13. април 2016. 21.12.23 CEST
S nutritivnog stajališta reč je o kvalitetnim namirnicama niske kalorijske vrednosti i niskog
udela masti, a sadrže brojne minerale, vitamine, fitohemikalije, proteine te prehrambena
vlakna.
Neki od pozitivnih učinaka na zdravlje su smanjenje apsorpcije masti i snižavanje 'lošeg' LDL
holesterola. Kao izvor joda u prehrani, važnog za funkcioniranje štitnjače i bazalnog
metabolizma, dobra su pomoć pri mršavljenju, a zahvaljujući svojim sastojcima doprinose
osećaju sitosti. Neke alge pokazuju antibakterijsko i antioksidativno delovanje, a kao pomoć
kod visokog krvnog pritiska mogu imati protektivno delovanje na srce.
Za primer možemo spomenuti da u jednom gramu algi ima hranjivih sastojaka otprilike koliko
ih ima u kilogramu voća i povrća. Alge sadrže zavidne količine gotovo svih minerala; kalcijuma, joda,
železa, natrijuma, magnezijuma fosfora, kalija. Bogate su ugljikohidratima, proteinima i
belančevinama. Obiluju vitaminima C, A, B1, B12, E. Sadrže omega 3 i omega 6 masne kiseline
za koje je poznato da imaju izuzetno pozitivan učinak na ljudsko zdravlje.
S medicinskog gledišta alge su vrlo korisne i iskoristive za prevenciju i suzbijanje mnogih
tegoba.
Uspešno regulišu metabolizam: izuzetno visoka koncentracija joda u pojedinim algama deluje
pozitivno na štitnjaču koja je odgovorna za regulaciju metabolizma.
Potiču detoksikaciju organizma: bogate su klorofilom koji je snažan prirodni detoksikant.
Pročišćavaju krv: hemijski sastav algi je vrlo sličan ljudskoj krvnoj plazmi te one vrlo uspešno
pomažu u pročišćavanju krvi.
Odlično deluju na koštani sastav: pojedine alge sadrže veliku količinu kalcijuma što ih čini
neprocenjivom namirnicom za kvalitetne i zdrave kosti.
Odlične su za mršavljenje: veliki udio vlakana i hranjivih tvari, zajedno s niskom kaloričnom
vrednošću, čine alge idealnom namirnicom za mršavljenje.
Uspešne su u prevenciji kardiovaskularnih bolesti: pojedine alge sadrže visoku koncentraciju
magnezijuma koji dokazano snižava visoki krvni pritisak i sprečava srčani udar.
Ukus algi teško se može usporediti s bilo kojim nama poznatim jelom. Za njihov
je karakteristični ukus odgovoran natrijev glutamat, kod nas poznatiji kao pojačivač ukusa koji se
dodaje u začinske mešavine i gotova jela. Stručnjaci opisuju ukus natrij-glutamata kao ukus koji
se ne može okarakterisati ni jednim od četiri osnovna ukusa. Japanski naučnik Kikumae
Ikeda otkrio ga je slučajno dok je proučavao smeđu algu kombu, koja se u azijskoj kuhinji često
koristi u pripremi supa. Utvrdio je da je ova alga izvrstan izvor spoja natrij-glutamata koji izaziva
novi ukus, i koji se najbolje može opisati kao ugodan, ukusan, fin.
Arame alge su blagog ukusa i trebaju se marinirati ili kuvati s umacima i povrćem da bi im se
pojačao ukus. Najčešće se stavljaju u salate, a koriste se i kao dodatak kuvanom povrću. Alge
poznete pod imenom nori obično dolaze u obliku sličnom papiru, a u njih se obmota japaski
sushi. Dulse je alga idealna za salate jer se jede i sirova, a dobro pristaje i u supe i variva. Kada se
sitno nasecka može poslužiti i kao pojačivač ukusa mesnih jela. Kombu i wakame alge su
predstavnici smeđih algi i čest su dodatak jelima poput variva i supa u zemljama Dalekog istoka.
Posebno je zanimljiv čips od kombu alge. Arame alge odlično pristaju uz korenasto povrće,
semenke i tofu.
