Forumi » Razno

• Bibaaa

  

  • Moderator
  • 1435 postova
   

  27. јануар 2018. 20.51.01 CET

  Nobelova nagrada je internacionalna nagrada koja se daje godišnje od 1901. godine iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i nagrada za mir. Dobitnici nagrada se biraju svake godine u decembru. Tada (10. decembra) dobijaju nagrade (novčanu nagradu, zlatnu medalju i diplomu), a to je ujedno i dan kada je Alfred Nobel umro. Dobitnici Nobelove nagrade se nazivaju i Nobelovi laureati.

  Do danas je nagradu dobilo oko 800 dobitnika. Nagrada za određenu oblast može se dodeliti pojedincu, mogu je podeliti najviše tri osobe, ili je može dobiti neka institucija ili organizacija. Može se desiti da se nagrada za neku oblast ne dodeli, ali nagrada mora biti dodeljena bar jednom u pet godina.

  Nekoliko puta se, zbog političke situacije u Evropi, izostalo sa dodeljivanjem nagrade (1914, 1918, 1935, 1940, 1941, 1942, 1943), a nekad su dva pisca istovremeno dobijala to priznanje, jer Akademija nije mogla da se opredeli samo za jednog.

  Žene koje su dobile Nobelovu nagradu za književnost su Selma Lagerlef, Gracija Deleda, Sigrid Unset, Perl Bak, Gabrijela Mistral, Neli Zaks, Nadin Gordimer, Toni Morison, Vislava Šimborska, Elfride Jelinek, Doris Lesing i Herta Miler. Ostali dobitnici su muškarci.

  
  Hronološki, spisak dobitnika Nobelove nagrade za književnost izgleda ovako:

  1901.
  Sili Pridom
  Francuska

  1902.
  Teodor Momzen (delo „Istorija Rima“)
  Nemačka

  1903.
  Bjernstjerne Bjernson
  Norveška
  - Bjernson je bio i jedan od izvornih članova Komiteta za Nobelovu nagradu.

  1904. dva dobitnika:
  - Frederik Mistral
  Francuska
  - Hose Ečegaraj i Eizagire
  Španija

  1905.
  Henrik Sjenkjevič (delo ‚‚Quo vadis'')
  Poljska

  1906.
  Đozue Karduči
  Italija

  1907.
  Radjard Kipling
  Velika Britanija

  1908.
  Rudolf Kristof Ojken
  Nemačka

  1909.
  Selma Lagerlef
  Švedska
  - Prva žena kojoj je nagrada uručena.

  1910.
  Paul Hajze
  Nemačka

  1911.
  Grof Moris Meterlink
  Belgija

  1912.
  Gerhart Hauptman (delo ‚‚Die Ratten'')
  Nemačka

  1913.
  Rabindranat Tagore (za zbirku pesama „Gitandžali“)
  Indija

  1914. nagrada nije dodeljena

  1915.
  Romen Rolan (delo ‚‚Žan Kristof'')
  Francuska
  - U obrazloženju nagrade je rečeno: „... za doprinos uzvišenom idealizmu književnog dela, i za osećajnost i ljubav prema istini koje je koristio u opisu različitih ličnosti“.

  1916.
  Verner fon Hajdenštam
  Švedska

  1917. dva dobitnika:
  - Karl Adolf Gjelerup
  Danska
  - Henrik Pontopidan
  Danska

  1918. nagrada nije dodeljena

  1919.
  Karl Špiteler
  Švajcarska

  1920.
  Knut Hamsun
  Norveška

  1921.
  Anatol Frans
  Francuska

  1922.
  Hasinto Benavente
  Španija

  1923.
  Vilijam Batler Jejts
  Irska

  1924.
  Vladislav Rejmont
  Poljska

  1925.
  Džordž Bernard Šo
  Irska
  - Primio je svoju nagradu, ali je odbio njen novčani deo.

  1926.
  Gracija Deleda
  Italija

  1927.
  Anri Bergson
  Francuska

  1928.
  Sigrid Unset
  Norveška

  1929.
  Tomas Man (delo „Budenbrokovi“)
  Nemačka
  - Nagradu je dobio „za svoj veliki roman „Budenbrokovi“ koji je postao prepoznatljiv kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti“.

  1930.
  Sinkler Luis
  SAD

  1931.
  Erik Aksel Karlfelt
  Švedska
  - Nagradu je odbio 1918. godine.

  1932.
  Džon Golsvordi
  Velika Britanija

  1933.
  Ivan Aleksejevič Bunjin
  SSSR

  1934.
  Luiđi Pirandelo
  Italija

  1935. nagrada nije dodeljena

  1936.
  Judžin O'Nil
  SAD

  1937.
  Rože Marten di Gar
  Francuska

  1938.
  Perl Bak
  SAD

  1939.
  Frans Emil Silanpe
  Finska
  - U obrazloženju je rečeno da se nagrada dodeljuje za: „Duboko razumevanje seljaštva svoje zemlje i izuzetnu umetničku veštinu kojom je portretisao njihov način života i odnos sa prirodom“.

  Od 1940. do 1943. godine nagrada nije dodeljivana.

  1944.
  Johanes Vilhelm Jensen
  Danska

  1945.
  Gabrijela Mistral
  Čile

  1946.
  Herman Hese
  Nemačka
  Švajcarska

  1947.
  Andre Žid
  Francuska

  1948.
  Tomas Sterns Eliot
  SAD
  Velika Britanija

  1949.
  Vilijam Fokner
  SAD

  1950.
  Bertrand Rasel
  Velika Britanija

  1951.
  Per Lagerkvist (delo „Baraba“)
  Švedska

  1952.
  Fransoa Morijak
  Francuska

  1953.
  Vinston Čerčil
  Velika Britanija
  - Nagradu je dobio ‚‚zа umešnost u iznošenju istorijskih i bibliogrаfskih opisа kаo i zа briljаntno govorničko umeće koje je koristio u odbrаni uzvišenih ljudskih vrednosti".

  1954.
  Ernest Hemingvej (delo ‚‚Starac i more'')
  SAD

  1955.
  Haldor Laksnes
  Island

  1956.
  Huan Ramon Himenez
  Španija

  1957.
  Alber Kami
  Francuska

  1958.
  Boris Pasternak
  SSSR
  - Pasternak je prihvatio nagradu, ali ga je Staljin prisilio da je odbije. Kasnije je primio diplomu i medalje, ali ne i novčanu nagradu.

  1959.
  Salvatore Kvazimodo
  Italija

  1960.
  Sen Džon Pers
  Francuska

  1961.
  Ivo Andrić
  Jugoslavija
  - Nagradu je dobio za roman ‚‚Na Drini ćuprija'' (1945), kao i za celokupni dotadašnji rad na „istoriji jednog naroda“.

  1962.
  Džon Stajnbek
  SAD

  1963.
  Jorgos Seferis
  Grčka

  1964.
  Žan-Pol Sartr (odbio nagradu)
  Francuska
  - Nagradu je dobio „za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“.
  - Odbio je da primi nagradu, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama.

  1965.
  Mihail Šolohov (delo ‚‚Tihi Don'')
  SSSR

  1966. dva dobitnika:
  - Šmuel Josif Agnon
  Izrael
  - Neli Zaks
  Zapadna Nemačka
  Švedska

  1967.
  Migel Anhel Asturijas
  Gvatemala

  1968.
  Jasunari Kavabata
  Japan
  - Obrаzloženje zа dodeljenu nаgrаdu bilo je: ‚‚zа pripovedаčko mаjstorstvo, koje sа velikom osećаjnošću izrаžаvа suštinu jаpаnskog duhа.''

  1969.
  Samjuel Beket
  Irska

  1970.
  Aleksandar Solženjicin
  SSSR

  1971.
  Pablo Neruda
  Čile

  1972.
  Hajnrih Bel
  Zapadna Nemačka
  - U obrazloženju je stajalo: „Za delo koje je spojilo široke perspektive njegovog doba i istančanu veštinu slikanja likova i doprinelo obnovi nemačke literature''.

  1973.
  Patrik Vajt
  Australija

  1974. dva dobitnika:
  - Ejvind Jonson
  Švedska
  - Hari Martinson
  Švedska

  1975.
  Euđenio Montale
  Italija

  1976.
  Sol Belou
  Kanada
  SAD
  - Nagradu je dobio „za razumevanje ljudske prirode i za suptilne analize savremene kulture koje prožimaju njegovo celokupno delo“.
  - Odmah čim je primio to priznanje novinarima je rekao: „Nobelova nagrada nije učinila srećnim nijednog američkog dobitnika, naročito ne književnika. Sinkler Luis i Džon Štajbek odmah su postali neverovatno sumorni, a što se tiče Ernesta Hemingveja, on je tada i prestao da piše!''

  1977.
  Visente Aleisandre
  Španija

  1978.
  Isak Baševis Singer
  Poljska
  SAD

  1979.
  Odisejas Elitis
  Grčka
  - Nagradu je dobio ‚‚za njegovu poeziju koja, na pozadini grčke tradicije, senzualnom snagom i intelektualnom jasnoćom opisuje borbu savremenog čoveka za slobodu i stvaralaštvo".

  1980.
  Česlav Miloš
  Poljska
  SAD

  1981.
  Elijas Kaneti
  Velika Britanija

  1982.
  Gabrijel Garsija Markes
  Kolumbija

  1983.
  Vilijam Golding
  Velika Britanija

  1984.
  Jaroslav Zajfert
  Čehoslovačka

  1985.
  Klod Simon
  Francuska

  1986.
  Vole Sojinka
  Nigerija

  1987.
  Josif Brodski
  Rusija
  SAD

  1988.
  Nagib Mahfuz
  Egipat

  1989.
  Kamilo Hose Sela
  Španija

  1990.
  Oktavio Paz
  Meksiko

  1991.
  Nadin Gordimer
  Južna Afrika

  1992.
  Derek Volkot
  Sveta Lucija (Karibi)

  1993.
  Toni Morison
  SAD

  1994.
  Kenzaburo Oe
  Japan

  1995.
  Šejmus Hini
  Severna Irska
  Irska

  1996.
  Vislava Šimborska
  Poljska

  1997.
  Dario Fo
  Italija

  1998.
  Žoze Saramago
  Portugal

  1999.
  Ginter Gras
  Nemačka

  2000.
  Gao Singđijan
  Kina
  Francuska
  - Nagradu je dobio ‚‚za delo univerzalnog dometa, obeleženo gorkim osvešćavanjem i jezičnom ingenioznošću koja je otvorila nove puteve umetnosti kineskog romana i pozorišta".

  2001.
  Vidjadar Suradžprasad Najpol
  Trinidad i Tobago
  Velika Britanija
  - Dobio je nagradu ”... zbog toga što je ostvario ujedinjenu perspektivu narativnog i nepodmitljivog pomnog istraživanja u radu koji nas podstiče da vidimo prisutnost potisnutih istorija”.

  2002.
  Imre Kertes
  Mađarska

  2003.
  Džon Maksvel Kuci
  Južna Afrika
  Australija

  2004.
  Elfride Jelinek
  Austrija
  - Zbog socijalne fobije najavila je da se neće pojaviti na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu i da će nagradu preuzeti njen izdavač.

  2005.
  Harold Pinter
  Velika Britanija
  - U saopštenju Nobelove zadužbine se, između ostalog, navodi da Pinter u svom radu ‚‚otkriva bezdane u svakodnevnim pričama", kao i da je ‚‚Pinter vratio pozorište na osnovne elemente: zatvoren prostor i nepredvidiv dijalog, gde ljudi zavise jedni od drugih, a varke se ruše."
  ‚‚Njegov slobodni stil, pun pretećih tišina, doprineo je stvaranju prideva 'Pinterovski'."

  2006.
  Orhan Pamuk
  Turska
  - Prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske, a u obrazloženju Švedske akademije nauka kaže se: „...u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“.

  2007.
  Doris Lesing
  Velika Britanija
  - Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“.
  - Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica Nobelove nagrade.
  - Nagrada joj je uručena u Londonu, jer iz zdravstvenih razloga nije otputovala na ceremoniju u Stokholmu.

  2008.
  Žan Mari Gistav le Klezio
  Francuska

  2009.
  Herta Miler
  Nemačka
  Rumunija

  2010.
  Mario Vargas Ljosa
  Peru
  - Nagrada mu je dodeljena ‚‚zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca“.

  2011.

  Tomas Transtremer

  Švedska
  

  2012.

  Mo Jen

  Kina
  

  2013.

  Alis Manro

  Kanada
  

  2014.

  Patrik Modijano

  Francuska
  

  2015.

  Svetlana Aleksijevič

  Belorusija
  

  2016.

  Bob Dilan

  Sjedinjene Američke Države
  

  2017.

  Kazuo Išiguro

  Ujedinjeno Kraljevstvo

  Nobelovu nagradu nisu primili sledeći pisci, iako su za nju bili nominovani: Ana Ahmatova, Horhe Amado, Antonen Arto, Žorž Bataj, Moris Blanšo, Horhe Luis Borhes, Bertolt Breht, Paul Čelan, Rene Šar, Anton Čehov, Jozef Konrad, Hulio Kortazar, Žak Derida, Teodor Drajzer, Lion Fojthvanger, Robert Frost, Hans-Georg Gadamer, Grejam Grin, Oldus Haksli, Henrik Ibzen, Džejms Džojs, Nikos Kazancakis, Artur Kestler, Dejvid Herbert Lorens, Vilijam Samerset Mom, Šandor Maraj, Artur Miler, Alberto Moravija, Robert Musil, Vladimir Nabokov, Džordž Orvel, Fernando Pesoa, Ezra Paund, Marsel Prust, Dejvid Selindžer, Gertruda Stajn, Volas Stivens, Lav Tolstoj, Arnold Tojnbi, Marina Cvetajeva, Mark Tven, Franc Verfel, Tornton Vajlder, Tenesi Vilijams i Virdžinija Vulf.