Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Postoji jedna stara indijanska priča koja govori o dvoje mladih indijanaca: o mladiću i devojci. Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno: “Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da činimo da bi naša ljubav trajala večno.” “Dobro”, – odgovori im poglavica. “Reći ću vam, šta da učinite. Ali prvo pođite sa mnom gore u planinu, no pre toga pronađite mi dva orla i ponesite ih sa sobom, a posle ćemo vidjeti šta dalje.” Dvoje mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im ovako reče: “Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.” Zaljubljeni ga poslušaše i vezaše noge pticama. “Sada ih pustite da lete!” – reče poglavica. Mladić i devojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi ne mogoše da polete, jer im noge beahu međusobno vezane. Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari indijanac reče: “Sada presecite uže!” Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrtiše se par puta u krug pa uzletiše ka snežnim vrhovima obližnje planine. A mudri poglavica im reče: “Eto, to je tajna večne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada im neće uspeti da polete. Vi možete slobodno da letite i zajedno, ali ne da budete vezani. A ako se ipak vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.”1533 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Postoji jedna stara indijanska priča koja govori o dvoje mladih indijanaca: o mladiću i devojci. Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno: “Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da činimo da bi naša ljubav trajala večno.” “Dobro”, – odgovori im poglavica. “Reći ću vam, šta da učinite. Ali prvo pođite sa mnom gore u planinu, no pre toga pronađite mi dva orla i ponesite ih sa sobom, a posle ćemo vidjeti šta dalje.” Dvoje mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im ovako reče: “Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.” Zaljubljeni ga poslušaše i vezaše noge pticama. “Sada ih pustite da lete!” – reče poglavica. Mladić i devojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi ne mogoše da polete, jer im noge beahu međusobno vezane. Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari indijanac reče: “Sada presecite uže!” Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrtiše se par puta u krug pa uzletiše ka snežnim vrhovima obližnje planine. A mudri poglavica im reče: “Eto, to je tajna večne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada im neće uspeti da polete. Vi možete slobodno da letite i zajedno, ali ne da budete vezani. A ako se ipak vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.”Aug 21, 2013 1533 -
Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.1532 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.Jul 06, 2016 1532
-
Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!1515 Objavio/la Mio Drag
-
By Mio Drag Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!Dec 01, 2014 1515 -
KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................1510 Objavio/la N N
-
By N N KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................Nov 15, 2013 1510 -
Često se zapitam koliko puta čovek treba da padne na dno.Koliko puta vam podsvest govori jedno,a vi radite drugo?To je čudo jedno ...za mene večita misterija.Što sebe ne slušam,ali šta očekivati od jedne večite devojčice koja se ponekad pretvori u ženu.Teška je borba izmedju njih dve...uvek jedna izgubi i ostane tužna i neutešna.Devojčica plače za svojom omiljenom igračkom,a žena za slomljenim srcem.Kako god da okreneš tužne su obe.Koliko puta se obe skupe u ćošak svoje sobe i čekaju nešto,a ni one ne znaju šta.Znaju obe da prinčevi ne postoje da su to samo bajke.Iskreno se obe nadaju da postoji neko ko će poljubcem da ih probudi iz ružnog sna.I baš kad pomisle da je naišao, da ce biti tu ,poljubac dati, njega... nema.Zašto verovati u bajke onda,koje vam neko priča i čemu sve to?Kad je potreban, princa nema...a potreban je samo za jedan poljubac da se njih dve vrate iz sna i osmehnu se.Današnjim prinčevima je taj osecaj stran,nema ga, izgubio se.Kao da su im osecaji izumrli,nestali negde usput u dubini njihove duše.Ne osecaju ništa,a kažu da su uvek sa nama.Pa gde je tu logika?!Pitam se...1506 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Često se zapitam koliko puta čovek treba da padne na dno.Koliko puta vam podsvest govori jedno,a vi radite drugo?To je čudo jedno ...za mene večita misterija.Što sebe ne slušam,ali šta očekivati od jedne večite devojčice koja se ponekad pretvori u ženu.Teška je borba izmedju njih dve...uvek jedna izgubi i ostane tužna i neutešna.Devojčica plače za svojom omiljenom igračkom,a žena za slomljenim srcem.Kako god da okreneš tužne su obe.Koliko puta se obe skupe u ćošak svoje sobe i čekaju nešto,a ni one ne znaju šta.Znaju obe da prinčevi ne postoje da su to samo bajke.Iskreno se obe nadaju da postoji neko ko će poljubcem da ih probudi iz ružnog sna.I baš kad pomisle da je naišao, da ce biti tu ,poljubac dati, njega... nema.Zašto verovati u bajke onda,koje vam neko priča i čemu sve to?Kad je potreban, princa nema...a potreban je samo za jedan poljubac da se njih dve vrate iz sna i osmehnu se.Današnjim prinčevima je taj osecaj stran,nema ga, izgubio se.Kao da su im osecaji izumrli,nestali negde usput u dubini njihove duše.Ne osecaju ništa,a kažu da su uvek sa nama.Pa gde je tu logika?!Pitam se...Aug 29, 2013 1506
-
Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.1498 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.Dec 20, 2015 1498 -
Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?1492 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?Oct 25, 2013 1492
-
Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...1490 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...Mar 07, 2016 1490 -
Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.1475 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.Feb 28, 2016 1475
-
Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'1472 Objavio/la Zelimir Belogrlic
-
Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'Oct 11, 2013 1472
