Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!1460 Objavio/la Mio Drag
-
By Mio Drag Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!Dec 01, 2014 1460 -
Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa …1445 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa …May 05, 2016 1445 -
Često se zapitam koliko puta čovek treba da padne na dno.Koliko puta vam podsvest govori jedno,a vi radite drugo?To je čudo jedno ...za mene večita misterija.Što sebe ne slušam,ali šta očekivati od jedne večite devojčice koja se ponekad pretvori u ženu.Teška je borba izmedju njih dve...uvek jedna izgubi i ostane tužna i neutešna.Devojčica plače za svojom omiljenom igračkom,a žena za slomljenim srcem.Kako god da okreneš tužne su obe.Koliko puta se obe skupe u ćošak svoje sobe i čekaju nešto,a ni one ne znaju šta.Znaju obe da prinčevi ne postoje da su to samo bajke.Iskreno se obe nadaju da postoji neko ko će poljubcem da ih probudi iz ružnog sna.I baš kad pomisle da je naišao, da ce biti tu ,poljubac dati, njega... nema.Zašto verovati u bajke onda,koje vam neko priča i čemu sve to?Kad je potreban, princa nema...a potreban je samo za jedan poljubac da se njih dve vrate iz sna i osmehnu se.Današnjim prinčevima je taj osecaj stran,nema ga, izgubio se.Kao da su im osecaji izumrli,nestali negde usput u dubini njihove duše.Ne osecaju ništa,a kažu da su uvek sa nama.Pa gde je tu logika?!Pitam se...1439 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Često se zapitam koliko puta čovek treba da padne na dno.Koliko puta vam podsvest govori jedno,a vi radite drugo?To je čudo jedno ...za mene večita misterija.Što sebe ne slušam,ali šta očekivati od jedne večite devojčice koja se ponekad pretvori u ženu.Teška je borba izmedju njih dve...uvek jedna izgubi i ostane tužna i neutešna.Devojčica plače za svojom omiljenom igračkom,a žena za slomljenim srcem.Kako god da okreneš tužne su obe.Koliko puta se obe skupe u ćošak svoje sobe i čekaju nešto,a ni one ne znaju šta.Znaju obe da prinčevi ne postoje da su to samo bajke.Iskreno se obe nadaju da postoji neko ko će poljubcem da ih probudi iz ružnog sna.I baš kad pomisle da je naišao, da ce biti tu ,poljubac dati, njega... nema.Zašto verovati u bajke onda,koje vam neko priča i čemu sve to?Kad je potreban, princa nema...a potreban je samo za jedan poljubac da se njih dve vrate iz sna i osmehnu se.Današnjim prinčevima je taj osecaj stran,nema ga, izgubio se.Kao da su im osecaji izumrli,nestali negde usput u dubini njihove duše.Ne osecaju ništa,a kažu da su uvek sa nama.Pa gde je tu logika?!Pitam se...Aug 29, 2013 1439
-
KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................1436 Objavio/la N N
-
By N N KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................Nov 15, 2013 1436 -
Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.1426 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.Dec 20, 2015 1426 -
Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.1426 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.Jul 06, 2016 1426
-
Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?1425 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?Oct 25, 2013 1425
-
Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...1419 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...Mar 07, 2016 1419 -
Probudih se jedno jutro. Draga je vec otisla na posao. Pa skuvah sebi jaku, crnu, tursku kafu. Upalih TV. I prva stvar koju videh: Vucic. Naravno (vec sve znam napamet, moj papagaj isto)..korupcija, kriminal, investicije (kojih nema, pa nema, nikako..), pa izbori kojih nece (a bice sigurno) biti…Pa najava novih hapsenja. Nekako, nisam sklon mazohizmu, niti gledam iste filmove vise puta, pa promenih program…Kad tamo, odmah, iz mog 3D ekrana, opet, nenadano iskoci opet, zamislite…Vucic..I na smrt me preplasi. I taman sam mislio da papagaju skinem tamnu krpu sa kaveza, ali shvatih da ce me ostatak dana maltretirati opet sa “kriminal”, “korupcija”, “reforme” I slicnim glupostima. Necu da upropastim sebi slobodan dan. Prebacih, racunam na “siguricu” – na crtane filmove. I necete verovati, prvi lik je opet bio opet ON. Ovog puta je spasavao svet od agresivnih glista. I ne treba da mi verujete, jer uzimam sebi umetnicku slobodu. Posto videh da od TV programa nema vajde, ukljucih PC. Po nekoj navici, vesti na politika.rs, novosti.rs, b92.rs, blic.rs, vesti.rs, itd….I opet…svuda na naslovnoj…opet ON! Pocinjem, vec da budem paranoican. Idem u toalet I vec se bojim da ne iskoci iz solje…Za to vreme sam, posteno, zaradio tuzbu od drustva za zastitu zivotinja, jer nisam skinuo papagaju tamnu krpu sa kaveza. I bili bi u pravu. Ali, pobogu, a ko ce da zastiti MENE! Od ispiranja mozga? Od demagogije najnize vrste? Od necijeg verovanja da smo svi mi stoka, kojoj mozes sve da prodas. Znam odlicno kakav je raspored snaga u svetu I, narocito, u Evropi. Molim da me niko vise ne ubedjuje da vise verujem onome sto mi on kaze, nego onome sta vidim. Sa svojih IQ142 sam, verovatno , u stanju da zakljucujem I sam ponesto. A, ono sto zakljucujem, nikako nije dobro za Srbe. Ne secam se koja je to knjiga bila (voleo bih kada bi me neko podsetio) ali se secam najlepse recenice: Nasa je obaveza da se naguzimo, a pravo da vicemo da nam je lepo…. E, sad, taj nas odnos sa “bratskom” Evropom (koja se vec namestila da nam onako naguzenim uradi sta je naumila), neki, ovde pokusavaju da prodaju kao demokratiju (mozda, samo mozda, su I toliki zahtevi za GAY EPP programima, zvanim “Gay parade”). E, moj Arcibalde Rajsu, ne zelim ti ovo da vidis. Mislim da na grobljima nije predvidjen ringispil….1416 Objavio/la Milan Vićentijević
-
Probudih se jedno jutro. Draga je vec otisla na posao. Pa skuvah sebi jaku, crnu, tursku kafu. Upalih TV. I prva stvar koju videh: Vucic. Naravno (vec sve znam napamet, moj papagaj isto)..korupcija, kriminal, investicije (kojih nema, pa nema, nikako..), pa izbori kojih nece (a bice sigurno) biti…Pa najava novih hapsenja. Nekako, nisam sklon mazohizmu, niti gledam iste filmove vise puta, pa promenih program…Kad tamo, odmah, iz mog 3D ekrana, opet, nenadano iskoci opet, zamislite…Vucic..I na smrt me preplasi. I taman sam mislio da papagaju skinem tamnu krpu sa kaveza, ali shvatih da ce me ostatak dana maltretirati opet sa “kriminal”, “korupcija”, “reforme” I slicnim glupostima. Necu da upropastim sebi slobodan dan. Prebacih, racunam na “siguricu” – na crtane filmove. I necete verovati, prvi lik je opet bio opet ON. Ovog puta je spasavao svet od agresivnih glista. I ne treba da mi verujete, jer uzimam sebi umetnicku slobodu. Posto videh da od TV programa nema vajde, ukljucih PC. Po nekoj navici, vesti na politika.rs, novosti.rs, b92.rs, blic.rs, vesti.rs, itd….I opet…svuda na naslovnoj…opet ON! Pocinjem, vec da budem paranoican. Idem u toalet I vec se bojim da ne iskoci iz solje…Za to vreme sam, posteno, zaradio tuzbu od drustva za zastitu zivotinja, jer nisam skinuo papagaju tamnu krpu sa kaveza. I bili bi u pravu. Ali, pobogu, a ko ce da zastiti MENE! Od ispiranja mozga? Od demagogije najnize vrste? Od necijeg verovanja da smo svi mi stoka, kojoj mozes sve da prodas. Znam odlicno kakav je raspored snaga u svetu I, narocito, u Evropi. Molim da me niko vise ne ubedjuje da vise verujem onome sto mi on kaze, nego onome sta vidim. Sa svojih IQ142 sam, verovatno , u stanju da zakljucujem I sam ponesto. A, ono sto zakljucujem, nikako nije dobro za Srbe. Ne secam se koja je to knjiga bila (voleo bih kada bi me neko podsetio) ali se secam najlepse recenice: Nasa je obaveza da se naguzimo, a pravo da vicemo da nam je lepo…. E, sad, taj nas odnos sa “bratskom” Evropom (koja se vec namestila da nam onako naguzenim uradi sta je naumila), neki, ovde pokusavaju da prodaju kao demokratiju (mozda, samo mozda, su I toliki zahtevi za GAY EPP programima, zvanim “Gay parade”). E, moj Arcibalde Rajsu, ne zelim ti ovo da vidis. Mislim da na grobljima nije predvidjen ringispil….Jan 28, 2014 1416
-
Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'1401 Objavio/la Zelimir Belogrlic
-
Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'Oct 11, 2013 1401
