Forumi » Poezija clanova foruma
BY JA
-
-
"...nemam ni jedan dokaz da sam bila tvoja..nismo se slikali, nismo putovali..ne znam u stvari ni šta smo..znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu..a nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko...na kraju ovog života ću te sigurno pomenuti..onako tiho, jedva čujno, kao šum žita kad legneš na sred polja...pomenuti onako..za svoju dušu..."
-
Nije potrebno da izvedemo velike stvari.
Treba samo da izvedemo male stvari koje
čine
da se osećamo bolje ili
ne tako loše.
Naravno, ponekad nam sudbine
neće dozvoliti da to
učinimo.
Tada moramo nadmudriti sudbine.
Moramo biti strpljivi sa bogovima.
Oni vole da se zabavljaju,
vole da se igraju sa nama.
Vole da nas stavljaju na probu.
Vole da nam govore kako smo slabi
i glupi, da smo
nepotrebni. -
-
-
Nikada ne reci “volim te“ ako ti zaista nije stalo.Ne govori o osećajima ako zaista ne postoje. Ne drži me za ruku ako ćeš mi slomiti srce. Ne…gledaj me u oči ako je sve što govoriš laž.Nikada ne reci “Zdravo“ ako misliš “Zbogom“ i nikada ne reci “Zauvek“ jer nećeš ostati tu.
-
Odoh časkom do zvezda,
da zakopam neke tuge.
Za to vreme, sanjaj nešto nemoguće.
Snovi treba takvi da budu.
Baksuz sam, ne umem da sanjam,
al’ umem da ostvarim tuđe snove.
Svoje neuspešne pokušaje
premeštam iz nesanice u nesanicu
i smišljam laži za uz jutarnju kafu:
“Sanjam ti ja tako... -
-
Ja nisam umela da te ne volim...
Da to udavim svilenim gajtanom
i umrtvim damare.
Da te ne odsanjam i ne poželim...
Hodala bih kao živi leš...Čemu...?
Zato... hvala ti za napete mišice,
za adrenalin, za krv proključalu, za ruke drhtave...
grlo promuklo, za reči zapetljane...
Za noći pijane, vino uskislo,
za cigane i ćemane... -
Ponekad joj se čini,poznaje ga više nego samu sebe.
Jeste, on je bio najbolji,najlepši,znao je da useći..
Ono što je rešila sebi da prizna je da sad zapravo i ne zna ko je On.
Onaj, koji lomi ženska srca kao stare porculanske šolje zrele za otpad.
Koji nikada nije voleo a uvek je to odgovorno tvrdio... -
Tama
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto? -
Sama noćima, sama danima
tražim smisao u ovim rečima
Pišem plačem, tugu delim sa svima
mislim se lako je njima....
Samo ja znam kako mi je
Teško mi je.....
Stihovi lete kao godine
gde sam, kako sam
pitam samu sebe?
Nikog nemam, sem uspomena
na lepe i prošle dane
koje napisati necu jer s drugima
neću da delim svoju sreću.
Što neko mora da zna
kako se osećam sad JA.
Ko da mu je stalo
mislim se e moja budalo....
Luda bila i vazda osta
al' bitno je jedno
ja znam ko sam.....
Poslednja izmena: 08. октобар 2016. 20.24.17 CEST" -
Šta imamo još od onih divnih dana što su prošli...
Sećanja:koja lagano al' sigurno odlaze u zaborav...
Bol:koja zauvek ostaje u našim srcima...
Duše:koje su prepune ožiljaka...
Jaku čežnju:koja nas pustoši i muči...
Suze:koje se često pojavljuju u našim očima...
Ponekad čak i mržnju, koja od nas pravi neljude...
I, zato se još uvek jako često pitam:
Zašto sve što je lepo ima kraj???...
Poslednja izmena: 08. октобар 2016. 20.27.10 CEST" -
Koliko dana koliko noći,
će još proći, dok ugledam
neke druge oči....
Dok čekam
u samoći neke druge oči
ja često se pitam
dokle ću moci?....
Srce slabo je,tuga jača je
pitam samu sebe dokle ceš BRE?
Ali ponos se neda,
tuga jača je pa neka ME...
Dok druge ljubiš,
ja se samo nasmejem
i znam i tad se setiš MENE!!! -
Kako čovek nasedne na laži iste
rekao si da promenilo se sve,
a nista nije...
Sve je još gore nego pre,
jos teže reči, jos teže sve.
Kako si mogao tako nisko pasti
mili moj da mi je znati.
Šta sam ti kriva ja ?
a čista ko dva bisera.
Toliko teških reči
još paraju mi uši
zar su to tvoji jauci?
Šta sam ti kriva ja,
što sam čista ko dva andjela.
Dobrota moja ti smeta
to je tvoja šteta.
Boli i boleće
al' Bogu se kunem prestaće.
Suze paraju lice moje
šteta za nas dvoje.
Šteta za tebe, a sve sam ti dala
šta bi još hteo kada bih znala.
Tuga mi para lice, jauk je još gori
odoše svi moji lepi snovi.
Budna sam sanjala naše dane
al' meni nikako da svane.
Pored mozga u glavi
pitam se gde prodjoše moji dani.
Sanjala sam, a spavala,
sad se budim
samo se nadam da neću da poludim.
Al' neka tako mi treba
kad dozvolim da me budala zeza.
Bogom se kunem u moju sreću
da ću sve da zapamtim al' vratiti neću.
Nek ti je sretno bilo moje bivše milo....
(u najvecoj tuzi i bolu) -
-
Ako me sretneš
nasmejanu,osmehom okupanu.
Nećes videti gde su se
osmesi do tada krili,
nećes znati da milion suza
pre toga, gosti su mi bili.Ako me sretneš,
glave uzdignute,hoda pravog.
Nećes znati,da za moje poglede
spomenici bejahu podignuti,
nećes videti kad se korak
spotaknu ispod tereta bola starog.Ako me sretneš,
novim životom dotaknuta,
novim početkom vođena.
Nećeš znati,da jednom umreh.
Ali ustadoh i zaboravih.
I ako me sretneš,
videćeš ,da ponovo sam rođena.
Rođena s vukovima!!!! -
-
Ne dam ti ni minut tišine više
ni trunku soli iz suze što pada,
ne dam ti pesmu, ni ruku što je piše,ni ovu jedinu zvezdu što je na nebu sada.
Ne dam ti tajne, što šapućem samoj sebi,
ni reči iz knjiga što me sobom vode.
Ne dam ti osmeh i ne dam ti kapi kiše,
ni trunku sunca, ne dam! Ne dam ti više…Ne dam ti rosu, što ujutru me grli mesto tebe,
ne dam ti crvenu sobnu polutamu.
Ne dam ti jastuk koji kraj mene spava,
ni dodir, ni glas, ni rame gde ti je ležala glava.Neću ti dati ni ovaj otisak sebe,
ni jedan stih od ovih što sada pišem.
Neću ti dati ni ono što je tvoje,
niti ću ti reći da nemirno dišem.Ne dam ti osmeh i ne dam ti kapi kiše,
ni trunku sunca, ne dam! Ne dam ti više…
Poslednja izmena: 27. јануар 2018. 19.59.35 CET"