Forumi » Negovateljice / Negovatelji

• Gospođica Sosa

  

  • 32 postova
   

  24. јун 2019. 22.31.08 CEST

  Stres inkontinencija, poznata i kao stresna urinarna inkontinencija (SUI) ili inkontinencija nagona, predstavljaju oblike urinarne inkontinencije. Do nje dolazi ukratko i pojednostavljeno - zbog nedovoljne jačine zatvaranja bešike. Osnovni alat prilikom nege je kateter, ali postoje stvari vezane za ovu specifičnu situaciju u kojoj se nađete vi ili neko vama blizak koje treba da znate kako ne bi došlo do pogoršanja stanja ili nastanka novih problema.

  Razlika između stres inkontinencije i inkontinencije nagona

  Važno je razumeti razliku između stres inkontinencije (SUI) i inkontinencije nagona (UUI) jer se različito tretiraju.

  ·       Dok inkontinencija nagona (UUI) podrazumeva iznenadni i nezaustavljiv gubitak urina, SUI nije praćen senzacijom iznenadne potrebe za mokrenjem.

  ·       Osnovni uzrok za SUI se razlikuje od onog u UUI.

  ·       SUI je uzrokovan slabim mišićima sfinktera i / ili karličnim podom.

  ·       Neki ljudi imaju i SUI i UUI, što je poznato kao mešovita inkontinencija. To znači da kod ovih pacijenata dolazi do mokrenja i kada kašlju, kijaju ili kada se izvrši pritisak na njihove abdominalne mišiće; ali takođe osećaju hitnu potrebu da idu u toalet i imaju strah da možda neće uspeti u tome na vreme.

  Koje vrste stres inkontinencije postoje?

  Konkretno, postoje dve vrste stres inkontinencije (SUI) tj ona se deli na hipermobilnost uretre i unutrašnji sfinkterni nedostatak (ISD).

  U slučaju hipermobilnosti uretre, ona pomera pozicije zbog povećanja abdominalnog pritiska. Sa druge strane, ISD se odnosi na nemogućnost efikasnog zaptivanja sfinktera, kada prsten mišića čiji je glavni zadatak da ostane zategnut čuvajući urin u bešici popušta.

  Uzroci stres inkontinencije

  SUI je najčešći oblik incontinencije kod žena mlađih od 60 godina i pokriva više od polovine slučajeva.

  Dok trudnoća i porođaj čvrsto stoje na vrhu liste uzroka za SUI-a kada su žene u pitanju, postoje i drugi zdravstveni faktori koji mogu dovesti do ovog stanja. Oni uključuju gubitak tonusa mišića karlice (često se pojavljuje sa starenjem), a tu su i histerektomija, oštećenja nerva i mišića nakon porođaja ili hirurške procedure ili traume, gojaznost, menopauza, hronični kašalj zbog pušenja i bolesti pluća, anatomske predispozicije, ali i nošenje teških stvari, kao i izloženost kontaktnim sportovima.

  Dijagnoza stresne inkontinencije

  Tokom vaše posete lekaru, on traži naznake koje mogu ukazati ne samo na bolest već i na faktore koji doprinose nastanku stanja stresne inkontinencije odnosno inkontinencije uopšte. Ono što se posmatra su:

  • Medicinska istorija
  • Fizičko ispitivanje sa posebnim fokusom na vaš abdomen i genitalije
  • Uzorak urina za testiranje infekcije, tragova krvi ili drugih abnormalnosti
  • Kratak neurološki pregled za identifikaciju problema sa karličnim nervom
  • Ispitivanje stresa u urinu, u kome doktor posmatra gubitak urina kada kašljete ili podžete teret
  • Ispitivanja funkcije bešike

  Vaš doktor može naručiti i urodinamičke testove, koji se koriste za procenu funkcije vaše bešike. Testiranje nije neophodno u većini slučajeva nekomplikovanog stresa urinarne inkontinencije.

  Testovi funkcije bešike mogu uključivati:

  1. Merenja post-praznog rezidualnog urina

  Ukoliko postoji zabrinutost u vezi sa vašom sposobnošću da potpuno ispraznite vašu bešiku, naročito ako ste stariji, ako ste imali prethodno operaciju bešike ili imate dijabetes, možda će biti potreban i test efikasnosti bešike.

  Kako se meri rezidualni urin?

  Da biste izmerili rezidualni urin nakon pražnjenja, tanka epruveta (kateter) prolazi kroz uretru i ide u vašu bešiku. Kateter odvodi preostali urin, koji se onda može izmeriti. Ili specijalista može koristiti ultrazvučno skeniranje, koje prevodi zvučne talase u sliku vaše bešike i njenog sadržaja.

  2. Merenje pritiska bešike

  Neki ljudi, posebno ako imaju neurološku bolest kičmene moždine, treba da urade cistometriju. Cistometrija meri pritisak u vašoj bešikcii okolini tokom punjenja bešike.

  Kateter se koristi da polako ispunite bešiku tečnošću.

  Testovi curenja bešike će se obaviti tokom punjenja kako bi se proverila stresna inkontinencija. Ovaj postupak se može kombinovati sa proučavanjem protoka pritiska, koji govori o tome koliko pritiska mora da ima vaša bešika da bi se potpuno ispraznila.

  3. Video urodinamika -snimanje bešike u funkciji

  Video urodinamika koristi snimanje kako bi stvorila slike vaše bešike dok je u toku punjenje i pražnjenje. Topla tečnost pomešana sa bojom koja se pojavljuje na rendgenskim snimcima postepeno se instalira u vašu bešiku uz pomoć katetera tokom snimanja. Kada je vaša bešika puna, snimanje se nastavlja dok urinirate kako biste ispraznili bešiku.

  4. Cistoskopija

  Ovo je ispitivanje bešike i uretre koristeći mikroskop umetnut u bešiku. Ovaj postupak obično se završava u ordinaciji.

  U svim ovim metodama koriste se kateteri za upravljanje urinskom inkontinencijom.

  Proces kateterizacije sprečava preopterećenje pune bešike koja se teško prazni da se prepuni i “prelije” se u bubrege. Ovo sprečava oštećenje bubrega jer ovi kateter odvodi urin iz bešike. Ove procese, posebno ako postoji potreba za obavljanje u kućnim uslovima i kod lica koja imaju ograničenu mogućnost i sposobnost kretanja treba da obavlja stručno lice, što Mobilna sestra upravo i nudi.

  Postoje tri vrste katetera koji se koriste za upravljanje urinarnom inkontinencijom: indwelling (ponekad se zovu Folei) kateteri, suprapubični kateteri i povremeni kateteri.

  U zavisnosti od vašeg zdravlja i koliko će vam trebati pomoć, vaš lekar može da vam preporuči:

  1. Intermitentni kateter
  
  Intermitentni, tj povremeni kateter i se koriste nekoliko puta dnevno, bilo u zakazanom vremenu ili kad god se vaša bešika osetno puni. Obično prolazi kroz vašu uretru (cev koja uzima urin iz bešike iz tela) i ispušta sadržaj vaše bešike. Vaš doktor ili medicinska sestra će vas naučiti kako da ga stavite i izvadite.

  2. Indwelling kateter (takođe nazvan Foley kateter)

  Ova vrsta ostaje tako kako je stavljena. Mali balon ispunjen vodom održava jedan kraj katetera unutar bešike. Drugi kraj se ispusti u vreću koja je ili vezana za vašu nogu ili visi sa strane kreveta ili postolja. Ovaj kateter mora biti zamenjen na najmanje svakih 7 dana.

  3. Suprapubični kateter

  Vaš doktor stavlja ovaj tip katetera u bešiku kroz mali rez u stomaku, malo ispod vašeg pupka. Obično je udobniji od indwelling katetera koji se nalazi na neki način u zatvorenom prostoru i malo je verovatno da će doći do infekcije.

  4. Kondom kateter

  Kondom kateter je dodatna opcija dostupna za neke muškarce. Ništa ne ide u vašu bešiku. Umesto toga, omotač sličan kondomu koji odgovara udu se postavi i cev odvlači urin odatle u kesicu. Može izgledati ugodnije od drugih tipova urinarnih katetera, ali može se desiti da propušta ili curi.

  Vi i vaš lekar svakako treba da diskutujete o rezultatima bilo kakvih testova i odlučite kako oni utiču na vašu strategiju lečenja, kao i koji su uslovi idealni. Ovo se iskomunicira sa negovateljima i Mobilnom sestrom kako bi se proces lečenja pratio i nega bila u skladu sa instrukcijama vašeg lekara.

  TEHNIKE NEGE I TRETMANI

  Postoji mnogo opcija za lečenje, kao i jednostavne tehnike nege koje vam mogu pomoći da živite svoj život onako kako želite.

  Tehnike nege

  Sa povećanom pažnjom na pitanja o inkontinenciji, napravljen je neverovatan napredak i inovacije u areni proizvoda za svakodnevnu upotrebu. Artikli koji se kreću od apsorbenata do uretralnih umetaka mogu biti sve ono što vam je potrebno da povratite svoje samopouzdanje i nastavite sa svojim životom.

  Tretman bihejvioralnom terapijom

  Lekari obično pokušavaju da pronađu neinvazivne terapeutske metode pre nego što pokušaju da tretiraju SUI operacijom.

  VAŽNA NAPOMENA

  Kod urinarnih infekcija i tretmana, najveći rizik je od potencijalne infekcije.

  Ovo je svakako i najčešći problem. Kateter može propustiti klice i bakterije u telo, gde mogu da zaraze vašu bešiku, uretru ili bubrege. Zato se prilikom nege pacijent kontroliše, ne samo na nivu procedure, već i kroz razgovor i precizno traganje za simptomima i prepoznavanje potencijalno ugrožavajućih stanja.
  
  Treba obavezno konsultovati lekara ukoliko:

  - Osetite bol u stomaku ili preponama

  - Imate groznicu ili drhtavicu

  - Osećate iznenadnu zbunjenost ili dezorijentisanost

   

  Izvor:mobilnasestra