Iz knjige "Misionarska pisma " vladike Nikolaja Velimirovica
PISMO COVEKU KOJI NE VERUJE U BOGA
"Kakav si greh ucinio da te snadje ta nesreca izmedju svih nesreca - da preseces vezu sa izvorom zivota i darodavcem razuma, da se odreknes Onog cije je vecno bice ociglednije od naseg trenutnog bica i cijim se postojanjem jedino moze utvrditi i nase postojanje?
Bog se ne skriva od coveka. Covek gresan skriva se od Bog; skriva i skriva sve dok ga sasvim ne izgubi iz vida. Kao sto stoji napisano za praroditelje ljudske kad zgresise: i sakri se Adam i zena mu ispred Gospoda Boga medju drvece u vrtu.
Kako tada tako i sada. Kad god covek ucini tezak greh, on se skrije od Boga za ledja prirode. I gubi se medju tvarima , gubi se medju drvecem i kamenjem i zivotinjama kao toboznjim svojim rodjacima, tone u senku prirode.
I kao sto se govori o pomracenju sunca u slucaju kad mesec zakloni ovoga svetlog cara prirode, tako bi se moglo govoriti o "pomracenju Boga." Sunce pravde, od strane onih koji su prirodom zaklonili od svojih ociju Stvoritelja prirode.
No to je samo nas ljudski nacin govora. Jer pomracenje sunca ne znaci da je sunce izgibilo setlost svoji, nego samo da je necim ta svetlost zaklonjena od nasih ociju. Isto tako i pomracenje Boga ne znaci da se Bog uopste izgubio i da Ga nema vise, nego da je nesto stalo izmedju Boga i coveka i zaklonili Boga od covekova razuma. To nesto jeste greh covekov.
Nije prioroda kriva ako bezboznik nju obozava. Ona se sva protvi bogoodricnju, i smrtno mrzi i progoni bogoodricatelje, i svoje obozavaoce. Priroda sva, od velikog sunca do sicusnog atoma jednoglasno i harmonicno svedoci o bicu i dejstvu Stvoritelja svoga.
Stari Misirci su obozavali sve tvari, a iznad svega nekakvog crnog vola, zvanog Apis. Prema jednoj legendi, dosao neki faraon da prinese zrtvu Apisu. No, kad se on klanjao pred tim nazovi bogom, spodbije ga vo rogovima i odbaci daleko od sebe. –
“Sad vidim da si pravi vo a ne Bog “- uvikne faraon ljutito. Na to mu Apis odgovori:
“To sam i hteo da vidis, i da se od sad klanjas Onome koji je stvorio i mene i tebe.”
Ti govoris: tesko mi verovati dok ne vidim! No cime zelis da vidis: okom ili duhom? Ako li okom telesnim, onda bi Onaj koji je veci od vasione morao da se smanji i stane u tvoj ograniceni vidokrug. Vidis li ti svoj razum ocima? Medjutim, naljutio bi se kad bi ti neko rekao da ne veruje da ti imas razuma dok ga ne bi ocima video.
Ako li pak duhom zelis da vidis Boga, onda ga mozes videti, jer je duh covecji prostraniji od vasione, i jer i Bog je duh. Samo duh tvoj treba da je cist, posto je jedino cistima odecano da ce videti Boga. Bezi sto pre iz tame, koja ti se kao pauk zavukla u dusu.
Kad je Adam zgresio, on je pobegao ispred Boga. No milostivi Stvoritelj nije pobegao od stvorenja Svoga; nego se priblizio i viknuo Adama: Adame gde si?
I tebe On vice, sasvim izbliza, zar ne cujes Blagoje, gde si? Okreni lice svoje ka svetlosti sine svetlosti. Otac svetlosti poziva te s plamenom ljubavlju. Cuj i znaj: niko se u tvom rodu nije proslavio izuzev proslavitelja Boga.
Od Gospoda ti milost i zdravlje..
Iz knjige "Misionarska pisma " vladike Nikolaja Velimirovica
PISMO COVEKU KOJI NE VERUJE U BOGA
"Kakav si greh ucinio da te snadje ta nesreca izmedju svih nesreca - da preseces vezu sa izvorom zivota i darodavcem razuma, da se odreknes Onog cije je vecno bice ociglednije od naseg trenutnog bica i cijim se postojanjem jedino moze utvrditi i nase postojanje?
Bog se ne skriva od coveka. Covek gresan skriva se od Bog; skriva i skriva sve dok ga sasvim ne izgubi iz vida. Kao sto stoji napisano za praroditelje ljudske kad zgresise: i sakri se Adam i zena mu ispred Gospoda Boga medju drvece u vrtu.
Kako tada tako i sada. Kad god covek ucini tezak greh, on se skrije od Boga za ledja prirode. I gubi se medju tvarima , gubi se medju drvecem i kamenjem i zivotinjama kao toboznjim svojim rodjacima, tone u senku prirode.
I kao sto se govori o pomracenju sunca u slucaju kad mesec zakloni ovoga svetlog cara prirode, tako bi se moglo govoriti o "pomracenju Boga." Sunce pravde, od strane onih koji su prirodom zaklonili od svojih ociju Stvoritelja prirode.
No to je samo nas ljudski nacin govora. Jer pomracenje sunca ne znaci da je sunce izgibilo setlost svoji, nego samo da je necim ta svetlost zaklonjena od nasih ociju. Isto tako i pomracenje Boga ne znaci da se Bog uopste izgubio i da Ga nema vise, nego da je nesto stalo izmedju Boga i coveka i zaklonili Boga od covekova razuma. To nesto jeste greh covekov.
Nije prioroda kriva ako bezboznik nju obozava. Ona se sva protvi bogoodricnju, i smrtno mrzi i progoni bogoodricatelje, i svoje obozavaoce. Priroda sva, od velikog sunca do sicusnog atoma jednoglasno i harmonicno svedoci o bicu i dejstvu Stvoritelja svoga.
Stari Misirci su obozavali sve tvari, a iznad svega nekakvog crnog vola, zvanog Apis. Prema jednoj legendi, dosao neki faraon da prinese zrtvu Apisu. No, kad se on klanjao pred tim nazovi bogom, spodbije ga vo rogovima i odbaci daleko od sebe. –
“Sad vidim da si pravi vo a ne Bog “- uvikne faraon ljutito. Na to mu Apis odgovori:
“To sam i hteo da vidis, i da se od sad klanjas Onome koji je stvorio i mene i tebe.”
Ti govoris: tesko mi verovati dok ne vidim! No cime zelis da vidis: okom ili duhom? Ako li okom telesnim, onda bi Onaj koji je veci od vasione morao da se smanji i stane u tvoj ograniceni vidokrug. Vidis li ti svoj razum ocima? Medjutim, naljutio bi se kad bi ti neko rekao da ne veruje da ti imas razuma dok ga ne bi ocima video.
Ako li pak duhom zelis da vidis Boga, onda ga mozes videti, jer je duh covecji prostraniji od vasione, i jer i Bog je duh. Samo duh tvoj treba da je cist, posto je jedino cistima odecano da ce videti Boga. Bezi sto pre iz tame, koja ti se kao pauk zavukla u dusu.
Kad je Adam zgresio, on je pobegao ispred Boga. No milostivi Stvoritelj nije pobegao od stvorenja Svoga; nego se priblizio i viknuo Adama: Adame gde si?
I tebe On vice, sasvim izbliza, zar ne cujes Blagoje, gde si? Okreni lice svoje ka svetlosti sine svetlosti. Otac svetlosti poziva te s plamenom ljubavlju. Cuj i znaj: niko se u tvom rodu nije proslavio izuzev proslavitelja Boga.
Od Gospoda ti milost i zdravlje..
