држи ме место а даљине мааме немири кидају ,судба старог кедра очигледно желим из духовне таме при сусрету лажне наде будим све ме чешће затиче кајање мало желим , а још мање нудим једном речју . . . истиче трајање1564 Objavio/la светислав стојановић
-
искричавост мојих духовних немира доводи ме у сулудо стање тежња к новом упорно ме дира вртим се укруг, поразно сазнање у генима осећам сисата једра не држи ме место а даљине мааме немири кидају ,судба старог кедра очигледно желим из духовне таме при сусрету лажне наде будим све ме чешће затиче кајање мало желим , а још мање нудим једном речју . . . истиче трајањеOct 13, 2013 1564
-
Citam blogove i komentare ovih dana. Citam i razmisljam. Veoma sam blizu takvog razmisljanja. Zaista,kako birati izmedju zla i goreg? Onda dolazim do nekih drugacijih gledanja na stvar: Nista se ne moze preokrenuti, popraviti, uciniti boljim time… Moze se, samo, pokazati prkos. A i u nasem narodu postoji izreka da je “inat, los zanat”. Izmedju inata i prkosa je tanka granica. Ali, opet…a kako da biram bilo koga, kada se ne slazem ni sa jednim vidjenjem situacije, sa nacinom delovanja. Ne svidjaju mi se lica? Za nekog, ko se udubi u problem. stvari postaju jos samo problematicnije, umesto da ih razume (ili, kao sto je obicaj kod nas da kazemo: Ko ovde ne poludi, taj nije normalan). Citam blogove. Citam mnogo pametnih komentara. Ali citam i komentare partijskih “aktivista” (zasto mi, uvek na pamet pada: ” SNS Uputstvo za ostavljanje komentara” - http://www.slideshare.net/zabrinutigradjanin/sns-uputstvo-za-ostavljanje-komentara-snsnet). Kao sto sam vec pisao, predizborna kampanja je za Narodnjake pocela istog casa kada su dosli na vlast. Da se razumemo, zivim VAN Srbije. Necu moci ni da glasam. Ali, uzimam sebi za pravo da mislim svojom glavom, jer, bar neke stvari, sa strane se bolje vide. Cinjenice: Nalazimo se pred mogucnoscu stvaranja jedne Apsolutiscke vladavine. Nalazimo se i u periodu, kada niko ne moze da pruzi otpor Narodnjacima. Sve, poluleve i leve Stranke i Partije su previse slabe. Sada cu se vratiti na fenomen “belih listica”. Koliko god bio blizak tom misljenju, ipak mislim da taj oblik protesta ne donosi nista korisno. Vise mi lici na defetizam i predaju, a posto sam, po prirodi borben, takav stav ne mogu da podrzim. Jednostano ne priznajem nikome da je toliko mocan da bi ja morao, kao jedini znak protesta, da odbijem da uopste glasam. Jer, i na svetu i u politici postoje dve vrste promena…evolucije i revolucije. Revolucije su nesto ekstremno i to ne zelim svom narodu, ali evolucije, sigurno nece poceti “belim listicima”. Moje je misljenje da u svakom slucaju treba glasati. Birajte nekog, bar za par stepeni drugacijeg. Pa cemo na sledecim isto tako…Jednom ce se skupiti kriticna masa. Nece u Srbiji vise biti Petih Oktobara, nadam se….za dobro svog naroda, ali se MOZEMO I MORAMO, regularnim, parlamentarnim putem izboriti za promene. To sada izgleda neizvodljivo, ali, kao i uvek, vazi ono: “strpljen – spasen”. (http://namcor.wordpress.com/2014/02/04/beli-listici/)1550 Objavio/la Milan Vićentijević
-
Citam blogove i komentare ovih dana. Citam i razmisljam. Veoma sam blizu takvog razmisljanja. Zaista,kako birati izmedju zla i goreg? Onda dolazim do nekih drugacijih gledanja na stvar: Nista se ne moze preokrenuti, popraviti, uciniti boljim time… Moze se, samo, pokazati prkos. A i u nasem narodu postoji izreka da je “inat, los zanat”. Izmedju inata i prkosa je tanka granica. Ali, opet…a kako da biram bilo koga, kada se ne slazem ni sa jednim vidjenjem situacije, sa nacinom delovanja. Ne svidjaju mi se lica? Za nekog, ko se udubi u problem. stvari postaju jos samo problematicnije, umesto da ih razume (ili, kao sto je obicaj kod nas da kazemo: Ko ovde ne poludi, taj nije normalan). Citam blogove. Citam mnogo pametnih komentara. Ali citam i komentare partijskih “aktivista” (zasto mi, uvek na pamet pada: ” SNS Uputstvo za ostavljanje komentara” - http://www.slideshare.net/zabrinutigradjanin/sns-uputstvo-za-ostavljanje-komentara-snsnet). Kao sto sam vec pisao, predizborna kampanja je za Narodnjake pocela istog casa kada su dosli na vlast. Da se razumemo, zivim VAN Srbije. Necu moci ni da glasam. Ali, uzimam sebi za pravo da mislim svojom glavom, jer, bar neke stvari, sa strane se bolje vide. Cinjenice: Nalazimo se pred mogucnoscu stvaranja jedne Apsolutiscke vladavine. Nalazimo se i u periodu, kada niko ne moze da pruzi otpor Narodnjacima. Sve, poluleve i leve Stranke i Partije su previse slabe. Sada cu se vratiti na fenomen “belih listica”. Koliko god bio blizak tom misljenju, ipak mislim da taj oblik protesta ne donosi nista korisno. Vise mi lici na defetizam i predaju, a posto sam, po prirodi borben, takav stav ne mogu da podrzim. Jednostano ne priznajem nikome da je toliko mocan da bi ja morao, kao jedini znak protesta, da odbijem da uopste glasam. Jer, i na svetu i u politici postoje dve vrste promena…evolucije i revolucije. Revolucije su nesto ekstremno i to ne zelim svom narodu, ali evolucije, sigurno nece poceti “belim listicima”. Moje je misljenje da u svakom slucaju treba glasati. Birajte nekog, bar za par stepeni drugacijeg. Pa cemo na sledecim isto tako…Jednom ce se skupiti kriticna masa. Nece u Srbiji vise biti Petih Oktobara, nadam se….za dobro svog naroda, ali se MOZEMO I MORAMO, regularnim, parlamentarnim putem izboriti za promene. To sada izgleda neizvodljivo, ali, kao i uvek, vazi ono: “strpljen – spasen”. (http://namcor.wordpress.com/2014/02/04/beli-listici/)Feb 04, 2014 1550
-
Igla za sivenje Da li ste se ikada pitali koji je pronalazak najstariji na svetu i , cega su se to ljudi najpre dosetili?Tesko je dati pravi odgovor posto ima mnogo izuma koji traju od pamtiveka do danas. Na primer, bez vatre i dima, ni u nasem, a ni 21. veku nije moguce zamisliti dobar rostilj, je l' tako? A posle vatre? Verovali ili ne, naucnici su izracunali da je prva stvar napravijena ljudskom rukom bila - igla za sivenje.Neki praistorijski tehnoloski genije setio se da siljati komad polomljene kosti jos malo izbrusi, napravi mu na tupom kraju rupu i u nju udene trake od koze i… i lepo zasije komad koze. Bio je to ogroman korak nacinjen pre nekih 5.000 godina. Od tog casa do pojave prvih tkanina proteklo je mnogo vode Dunavom i tako je onaj najtrnovitiji deo puta ka lepom odevanju bio utrt. Nekih 4.000 godina pre pocetka nove ere ljudi su vec umeli da skroje i sasiju pantalone, kosulju, kape pa cak i obucu Naocari U nastavku o izumima evo i nekih ovovremenih izuma - stvarcic kojima se sluzilo svakog dana i koje su nam toliko uobicajene da se i ne pitamo odakle one na svetu. A sve ima datum rodjenja. Tako su se prve naocari pojavile - gde bi drugo nego u zemlji mode i prefinjenog ukusa - Italiji.Mogle su da se kupe kod DELJI ARMATIJA godine 1285. Samo, u to vreme nisu bile nimalo uobicajene, a jos manje dostupne svima. Naocari su bile luksuzna i skupocena stvarcica, statusni simbol bogatih. Upaljac A sada o upaljacu. Taj rekvizit preko potreban pusacima, pa jos na gas, smislio je grof Alesandro VOLTA, glasoviti fizicar negde 1777 god. Vek kasnije pojavilo se naliv-pero. Izumitelj je Voterman cije ime i danas nosi cuvena firma koja proizvodi pribor za pisanje.Hemijsku olovku smislio je 1888.qodine Guld, a 1938. usavrsio Biro. Ime pronalazaca danas omiljenih flomstera nije poznato - valda ih je stvorio tim naucnika. Tocak Mnogi ce se sada zapitati; zar nije tocak taj prvi epohalni prona1azak.Ne! Igla za sivenje ubedijivo vodi jer se smatra da se prvi tocak zakotrljao tek oko 3.500 te godine pre nove ere u Mesopotamiji i to na tlu danasnjeg Iraka. Cak i tamosnji grncari znali su za nezamenijivo grncarsko kolo, pa i za kolica. A1i, za razliku od starih naroda mediteranskog podrucja, oni na t1u Amerike - Inke, Asteci, Maje - nikada nisu koristiti prednosti i blagodeti tocka. Dugmad Ne zna se ko se i kada prvi zakopcao i odkopcao, ali najstarija dugmad nadjena u dolini Inda, imaju preko 4.000 godina: ostrim alatom izdeljana su od skoljki. Hiljadu godina kasnije stanovnici Skotske i severne Engleske pravili su dugmad od crnog jantara - jedne podvrste lignita koji sija. U srednjem veku, dugmad su postala statusni simbol i pravila su se od zlata, platine, ukrasavala draguljima.Medjutim nije sve u istoriji dugmica islo glatko. Tako je u 12 veku katolicka crkva odvracala vernike od njih; stavila ih je pred optuzenicku klupu jer omogucavaju brzo skidanje odece i u navodnicima, " podsticu na greh" Samo su vrpce, znatno sporije, bile pristojan nacin za zakopcavanje pristojnih ljudl.1548 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Igla za sivenje Da li ste se ikada pitali koji je pronalazak najstariji na svetu i , cega su se to ljudi najpre dosetili?Tesko je dati pravi odgovor posto ima mnogo izuma koji traju od pamtiveka do danas. Na primer, bez vatre i dima, ni u nasem, a ni 21. veku nije moguce zamisliti dobar rostilj, je l' tako? A posle vatre? Verovali ili ne, naucnici su izracunali da je prva stvar napravijena ljudskom rukom bila - igla za sivenje.Neki praistorijski tehnoloski genije setio se da siljati komad polomljene kosti jos malo izbrusi, napravi mu na tupom kraju rupu i u nju udene trake od koze i… i lepo zasije komad koze. Bio je to ogroman korak nacinjen pre nekih 5.000 godina. Od tog casa do pojave prvih tkanina proteklo je mnogo vode Dunavom i tako je onaj najtrnovitiji deo puta ka lepom odevanju bio utrt. Nekih 4.000 godina pre pocetka nove ere ljudi su vec umeli da skroje i sasiju pantalone, kosulju, kape pa cak i obucu Naocari U nastavku o izumima evo i nekih ovovremenih izuma - stvarcic kojima se sluzilo svakog dana i koje su nam toliko uobicajene da se i ne pitamo odakle one na svetu. A sve ima datum rodjenja. Tako su se prve naocari pojavile - gde bi drugo nego u zemlji mode i prefinjenog ukusa - Italiji.Mogle su da se kupe kod DELJI ARMATIJA godine 1285. Samo, u to vreme nisu bile nimalo uobicajene, a jos manje dostupne svima. Naocari su bile luksuzna i skupocena stvarcica, statusni simbol bogatih. Upaljac A sada o upaljacu. Taj rekvizit preko potreban pusacima, pa jos na gas, smislio je grof Alesandro VOLTA, glasoviti fizicar negde 1777 god. Vek kasnije pojavilo se naliv-pero. Izumitelj je Voterman cije ime i danas nosi cuvena firma koja proizvodi pribor za pisanje.Hemijsku olovku smislio je 1888.qodine Guld, a 1938. usavrsio Biro. Ime pronalazaca danas omiljenih flomstera nije poznato - valda ih je stvorio tim naucnika. Tocak Mnogi ce se sada zapitati; zar nije tocak taj prvi epohalni prona1azak.Ne! Igla za sivenje ubedijivo vodi jer se smatra da se prvi tocak zakotrljao tek oko 3.500 te godine pre nove ere u Mesopotamiji i to na tlu danasnjeg Iraka. Cak i tamosnji grncari znali su za nezamenijivo grncarsko kolo, pa i za kolica. A1i, za razliku od starih naroda mediteranskog podrucja, oni na t1u Amerike - Inke, Asteci, Maje - nikada nisu koristiti prednosti i blagodeti tocka. Dugmad Ne zna se ko se i kada prvi zakopcao i odkopcao, ali najstarija dugmad nadjena u dolini Inda, imaju preko 4.000 godina: ostrim alatom izdeljana su od skoljki. Hiljadu godina kasnije stanovnici Skotske i severne Engleske pravili su dugmad od crnog jantara - jedne podvrste lignita koji sija. U srednjem veku, dugmad su postala statusni simbol i pravila su se od zlata, platine, ukrasavala draguljima.Medjutim nije sve u istoriji dugmica islo glatko. Tako je u 12 veku katolicka crkva odvracala vernike od njih; stavila ih je pred optuzenicku klupu jer omogucavaju brzo skidanje odece i u navodnicima, " podsticu na greh" Samo su vrpce, znatno sporije, bile pristojan nacin za zakopcavanje pristojnih ljudl.Dec 08, 2014 1548
-
Ih, kako ja umem lepo da maštam! Mislim nije da se time hvalim, ali što je istina - istina je... Ne spadam u one osobe koje kada sednu u autobus odmah se zabave sa mobilnim telefonom. Meni je, brate, to dosadno... a dosadno mi je i da gledam kroz prozor... I sad kako pošten i pristojan čovek poput mene da prekrati put koji pređe "osamnaestica" od iha-haj koje stanice do one na kojoj bi ja trebalo da siđem? Mislim mogla bih ja da zveram okolo, ali nema ničeg zanimljivog u putnicima koji sedeći ili stojeći bulje u telefone. Pa, da stvarno... E, zato ja maštam da mi brže prođe vreme, a uz to se i ludo zabavim... A o čemu maštam? Pa, evo... Kao ide autobus pun putnika i kao neki likovi sa fantomkama uleću na nekoj stanici i vežu majstora, a putnicima zapovede: "Da niko nije mrdnuo!" U slučaju da neko pravi probleme odmah ćemo u autobus pustiti gas poznat u teoriji ratovanja i pljačkanja kao 'smrljivac' i svi ćete se onesvestiti!!!" Onda kao neka riba, isto sa fantomkom na glavi, histerično vrisne: "Ajde ubacuj u ovu vreću novčanike, nakit, satove, telefone, BusPlus kartice, čekovne kartice, zdravstvene knjižice, penzionerske kartice iz Kluba penzionera, poklone za Novu godinu i sve ostale vrednosti!!!". I kao svi putnici poslušno, ali prestravljeno vade novčanike i ubacuju u vreću, a majstoru su kao stavili krpu u usta, međutim on onako, kako da vam kažem, pokušava kao da vrišti... Ali! Pazi sad! Sad, ja, kao otvaram tašnu, iz nje vadim specijalno oružje koje sam izmislila juče dok sam maštala u "osamnaestici" i tim oružjem sapletem nekako tu petoricu maskiranih i tu ribu i sve ih kao poslažem na pod od autobusa i vežem ih sajlom koja mi je bila u tašni i oslobodim sve putnike, odvežem majstora i putnicima vratim njihove stvari... i sutra u svim novinama kao naslov: HRABRA SUGRAĐANKA POHVATALA LOPOVE NA LINIJI BROJ 18! Onda me kao zovu u Jutarnji program, pa u Žikinu šarenicu, pa u Slagalicu, pa u Pinkove zvezde i zvezdice, pa kao snima se film o meni i tako... A, šta kažete?1546 Objavio/la Gala Gala
-
By Gala Gala Ih, kako ja umem lepo da maštam! Mislim nije da se time hvalim, ali što je istina - istina je... Ne spadam u one osobe koje kada sednu u autobus odmah se zabave sa mobilnim telefonom. Meni je, brate, to dosadno... a dosadno mi je i da gledam kroz prozor... I sad kako pošten i pristojan čovek poput mene da prekrati put koji pređe "osamnaestica" od iha-haj koje stanice do one na kojoj bi ja trebalo da siđem? Mislim mogla bih ja da zveram okolo, ali nema ničeg zanimljivog u putnicima koji sedeći ili stojeći bulje u telefone. Pa, da stvarno... E, zato ja maštam da mi brže prođe vreme, a uz to se i ludo zabavim... A o čemu maštam? Pa, evo... Kao ide autobus pun putnika i kao neki likovi sa fantomkama uleću na nekoj stanici i vežu majstora, a putnicima zapovede: "Da niko nije mrdnuo!" U slučaju da neko pravi probleme odmah ćemo u autobus pustiti gas poznat u teoriji ratovanja i pljačkanja kao 'smrljivac' i svi ćete se onesvestiti!!!" Onda kao neka riba, isto sa fantomkom na glavi, histerično vrisne: "Ajde ubacuj u ovu vreću novčanike, nakit, satove, telefone, BusPlus kartice, čekovne kartice, zdravstvene knjižice, penzionerske kartice iz Kluba penzionera, poklone za Novu godinu i sve ostale vrednosti!!!". I kao svi putnici poslušno, ali prestravljeno vade novčanike i ubacuju u vreću, a majstoru su kao stavili krpu u usta, međutim on onako, kako da vam kažem, pokušava kao da vrišti... Ali! Pazi sad! Sad, ja, kao otvaram tašnu, iz nje vadim specijalno oružje koje sam izmislila juče dok sam maštala u "osamnaestici" i tim oružjem sapletem nekako tu petoricu maskiranih i tu ribu i sve ih kao poslažem na pod od autobusa i vežem ih sajlom koja mi je bila u tašni i oslobodim sve putnike, odvežem majstora i putnicima vratim njihove stvari... i sutra u svim novinama kao naslov: HRABRA SUGRAĐANKA POHVATALA LOPOVE NA LINIJI BROJ 18! Onda me kao zovu u Jutarnji program, pa u Žikinu šarenicu, pa u Slagalicu, pa u Pinkove zvezde i zvezdice, pa kao snima se film o meni i tako... A, šta kažete?Jan 04, 2015 1546 -
„Četrdesetpetica“ je jedna odlična linija gradskog prevoza. Ona saobraća od centra sveta (ima li potrebe da kažem da je to Zemun?) pa do Kine. Dobro, ajd' sad - preterujem - nije baš do Kine, ali jeste do onih blokova na Novom Beogradu gde živi nekoliko miliona Kineza u krugu njihovog Tržnog centra. Elem, jednog dana se ja ukrcam u „četrdeset peticu“ sa namerom da... Ma, nema veze sa kojom namerom, uživajući u onoj mantri „poštovani putnici očitajte vašu kartu...“ kad da vidiš jedan Kinez ustade sa sedišta i nervozno izgovori sledeću rečenicu: „Su tao mu min ti ćao din!“ Opaaaaaa! Pomislih ja u sebi... Na kineskom to znači „Ma, očitaću ja tebi!“ Priđem ja učtivo njemu i kažem mu: „Slušaj Kinez, nije lepo da to kažeš ovoj gospođi što nas lepo opominje, ajde joj se sada lepo izvini...“ Kad će Kinez meni: "Knga tu bau, mi taći ćau!“ Znači tako! Hm... Nisam ja od onih koji zameću kavgu, a ne bih ni da kvarim divne odnose između Srbije i Kine, pa sam samo zato prećutala rečenicu: „E nećete se vi mali žuti ljudi napiti vode sa Morave, pa da Toma ima sve dva puta gluplju facu od one koju ima i da Vučko ima tri puta deblje usne od onih koje ima – ako budete tako vređali nas fine gospođe iz Zemuna!“. Sreća što sam to prećutala, jer moglo je za malo da dođe do međunarodnog incidenta između mene i tog Brusa Lia, gde bih ga ja, naravno, pobedila jer Čak Noris me je obučavao... ma, neću sad da se hvalim... Možda kasnije u nekoj drugoj dogodovštini hoću, malo 'nako... A do tada je malim žutim ljudima dovoljno da piju vodu sa Save. Za Dunavsku vodu bi morali da pitaju neke fine momke iz bezopasnog i nevinog udruženja Munze Konza. ;)1543 Objavio/la Gala Gala
-
By Gala Gala „Četrdesetpetica“ je jedna odlična linija gradskog prevoza. Ona saobraća od centra sveta (ima li potrebe da kažem da je to Zemun?) pa do Kine. Dobro, ajd' sad - preterujem - nije baš do Kine, ali jeste do onih blokova na Novom Beogradu gde živi nekoliko miliona Kineza u krugu njihovog Tržnog centra. Elem, jednog dana se ja ukrcam u „četrdeset peticu“ sa namerom da... Ma, nema veze sa kojom namerom, uživajući u onoj mantri „poštovani putnici očitajte vašu kartu...“ kad da vidiš jedan Kinez ustade sa sedišta i nervozno izgovori sledeću rečenicu: „Su tao mu min ti ćao din!“ Opaaaaaa! Pomislih ja u sebi... Na kineskom to znači „Ma, očitaću ja tebi!“ Priđem ja učtivo njemu i kažem mu: „Slušaj Kinez, nije lepo da to kažeš ovoj gospođi što nas lepo opominje, ajde joj se sada lepo izvini...“ Kad će Kinez meni: "Knga tu bau, mi taći ćau!“ Znači tako! Hm... Nisam ja od onih koji zameću kavgu, a ne bih ni da kvarim divne odnose između Srbije i Kine, pa sam samo zato prećutala rečenicu: „E nećete se vi mali žuti ljudi napiti vode sa Morave, pa da Toma ima sve dva puta gluplju facu od one koju ima i da Vučko ima tri puta deblje usne od onih koje ima – ako budete tako vređali nas fine gospođe iz Zemuna!“. Sreća što sam to prećutala, jer moglo je za malo da dođe do međunarodnog incidenta između mene i tog Brusa Lia, gde bih ga ja, naravno, pobedila jer Čak Noris me je obučavao... ma, neću sad da se hvalim... Možda kasnije u nekoj drugoj dogodovštini hoću, malo 'nako... A do tada je malim žutim ljudima dovoljno da piju vodu sa Save. Za Dunavsku vodu bi morali da pitaju neke fine momke iz bezopasnog i nevinog udruženja Munze Konza. ;)Jan 14, 2015 1543
-
Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svoga života da isplače. (Samo izuzetni događaji mogu to da izmene!) I ona će ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesrećna ili čak srećna, deca, porodica, roman ili film. Proliće ih čak i bez ikakvog određenog povoda. Ako se to ipak u nekom slučaju ne desi, onda je to izuzetak od pravila. A ta žena i nije žena nego čudovište.1539 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svoga života da isplače. (Samo izuzetni događaji mogu to da izmene!) I ona će ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesrećna ili čak srećna, deca, porodica, roman ili film. Proliće ih čak i bez ikakvog određenog povoda. Ako se to ipak u nekom slučaju ne desi, onda je to izuzetak od pravila. A ta žena i nije žena nego čudovište.Aug 17, 2013 1539
