Na današnji dan » Diskusije
Na današnji dan - Maj
-
Danas je 21. Maj , 141. dan u godini. Do kraja godine ima 224 dana.
1471. Rođen nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež.
1471. U londonskom zatvoru Tauer ubijen engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama, nazvanim Rat ruža. Njegov lik inspirisao Vilijama Šekspira za dramu Henri VI. Presto preuzeo Edvard IV.
1502. Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.
1527. Rođen španski kralj Felipe II, sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao pobunu u Holandiji, što je kasnije dovelo do njene nezavisnosti.
1639. Umro italijanski filozof - dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Ideal države opisao u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.
1844. Rođen francuski slikar Anri Ruso Carinik, prvi slikar-naivac čije su slike ušle u Luvr.
1845. Rođen glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka.
1860. Rođen holandski lekar Vilem Ejnthoven, osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.
1894. Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869.
1895. Umro austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta.
1904. U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija, FIFA.
1921. Rođen ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljiv protivnik režima, 1980. izgnan iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.
1927. Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva pilotkinja preletela Atlantski okean.
1935. Umro holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.
1935. Umrla američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.
1945. Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i tražili punu nezavisnost.
1967. Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.
1969. Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.
1981. Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, Pjer Moroj premijer.
1982. Britanske trupe iskrcale se na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.
1989. Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev vlade da napuste trg.
1991. Bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madrasa.
1991. Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren posle 14 godina vladavine. Otišao u izbeglištvo.
1992. Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD-a zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.
1993. Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.
1996. Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo tanzanijski feribot. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.
1997. Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.
1998. Pod pritiskom masovnih demonstracija, predsednik Indonezije Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.
2001. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle rata koji je trajao više od dve i po godine. Zatvaranje imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.
2002. Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.
2003. U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u glavnom gradu Alžira i okolini poginula 2.241 osoba, povređeno njih 10.243.
2006. Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost. Srbija, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
-
Danas je 22. Maj , 142. dan u godini. Do kraja godine ima 223 dana.
1787 - Pod predsedništvom DŽordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija.Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
1803 - Rođen je američki pesnik, esejista i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").
1810 - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada.Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
1840 - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856 - Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.
1879 - Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i"Sandej ekspresa".
1889 - Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).
1895 - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.
1911 - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
1915 - Završena je bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
1922 - Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i"istorijskog kompromisa".
1923 - Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
1929 - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1960 - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
1961 - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
1963 - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969 - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
1979 - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor.Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.
1983 - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991 - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci "vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1992 - Oskar Luidji Skalfaro postao je predsednik Italije.
1993 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Medjunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
1994 - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.
1995 - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
1995 - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
1996 - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.
1997 - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
2000 - U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.
2001 - Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
2001 - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom,64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
2001 - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vodje Ernesta Če Gevare.
2002 - U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
2004 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.
2004 - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
-
Danas je 23. Maj , 143. dan u godini. Do kraja godine ima 222 dana.
1430, Zarobljena je Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.
1498. Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaludjer Djirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.
1514. U Madjarskoj je počela seljačka buna pod vodjstvom plemića Djerdja Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.
1526. Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.
1533. Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.
1618.Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda I počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni gradjani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.
1707. Rodjen je švedski prirodnjak Karl fon Line osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.
1848. Rodjen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.
1886. Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).
1906. Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen. Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".
1908-.Rdjen je američki fizičar Džon Bardin, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem izumeo je tranzistor.
1915. Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.
1920. Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.
1934. U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.
1937. Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler, osnivač naftnog koncerna Standard Oil.
1939. Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.
1945. Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio je samoubistvo dan nakon što su ga Britanci zarobili; uhapšen je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic .
1949. Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.
1960. Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili su u Argentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na sudjenju u Jerusalemu Ajhman je osudjen na smrt vešanjem.
1962. U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
1971. U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.
1975. U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.
1994. Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao je predsednik Nemačke.
1997. Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami.
1999. Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran je za predsednika Nemačke.
1999. Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.
2002. U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.
-
Danas je 24. Maj , 144. dan u godini. Do kraja godine ima 221 dana.
1543. Umro poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio osnov za velika otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna.
1544. Rođen engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao da je Zemlja velik loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.
1686. Rođen nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.
1743. Rođen francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije, predvodnik “montanjara” i jedan od organizatora ustanka u maju 1793, kojim je zbačena vladavina “žirondinaca”. U julu iste godine ubila ga Šarlot Kordej, koja je četiri dana kasnije gijotinirana.
1819. Rođena britanska princeza Aleksandrina Viktorija, kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija doživela privredni i kulturni uspon i postala kolonijalna sila.
1822. Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador postigao nezavisnost od Španije.
1844. Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara, iz Vašingtona u Baltimor, koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?".
1883. Otvoren Bruklinski most koji je povezao Menhetn s Bruklinom u Njujorku.
1899. Rođen srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.
1926. Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku izgrađena uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila 1946.
1941. Nemački ratni brod "Bizmark" potopio, u Drugom svetskom ratu, britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara preživela trojica.
1941. Rođen američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara XX veka.
1964. U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol, poginulo više od 300 ljudi.
1968. Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik Šarl de Gol predložio referendum. Pobunjeni studenti zapalili Parisku berzu.
1974. Umro popularni američki džez-pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Djuk Elington. Svetsku slavu stekao posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.
1981. Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam osoba poginuli kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.
1982. U iransko-iračkom ratu iranske trupe zauzele Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci.
1992. Kandidat konzervativaca Tomas Klestil izabran za predsednika Austrije namesto Kurta Valdhajma.
1992. Kosovski Albanci održali prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.
1993. Eritreja stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina građanskog rata.
1993. Na Tibetu izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.
1994. U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo 270 ljudi.
1995. Umro engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije.
2000. Izrael, posle 22 godine, povukao trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području s Libanom. Mirovne trupe Ujedinjenih nacija ušle u to područje 28. jula.
2000. Hrvatska postala 26. članica Partnerstva za mir.
2000. Apelacioni sud u Santjagu ukinuo imunitet bivšem čileanskom diktatoru, generalu Augustu Pinočeu, čime je omogućeno da mu bude suđeno za kršenje ljudskih prava za vreme njegove vladavine.
2001. Dvadeset troje ljudi poginulo i više od 300 ih povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu.
-
Danas je 25. Maj , 145. dan u godini. Do kraja godine ima 220 dana.
1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
1803. Rodjen je američki pesnik, esejist i duhovni vodja transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vodja života", "Društvo i usamljenost").
1810. U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856. Rodjen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.
1879. Rodjen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".
1889. Rodjen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).
1892. Rodjen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rodjen 7. maja.
1895. Britanski pisac Oskar Vajld osudjen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.
1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u gradjanskom ratu.
1915. Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
1922. Rodjen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".
1923. Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospodje ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1944. Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
1961. Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
1963. Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969. U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
1979. Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.
1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991. Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci " vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1992. Oskar Luidji Skalfaro postao je predsednik Italije.
1993. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Medjunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Medjunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.
1995. Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.
1997. Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinudjen je da napusti zemlju.
2000. U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.
2001. Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
2001. Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vodje Ernesta "Če" Gevare.
2002. U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
2004. Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.
2004. U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
-
Danas je 26. Maj , 146. dan u godini. Do kraja godine ima 219 dana.
604. Umro je sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.
735. Umro je engleski istoričar i kaluđer sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.
1521. Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt, kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
1659. Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
1805. Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.
1822. Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur. Zaveštanjem, posle njegove smrti 1896, osnovana je "Akademija Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.
1851. U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
1865. Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.
1868. Obešen je irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
1876. Umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
1896. Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.
1912. Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.
1923. Održana je prva motociklistička trka "24 časa Le Mana".
1942. U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.
1955. U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.
1966. Britanska Gijana postala je nezavisna država u okviru Komonvelta.
1972. U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).
1976. Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka i jedan od petorice najuticajnijih u istoriji filozofije. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu, jedno kratko vreme i rektor 1933. Glavna dela "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Obrat". "Prilozi filozofiji".
1978. Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog, jedna od najvećih zvezda ruskog baleta Sergeja Djagiljeva.
1991. Zvijad Gamsahurdija izabran je za predsednika Gruzije.
1991. Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim bila su i trojica Jugoslovena.
1997. Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.
1998. Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.
2001. Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) nakon 38 godina postojanja zamenila je Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.
2002. Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".
2003. U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa "Yak-42" u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana, i 13 članova posade.
2004. Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.
-
Danas je 27. Maj , 147. dan u godini. Do kraja godine ima 218 dana.
1358. Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio gradu Dubrovniku Višegradsku povelju, kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
1564. Umro švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi, kalvinizma, koji je imao brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj, i izazvao velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo priručnik protestantske teologije.
1679. Engleski parlament usvojio "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona kasnije ugrađeni u Istav SAD.
1703. Ruski car Petar Veliki osnovao novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg. Glavni grad Rusije bio do 1918.
1806. Francuska vojska ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
1840. Umro italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor se proslavio sa šest violinskih koncerata.
1860. Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo Palermo na Siciliji.
1868. U Mostaru rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao “Mostarskom krugu” oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
1878. Rođena američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodan igrački pokret. Poznata i po ljubavnoj romansi s ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.
1905. U rusko-japanskom ratu ruska flota doživela težak poraz u bici kod Cušime, izgubivši 26 od 45 brodova.
1909. Rođen srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1910. Umro nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Bacil tuberkuloze otkrio 1882, izolovao i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1923. Rođen američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio savetnik za nacionalnu bezbednost, državni sekretar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan za otopljavanje odnosa SAD i SSSR i Kine i za uspeh mirovnih pregovora s Vijetnamom.
1937. U San Francisku u saobraćaj oušten "Golden gejt", jedan od najvećih mostova na svetu.
1941. Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, u Drugom svetskom ratu potopila nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo oko 2.300 osoba.
1942. U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
1960. U Turskoj vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva s generalom Kemalom Girselom na čelu.
1964. Umro indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
1988. Sirijske trupe ušle u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.
1992. U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate poginulo 16 osoba, a 144 povređene.
1993. U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci pet osoba poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno oštećena.
1997. NATO i Rusija potpisali "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija, za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
1997. Šefovi diplomatija Hrvatske i Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović u Zagrebu potpisali konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
1999. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četiri funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu.
2001. U Japanu održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kojem se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
-
Danas je 28. Maj , 148. dan u godini. Do kraja godine ima 217 dana.
1522 - Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.
1660 - U Osnabriku je rođen Džordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.
1738 - Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.
1759 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.
1812 - Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.
1834 - U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.
1843 - Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik kojii sada nosi njegovo ime.
1879 - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
1884 - Rođen je češki državnik Eduard Beneš, osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do olaska komunista na vlast 1948.
1934 - Kanađanka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.
1937 - Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.
1937 - Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije ("Praksa i teorija individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom karakteru").
1940 - Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.
1944 - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.
1961 - Ukinut je "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.
1971 - SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.
1972 - U Parizu je umro vojvoda od Vindzora koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.
1976 - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.
1976 - Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, s prekidima, građena 24 godine.
1982 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.
1986 - Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji".
1987 - Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.
1995 - U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.
1995 - Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.
1995 - Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja". Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film "Otac na službenom putu".
1997 - Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.
1998 - Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.
1999 - Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.
2001 - U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.
2002 - Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.
2004 - Direktor i glavni urednik podgoričkog lista "Dan" Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.
2008 - Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.
-
Danas je 29. Maj , 149. dan u godini. Do kraja godine ima 216 dana.
1167. Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.
1453. Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopolj i ubili cara Konstantina XI Paleologa.
1500. Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš, koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.
1839. Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.
1868. U Topčideru, u Beogradu, ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.
1894. Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova "Šangaj ekspres" i "Plavi anđeo", u kojima se proslavila Marlen Ditrih.
1903. U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.
1914. U sudaru britanskog putničkog broda "Carica Irske" i norveškog teretnjaka "Storstat" na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.
1917. Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963, kada je ubijen u atentatu u Dalasu.
1929. Prvi zvučni film u boji, "On with the Show", prikazan je u Njujorku.
1942. Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor, poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma ("Romeo i Julija", "Dr Džekil i mister Hajd", "Raspućin i carica").
1953. Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.
1968. Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog rasne diskriminacije režima Jana Smita.
1972. Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.
1979. Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford. Sa Daglasom Ferbanksom, D.W. Grifitom i Čarlijem Čaplinom, osnovala je 1919. kompaniju "United Artists Corporation".
1985. Na stadionu "Hejsel" u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka "Juventusa" i engleskog "Liverpula", poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.
1990. Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.
1994. U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989, kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol "hladnog rata" između Istoka i Zapada.
1997. Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.
1999. Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji "Oluja" u avgustu 1955.
2001. Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al kaida, osuđena su u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.
2002. U Velikoj Britaniji je crnac Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora i on je prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo visoki položaj.
2003. Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske i haški zatvorenik, privremeno pušten na slobodu radi lečenja, Momir Talić.
2003. Američki predsednik Džordž Buš povukao je naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija bivšoj Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.
2004. Umro je Arčibald Koks, specijalni tužilac u aferi Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegova smena izazvala je političku buru koja je uzdrmala podršku tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu.
2005. U Libanu su održani parlamentarni izbori, prvi u poslednjih 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.
2005. Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije. Francuska je jedan od osnivača EU i prva je država koja je odbacila Ustav EU, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije, francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku, a na taj položaj imenovan je Dominik de Vilpen.
-
Danas je 30. Maj , 150. dan u godini. Do kraja godine ima 215 dana.
1431. U Ruanu na lomači spaljena Jovanka Orleanka pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena za sveticu.
1498. Kristofer Kolumbo isplovio uz šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kog je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
1536. Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom Džejn Sejmor, 11 dana po pogubljenju njegove druge žene Ane Bolen.
1593. U tuči u jednoj londonskoj taverni ubijen Kristofer Marlou, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira.
1640. U Antverpenu umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo izvršilo ogroman uticaj na evropsko slikarstvo.
1744. Umro engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup.
1778. Umro francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku.
1814. Rođen ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.
1848. SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. posle poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara u sastav SAD ušle meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.
1876. Zbačen turski sultan Abdul Azis, na presto stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
1909. Rođen američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina, nazvan "kralj svinga".
1912. Umro američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije koji je 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
1913. U Londonu zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza, koji su činile Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka, i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj samo Carigrad sa okolinom.
1918. Umro ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. 1883. u Ženevi osnovao prvu rusku marksističku grupu "Oslobođenje rada" koja je početkom devedesetih sarađivala s Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio kao kobnu grešku.
1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo uz 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.
1956. Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala u SSSR, u prvu posetu posle smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.
1960. Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, posle čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR "Doktor Živago" štampan 1988.
1961. Iz zasede ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.
1973. Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle dogovor o normalizaciji odnosa posle 32-godišnjeg prekida.
1980. Papa Jovan Pavle II stigao u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 757 kojom su Srbiji i Crnoj Gori, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
1992. U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
1994. Umro srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo razvijanju procesa nuklearne fisije.
1995. Rusija formalizovala odnose s NATO, ali ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
1998. U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu poginulo najmanje 3.000 ljudi.
1999. U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođen sanatorijum u Surdulici. Poginulo 20 osoba.
1999. Najmanje 54 osobe poginule u Minsku, u stampedu nekoliko hiljada mladih koji su posle završetka rok-koncerta jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadnog pljuska.
2000. Vojna komanda na Fidžiju proglasila vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu Vladinih službenika kao taoce.
2001. Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši SS-oficir i nadzornik u koncentracionom logou "Terezijenštat", 89-godišnji Anton Malot osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva tri i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.