Na današnji dan » Diskusije

Na današnji dan - Januar

• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 23. januar, 23. dan u godini. Do kraja godine ima 342 dana. Na današnji dan:
  
  1516 - Umro je španski kralj Ferdinand II i V Katolicki (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. oznacio je pocetak istorije ujedinjene Španije. Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene dve zemlje od kojih ce vremenom nastati Španija. Utemeljio je 1480. - sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje iz Španije kao "nevernike". Borbe s Mavarima pobedonosno je okoncao 1492. proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste 1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina dveju Sicilija).
  
  1719 - Ujedinjenjem Vaduca i Šelenberga stvorena je kneževina Lihtenštajn.
  
  1744 - Umro je italijanski filozof, istoriograf i teoreticar prava Ðovani Batista Viko ili Ðambatista, osnivac filozofije istorije i preteca moderne teorije estetike. Roden je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izucavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim recima prvi "opisivao idealnog coveka, a drugi coveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osecaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju covek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska nacela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je - prema "zakonu istorijskih ciklusa" - posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naucnu disciplinu: Istoriju stvara covek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osecajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri cemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz cistog uma. Dela: "Principi nove nauke o zajednickoj prirodi nacija", "Univerzalno pravo", "Autobiografija".
  
  1783 - Roden je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, zacetnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realistickog i psihološkog romana. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve uopšte) i bogatog gradanstva, kritikujuci gradanski moral. Dela: romani "Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", "Lisjen Leven", "Armansa", studije "Rasin i Šekspir", "Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca".
  
  1804 - Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Bircanina pogubio je dahija Focic Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadovic, takode jedan od najuglednijih Srba, u sklopu sece knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.
  
  1832 - Roden je francuski slikar Eduar Mane, jedan od zacetnika impresionizma i najznacajnijih slikara druge polovine 19. veka. Poceo je pod uticajem španskog slikara Franciska Goje i francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se izdvajaju portreti Emila Zole, Žorža Klemansoa, Stefana Malarmea, Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s narocitim darom da docara atmosferu, što je posebno uocljivo u slikama "Dorucak na travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija".
  
  1916 - U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, pocelo je sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natcovecanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešacenja mocvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obecani saveznicki brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebaceni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odluceno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvanicnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je obicaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali pocast stradalim srpskim ratnicima.
  
  1931 - Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveca baletska umetnica klasicnog stila pocetkom 20. veka. Karijeru je pocela u Petrogradu igrajuci s cuvenim Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Ðagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajuci publiku igrom u baletima "Labudova smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela", "Rajmonda".
  
  1956 - Roden je Laza Ristovski, muzicar i kompozitor. Svirao je u grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i predstavnik je generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume "Smak" (1975), "R.M. Tocak" (1976), singl "Ulazak u Harem" (1975). Godine 1976. s grupom "Bijelo dugme" snimio je "Eto Baš hocu", a 1978. sa Ipetom Ivandicem "Stižemo". Posle raspada "Smaka" 1981. radi kao studijski muzicar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Saradivao je s Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solisticki je snimio "Tražiš oproštaj" (1982), "Roses for General" (1984), "Gondola" (2003). Izdao je i CD klasicne muzike s Dubravkom Zubovic. Sa sastavom "Bijelo Dugme" snimio je i "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i "Ciribiribela". Komponovao je muziku za više filmova: "Lazar" (1984), "Sveto mesto" (1990), "Velika frka" (1990), "Mrav pešadinac" (1993), "Paket aranžman" (1995), "Lepa sela lepo gore" i "Necista krv" (1996).
  
  1989 - Umro je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvecih slikara 20. veka, koji je uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastican svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao je dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruca žirafa", "Predosecaj gradanskog rata"). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je autobiografsko delo "Tajni život Salvadora Dalija".

  Danas je 23. januar, 23. dan u godini. Do kraja godine ima 342 dana. Na današnji dan:
  
  1516 - Umro je španski kralj Ferdinand II i V Katolicki (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. oznacio je pocetak istorije ujedinjene Španije. Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene dve zemlje od kojih ce vremenom nastati Španija. Utemeljio je 1480. - sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje iz Španije kao "nevernike". Borbe s Mavarima pobedonosno je okoncao 1492. proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste 1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina dveju Sicilija).
  
  1719 - Ujedinjenjem Vaduca i Šelenberga stvorena je kneževina Lihtenštajn.
  
  1744 - Umro je italijanski filozof, istoriograf i teoreticar prava Ðovani Batista Viko ili Ðambatista, osnivac filozofije istorije i preteca moderne teorije estetike. Roden je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izucavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim recima prvi "opisivao idealnog coveka, a drugi coveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osecaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju covek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska nacela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je - prema "zakonu istorijskih ciklusa" - posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naucnu disciplinu: Istoriju stvara covek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osecajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri cemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz cistog uma. Dela: "Principi nove nauke o zajednickoj prirodi nacija", "Univerzalno pravo", "Autobiografija".
  
  1783 - Roden je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, zacetnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realistickog i psihološkog romana. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve uopšte) i bogatog gradanstva, kritikujuci gradanski moral. Dela: romani "Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", "Lisjen Leven", "Armansa", studije "Rasin i Šekspir", "Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca".
  
  1804 - Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Bircanina pogubio je dahija Focic Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadovic, takode jedan od najuglednijih Srba, u sklopu sece knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.
  
  1832 - Roden je francuski slikar Eduar Mane, jedan od zacetnika impresionizma i najznacajnijih slikara druge polovine 19. veka. Poceo je pod uticajem španskog slikara Franciska Goje i francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se izdvajaju portreti Emila Zole, Žorža Klemansoa, Stefana Malarmea, Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s narocitim darom da docara atmosferu, što je posebno uocljivo u slikama "Dorucak na travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija".
  
  1916 - U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, pocelo je sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natcovecanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešacenja mocvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obecani saveznicki brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebaceni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odluceno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvanicnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je obicaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali pocast stradalim srpskim ratnicima.
  
  1931 - Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveca baletska umetnica klasicnog stila pocetkom 20. veka. Karijeru je pocela u Petrogradu igrajuci s cuvenim Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Ðagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajuci publiku igrom u baletima "Labudova smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela", "Rajmonda".
  
  1956 - Roden je Laza Ristovski, muzicar i kompozitor. Svirao je u grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i predstavnik je generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume "Smak" (1975), "R.M. Tocak" (1976), singl "Ulazak u Harem" (1975). Godine 1976. s grupom "Bijelo dugme" snimio je "Eto Baš hocu", a 1978. sa Ipetom Ivandicem "Stižemo". Posle raspada "Smaka" 1981. radi kao studijski muzicar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Saradivao je s Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solisticki je snimio "Tražiš oproštaj" (1982), "Roses for General" (1984), "Gondola" (2003). Izdao je i CD klasicne muzike s Dubravkom Zubovic. Sa sastavom "Bijelo Dugme" snimio je i "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i "Ciribiribela". Komponovao je muziku za više filmova: "Lazar" (1984), "Sveto mesto" (1990), "Velika frka" (1990), "Mrav pešadinac" (1993), "Paket aranžman" (1995), "Lepa sela lepo gore" i "Necista krv" (1996).
  
  1989 - Umro je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvecih slikara 20. veka, koji je uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastican svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao je dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruca žirafa", "Predosecaj gradanskog rata"). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je autobiografsko delo "Tajni život Salvadora Dalija".
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 24. januar, 24. dan u godini. Do kraja godine ima 341 dana. Na današnji dan:
  
  41 - Ubijen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i necuveno rasipništvo. Pošto je uveo nepodnošljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, cak i komandante sopstvene pretorijanske garde i ubijen je. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji ce biti upamcen kao retko dobar vladar.
  
  76 - Roden je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, uvidevši da Rimsko carstvo slabi, utvrdio granice u jugozapadnoj Germaniji i Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, izmedu zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da štiti od upada Pikta i Škota. Podigao je više gradova, od kojih je najvažniji Hadrijanov grad u Trakiji (sadašnje Jedrene). Bio je veliki poštovalac grcke kulture i pokrovitelj umetnosti i pisao je stihove, vajao i slikao.
  
  1712 - Roden je pruski kralj Fridrih II Veliki, tipican predstavnik pruskog militarizma, koji je tokom vladavine od 1740. do 1786. od Pruske stvorio evropsku silu. Kao pristalica ideje prosvecenosti, donekle je vladao u duhu prosvecenog apsolutizma. U dvorcu Sansusi okupljao je filozofe, pisce i umetnike, izmedu ostalih i francuskog pisca i filozofa Voltera.
  
  1732 - Roden je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de Bomarše, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao podmitljivost sudija, pokvarenost društva i korupciju. Dela: komedije "Seviljski berberin", "Figarova ženidba" - koje su inspirisale Ðoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere - autobiografsko delo "Memoari".
  
  1846 - Osnovana prva citaonica u Srbiji - Citalište beogradsko.
  
  1847 - Roden je srpski vojskovoda vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudnickom brigadom i Veternickim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Ðunisu, oko Pirota, prilikom oslobadanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je nacelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomocnika nacelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktickih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašcu poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da saraduje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu nacelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao nacelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlucujuce za trijumf u Bregalnickoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmocnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlacenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemacke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi. Saveznici su ga prethodno onemogucili da preventivnim udarom spreci Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlacenja srpske vojske teško je oboleo i upucen je u Francusku na lecenje, gde je umro 1917.
  
  1848 - Džejms Maršal je u Kaliforniji pronašao grumen zlata. U ratu 1846/7. Sjedinjene države su preotele tu teritoriju od Meksika. Cuvena "Zlatna groznica" zapocela je u decembru iste godine kad je izveštaje o pronalasku plemenitog metala potvrdio predsednik SAD Džejms Polk.
  
  1859 - U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, cime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajednickog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.
  
  1937 - Zakljucen je jugoslovensko-bugarski "Pakt o vecnom prijateljstvu". Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao nepovredivost granica, ali je ovaj sporazum potpisala.
  
  1948 - Osnovan je Institut za nuklearne nauke "Vinca", u prvo vreme kao Istraživacki centar za realizaciju nuklearnog programa tadašnje FNRJ. Od aprila 1953. preimenovan je u "Institut za nuklearne nauke".
  
  1965 - Umro je Vinston Cercil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. Clan parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nemackoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i voda Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: "Lord Rendolf Cercil", "Moje africko putovanje", "Liberalizam i socijalni problem", "Istorija svetskog rata", "Marlboro, njegov život i doba", "Korak po korak", "U borbu", "Neumoljiva borba", "Pocetak kraja", "Memoari iz Drugog svetskog rata" (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim strucnjaka).
  
  1972 - Japanski vojnik Šjoici Jokoi otkriven je na pacifickom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeden da Drugi svetski rat još traje.
  
  2004 - Americki svemirski robot "Oportjuniti" spustio se na Mars - tri sedmice posle "brata blizanca" robota "Spirit" - i cetiri sata potom poceo je da šalje snimke na Zemlju.
  
  2006 - U jednom hramu u Luksoru, egiptolozi su otkrili 3.400 godina staru statuu Kraljice Ti, žene Amenhotepa III, jednog od najvecih egipatskih faraona i bake decaka-kralja Tutankamona.
  
  2008 - Umro je americki fotograf Berni Boston najpoznatiji po legendarnoj fotografiji demonstranata u Vašingtonu 1967. protiv vijetnamskog rata, koji stavljaju cvece u cevi pušaka vojnika.

  Danas je 24. januar, 24. dan u godini. Do kraja godine ima 341 dana. Na današnji dan:
  
  41 - Ubijen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i necuveno rasipništvo. Pošto je uveo nepodnošljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, cak i komandante sopstvene pretorijanske garde i ubijen je. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji ce biti upamcen kao retko dobar vladar.
  
  76 - Roden je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, uvidevši da Rimsko carstvo slabi, utvrdio granice u jugozapadnoj Germaniji i Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, izmedu zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da štiti od upada Pikta i Škota. Podigao je više gradova, od kojih je najvažniji Hadrijanov grad u Trakiji (sadašnje Jedrene). Bio je veliki poštovalac grcke kulture i pokrovitelj umetnosti i pisao je stihove, vajao i slikao.
  
  1712 - Roden je pruski kralj Fridrih II Veliki, tipican predstavnik pruskog militarizma, koji je tokom vladavine od 1740. do 1786. od Pruske stvorio evropsku silu. Kao pristalica ideje prosvecenosti, donekle je vladao u duhu prosvecenog apsolutizma. U dvorcu Sansusi okupljao je filozofe, pisce i umetnike, izmedu ostalih i francuskog pisca i filozofa Voltera.
  
  1732 - Roden je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de Bomarše, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao podmitljivost sudija, pokvarenost društva i korupciju. Dela: komedije "Seviljski berberin", "Figarova ženidba" - koje su inspirisale Ðoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere - autobiografsko delo "Memoari".
  
  1846 - Osnovana prva citaonica u Srbiji - Citalište beogradsko.
  
  1847 - Roden je srpski vojskovoda vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudnickom brigadom i Veternickim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Ðunisu, oko Pirota, prilikom oslobadanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je nacelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomocnika nacelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktickih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašcu poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da saraduje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu nacelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao nacelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlucujuce za trijumf u Bregalnickoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmocnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlacenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemacke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi. Saveznici su ga prethodno onemogucili da preventivnim udarom spreci Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlacenja srpske vojske teško je oboleo i upucen je u Francusku na lecenje, gde je umro 1917.
  
  1848 - Džejms Maršal je u Kaliforniji pronašao grumen zlata. U ratu 1846/7. Sjedinjene države su preotele tu teritoriju od Meksika. Cuvena "Zlatna groznica" zapocela je u decembru iste godine kad je izveštaje o pronalasku plemenitog metala potvrdio predsednik SAD Džejms Polk.
  
  1859 - U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, cime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajednickog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.
  
  1937 - Zakljucen je jugoslovensko-bugarski "Pakt o vecnom prijateljstvu". Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao nepovredivost granica, ali je ovaj sporazum potpisala.
  
  1948 - Osnovan je Institut za nuklearne nauke "Vinca", u prvo vreme kao Istraživacki centar za realizaciju nuklearnog programa tadašnje FNRJ. Od aprila 1953. preimenovan je u "Institut za nuklearne nauke".
  
  1965 - Umro je Vinston Cercil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. Clan parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nemackoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i voda Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: "Lord Rendolf Cercil", "Moje africko putovanje", "Liberalizam i socijalni problem", "Istorija svetskog rata", "Marlboro, njegov život i doba", "Korak po korak", "U borbu", "Neumoljiva borba", "Pocetak kraja", "Memoari iz Drugog svetskog rata" (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim strucnjaka).
  
  1972 - Japanski vojnik Šjoici Jokoi otkriven je na pacifickom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeden da Drugi svetski rat još traje.
  
  2004 - Americki svemirski robot "Oportjuniti" spustio se na Mars - tri sedmice posle "brata blizanca" robota "Spirit" - i cetiri sata potom poceo je da šalje snimke na Zemlju.
  
  2006 - U jednom hramu u Luksoru, egiptolozi su otkrili 3.400 godina staru statuu Kraljice Ti, žene Amenhotepa III, jednog od najvecih egipatskih faraona i bake decaka-kralja Tutankamona.
  
  2008 - Umro je americki fotograf Berni Boston najpoznatiji po legendarnoj fotografiji demonstranata u Vašingtonu 1967. protiv vijetnamskog rata, koji stavljaju cvece u cevi pušaka vojnika.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 25. januar, 25. dan u godini. Do kraja godine ima 340 dana. Na današnji dan:
  
  1533 - Engleski kralj Henri VIII oženio se Anom Bolen, uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao muških potomaka.
  
  1627 - Roden je irski hemicar i fizicar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku izmedu smeše i hemijskog jedinjenja.
  
  1736 - Roden je francuski matematicar, mehanicar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehnickoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog racuna, teorije parcijalnih jednacina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrica nose njegovo ime. Dela: ''Analiticka mehanika'', ''Teorija analitickih funkcija I-II'', ''O libraciji Meseca'', ''O teoriji Jupiterovih satelita''.
  
  1831 - Poljski parlament proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo prikljucen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
  
  1899 - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagic. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i politicku ekonomiju. U Brckom, gde je bio ucitelj, osnovao je srpsku citaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomocu spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Ucestvovao je u Hercegovackom ustanku 1875. Rašcinjen je, a zbog širenja socijalistickih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevackom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: ''Istorija bosansko-hercegovacke bune'', ''Odgovor na cetiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporodaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica Bogu", "Koliko nas košta Bog i gospodar", "Narodni ucitelj", "Rukovoda za srpsko-bosanske, hercegovacke, starosrbijanske i makedonske ucitelje".
  
  1904 - Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujuci specificnom pristupu, razudenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom pristupu i visokoj informativnosti ubrzo je postao najcitaniji srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile - poštovati cinjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je donosilo proizvod vrhunskog kvaliteta. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. Ta porodica sve do naših dana ostala je, na razne nacine, privržena "Politici".
  
  1921 - Rec "robot" prvi put se javno cula u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvodenja komada "RUR" Karela Capeka, gde je oznacila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare ceške reci "robota", koja je nekad oznacavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.
  
  1924 - U francuskom gradu Šamoni pocele su prve zimske Olimpijske igre.
  
  1947 - Umro je najpoznatiji americki gangster Al Kapone. Organizator podzemlja u Cikagu i šef jednog od najvecih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.
  
  1958 - Roden Zoran Cvijanovic, pozorišni, filmski i TV glumac.
  
  1955 - Sovjetski Savez je formalno okoncao ratno stanje s Nemackom.
  
  1971 - General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo strahovladu u toj africkoj zemlji.
  
  1977 - Roden Stefan Milenkovic, violinista.
  
  1990 - Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je devojcicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.
  
  1990 - Umrla je americka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Plovece pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rada", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noc iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

  Danas je 25. januar, 25. dan u godini. Do kraja godine ima 340 dana. Na današnji dan:
  
  1533 - Engleski kralj Henri VIII oženio se Anom Bolen, uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao muških potomaka.
  
  1627 - Roden je irski hemicar i fizicar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku izmedu smeše i hemijskog jedinjenja.
  
  1736 - Roden je francuski matematicar, mehanicar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehnickoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog racuna, teorije parcijalnih jednacina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrica nose njegovo ime. Dela: ''Analiticka mehanika'', ''Teorija analitickih funkcija I-II'', ''O libraciji Meseca'', ''O teoriji Jupiterovih satelita''.
  
  1831 - Poljski parlament proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo prikljucen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
  
  1899 - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagic. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i politicku ekonomiju. U Brckom, gde je bio ucitelj, osnovao je srpsku citaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomocu spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Ucestvovao je u Hercegovackom ustanku 1875. Rašcinjen je, a zbog širenja socijalistickih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevackom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: ''Istorija bosansko-hercegovacke bune'', ''Odgovor na cetiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporodaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica Bogu", "Koliko nas košta Bog i gospodar", "Narodni ucitelj", "Rukovoda za srpsko-bosanske, hercegovacke, starosrbijanske i makedonske ucitelje".
  
  1904 - Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujuci specificnom pristupu, razudenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom pristupu i visokoj informativnosti ubrzo je postao najcitaniji srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile - poštovati cinjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je donosilo proizvod vrhunskog kvaliteta. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. Ta porodica sve do naših dana ostala je, na razne nacine, privržena "Politici".
  
  1921 - Rec "robot" prvi put se javno cula u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvodenja komada "RUR" Karela Capeka, gde je oznacila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare ceške reci "robota", koja je nekad oznacavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.
  
  1924 - U francuskom gradu Šamoni pocele su prve zimske Olimpijske igre.
  
  1947 - Umro je najpoznatiji americki gangster Al Kapone. Organizator podzemlja u Cikagu i šef jednog od najvecih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.
  
  1958 - Roden Zoran Cvijanovic, pozorišni, filmski i TV glumac.
  
  1955 - Sovjetski Savez je formalno okoncao ratno stanje s Nemackom.
  
  1971 - General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo strahovladu u toj africkoj zemlji.
  
  1977 - Roden Stefan Milenkovic, violinista.
  
  1990 - Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je devojcicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.
  
  1990 - Umrla je americka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Plovece pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rada", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noc iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 26. januar, 26. dan u godini. Do kraja godine ima 339 dana. Na današnji dan:
  
  1500 - Španski moreplovac Visente Janes Pinson otkrio je Brazil.
  
  1531 - Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad, Lisabon, potpuno je razoren, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
  
  1699 - Potpisan je Karlovacki mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okoncan Veliki becki rat (1683-1699). Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zalede) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).
  
  1788 - Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, ukljucujuci grupu zatvorenika, uplovili su u zaliv Botani Bej u Australiji gde su osnovali koloniju.
  
  1823 - Umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazac vakcine protiv boginja. Uocio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvacena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih boginja.
  
  1841 - Proglašen je britanski suverenitet nad Hongkongom, šest dana pošto je Kina prinudena da ga ustupi Velikoj Britaniji. Zvanicno britansko kolonijalno ime Hongkonga bilo je Viktorija.
  
  1885 - Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule, koji se proglasio mahdijem (voda islama), potukli su Britance, zauzeli Kartum, pogubili engleskog generala Carlsa Gordona i osnovali samostalnu državu. Tek 1898. britansko-egipatska vojska generala Horejša Kicenera pobedila je sudanske snage. Sudan je bio pod vlašcu Londona do 1. januara 1956.
  
  1891 - Umro je nemacki inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je cetvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor".
  
  1905 - Kod Pretorije u Južnoj Africi otkriven je "Kalinan", najveci dijamant u svetu, težak 3.106 karata.
  
  1918 - Roden je rumunski diktator Nikolae Caušesku, koji je preuzeo vlast 1965. postavši generalni sekretar vladajuce KP Rumunije. Ucvrstio se 1967. kad je izabran za predsednika Državnog saveta, a 1975. postao je predsednik Rumunije i ubrzo je izgradio snažan kult licnosti, oslanjajuci se izrazito na politicku policiju. Posle decembarske pobune gradana 1989. kojoj se ubrzo pridružila vojska, zbacen je s vlasti i 25. decembra je, posle tajnog sudenja, streljan sa suprugom Elenom.
  
  1924 - U Sovjetskom Savezu je drugi Svesavezni kongres Sovjeta odlucio da Lenjinovo telo bude ocuvano balsamovanjem. Takode je odluceno da u njegovu cast negdašnja prestonica carske Rusije Petrograd (do 1914. Sankt Peterburg) bude preimenovan u Lenjingrad.
  
  1925 - Roden je americki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, medu kojima su i cuvena ostvarenja "Macka na usijanom limenom krovu", "Buc Kasidi i Sandens Kid", "Žaoka". Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu "Boja novca". Druge uloge: "Dugo toplo leto", "Slatka ptica mladosti", "Nasilje", "Sudija za vešanje", "Pakleni toranj", "Bafalo Bil i Indijanci", režija - "Rejcel, Rejcel", "Uticaj gama zraka na sablasne nevene".
  
  1930 - Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije, zapoceo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.
  
  1942 - Iskrcavanjem u Severnu Irsku, prvi americki vojnici u Drugom svetskom ratu, stigli su u Evropu. Jedini otvoreni front tada u Evropi bio je - Istocni, uz delatnost nekolicine pokreta otpora, od kojih je najjaci bio u Jugoslaviji. Trupe SAD ukljucile su se direktno u borbena dejstva, na evropskom kontinentu, 1943. napadom na Italiju, tj. Siciliju.
  
  1950 - Indija je proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.
  
  1953 - Održana je prva sednica Saveta za carinsku saradnju koji je godinu dana ranije osnovalo 17 evropskih zemalja. Savet za carinsku saradnju je zvanicni naziv Svetske carinske organizacije. Taj datum obeležava se kao Medunarodni dan carine.
  
  1965 - Hindu je postao zvanicni jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde se on manje koristi, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlucila da u zvanicnoj upotrebi ostane i engleski.
  
  1972 - Posle eksplozije podmetnute bombe, iznad Srbske Kamenice u Ceškoj, pao je avion JAT-a tipa DC-9 koji je leteo na liniji Kopenhagen-Beograd. U tom teroristickom aktu, za koji su okrivljeni hrvatski teroristi - ustaše, poginulo je 28 putnika i clanova posade, a pad sa 10.160 metara preživela je, cudom, stjuardesa Vesna Vulovic.
  
  2003 - Americka teniserka ceškog porekla Martina Navratilova (46) osvojila je sa indijskim teniserom Leanderom Paesom titulu na otvorenom prvenstvu Australije u konkurenciji mešovitih parova, postavši najstariji teniser koji je osvojio jedan gren slem turnir.
  
  2004 - Umro je srpski glumac Mihajlo Paskaljevic "Bata", koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humoristickim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput "Sumnjivog lica", "Diližanse snova" i filma "Silom otac". Upecatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u "Sumnjivom licu" Branislava Nušica i Estragon u drami "Cekajuci Godoa" Semjuela Beketa.

  Danas je 26. januar, 26. dan u godini. Do kraja godine ima 339 dana. Na današnji dan:
  
  1500 - Španski moreplovac Visente Janes Pinson otkrio je Brazil.
  
  1531 - Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad, Lisabon, potpuno je razoren, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
  
  1699 - Potpisan je Karlovacki mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okoncan Veliki becki rat (1683-1699). Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zalede) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).
  
  1788 - Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, ukljucujuci grupu zatvorenika, uplovili su u zaliv Botani Bej u Australiji gde su osnovali koloniju.
  
  1823 - Umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazac vakcine protiv boginja. Uocio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvacena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih boginja.
  
  1841 - Proglašen je britanski suverenitet nad Hongkongom, šest dana pošto je Kina prinudena da ga ustupi Velikoj Britaniji. Zvanicno britansko kolonijalno ime Hongkonga bilo je Viktorija.
  
  1885 - Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule, koji se proglasio mahdijem (voda islama), potukli su Britance, zauzeli Kartum, pogubili engleskog generala Carlsa Gordona i osnovali samostalnu državu. Tek 1898. britansko-egipatska vojska generala Horejša Kicenera pobedila je sudanske snage. Sudan je bio pod vlašcu Londona do 1. januara 1956.
  
  1891 - Umro je nemacki inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je cetvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor".
  
  1905 - Kod Pretorije u Južnoj Africi otkriven je "Kalinan", najveci dijamant u svetu, težak 3.106 karata.
  
  1918 - Roden je rumunski diktator Nikolae Caušesku, koji je preuzeo vlast 1965. postavši generalni sekretar vladajuce KP Rumunije. Ucvrstio se 1967. kad je izabran za predsednika Državnog saveta, a 1975. postao je predsednik Rumunije i ubrzo je izgradio snažan kult licnosti, oslanjajuci se izrazito na politicku policiju. Posle decembarske pobune gradana 1989. kojoj se ubrzo pridružila vojska, zbacen je s vlasti i 25. decembra je, posle tajnog sudenja, streljan sa suprugom Elenom.
  
  1924 - U Sovjetskom Savezu je drugi Svesavezni kongres Sovjeta odlucio da Lenjinovo telo bude ocuvano balsamovanjem. Takode je odluceno da u njegovu cast negdašnja prestonica carske Rusije Petrograd (do 1914. Sankt Peterburg) bude preimenovan u Lenjingrad.
  
  1925 - Roden je americki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, medu kojima su i cuvena ostvarenja "Macka na usijanom limenom krovu", "Buc Kasidi i Sandens Kid", "Žaoka". Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu "Boja novca". Druge uloge: "Dugo toplo leto", "Slatka ptica mladosti", "Nasilje", "Sudija za vešanje", "Pakleni toranj", "Bafalo Bil i Indijanci", režija - "Rejcel, Rejcel", "Uticaj gama zraka na sablasne nevene".
  
  1930 - Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije, zapoceo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.
  
  1942 - Iskrcavanjem u Severnu Irsku, prvi americki vojnici u Drugom svetskom ratu, stigli su u Evropu. Jedini otvoreni front tada u Evropi bio je - Istocni, uz delatnost nekolicine pokreta otpora, od kojih je najjaci bio u Jugoslaviji. Trupe SAD ukljucile su se direktno u borbena dejstva, na evropskom kontinentu, 1943. napadom na Italiju, tj. Siciliju.
  
  1950 - Indija je proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.
  
  1953 - Održana je prva sednica Saveta za carinsku saradnju koji je godinu dana ranije osnovalo 17 evropskih zemalja. Savet za carinsku saradnju je zvanicni naziv Svetske carinske organizacije. Taj datum obeležava se kao Medunarodni dan carine.
  
  1965 - Hindu je postao zvanicni jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde se on manje koristi, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlucila da u zvanicnoj upotrebi ostane i engleski.
  
  1972 - Posle eksplozije podmetnute bombe, iznad Srbske Kamenice u Ceškoj, pao je avion JAT-a tipa DC-9 koji je leteo na liniji Kopenhagen-Beograd. U tom teroristickom aktu, za koji su okrivljeni hrvatski teroristi - ustaše, poginulo je 28 putnika i clanova posade, a pad sa 10.160 metara preživela je, cudom, stjuardesa Vesna Vulovic.
  
  2003 - Americka teniserka ceškog porekla Martina Navratilova (46) osvojila je sa indijskim teniserom Leanderom Paesom titulu na otvorenom prvenstvu Australije u konkurenciji mešovitih parova, postavši najstariji teniser koji je osvojio jedan gren slem turnir.
  
  2004 - Umro je srpski glumac Mihajlo Paskaljevic "Bata", koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humoristickim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput "Sumnjivog lica", "Diližanse snova" i filma "Silom otac". Upecatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u "Sumnjivom licu" Branislava Nušica i Estragon u drami "Cekajuci Godoa" Semjuela Beketa.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 27. januar, 27. dan u godini. Do kraja godine ima 338 dana. Na današnji dan:
  
  1236 - Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmladi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon oceve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovencanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za cije je središte odredio manastir Žicu. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenicki. Prevodio je sa grckog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su "Zakonopravilo" (Krmcija od krma-upravljanje) - što je prevod Justinijanove "Šeste novele". Taj važan pravni spomenik koji odreduje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobicno vešt i u državno-diplomatskim poslovima - 1208. u manastiru Studenica nad ocevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je bracu Vukana i Stefana i tako je zaustavio gradanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vracaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvecen Svetom Savi. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, izmedu ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Andela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.
  
  1756 - Roden je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzickih stvaralaca u istoriji. Bio je "cudo od deteta": u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom "Jednostavna prevara". Napisao je oko 600 dela: opere "Figarova ženidba", "Carobna frula", "Otmica iz Seraja", "Don Ðovani", "Tako cine sve", "Idomeneo", "Jednostavna prevara", simfonije "Hafner simfonija", "Lincerska simfonija", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Jupiter simfonija", "Rekvijem", "Mala nocna muzika".
  
  1775 - Roden je nemacki filozof Fridrih Vilhelm Šeling, s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemackog idealizma. Dela: "Ideje za filozofiju prirode", "O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema prirodne filozofije", "Transcendentalni idealizam", "Predavanja o filozofiji umetnosti", "Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari", "Filozofija i religija", "Istraživanje suštine ljudske slobode", "Filozofija mitologije".
  
  1822 - Na skupštini u Epidauru grcki ustanici su proglasili nezavisnost Grcke, koju je Osmansko carstvo priznalo tek 1829. nakon žestokih borbi i intervencije evropskih sila.
  
  1832 - Roden je engleski pisac, matematicar, Luis Kerol. Pravo ime bilo mu je Carls Latvidž Dodžson. Njegovu prozu odlikuju humor kao i fantastika, po cemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: "Alisa u zemlji cuda", "Kroz ogledalo".
  
  1859 - Roden je nemacki car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izazivac niza vojno-diplomatskih kriza, ukljucujuci objavu rata Srbiji 1914. cime je zapoceo Prvi svetski rat. Na presto Nemackog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemacke, primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga izruci saveznicima s ciljem sudenja zbog ratnih zlocina.
  
  1885 - Roden je americki kompozitor Džerom Kern, otac mjuzikla. Njegova opereta "Plovece pozorište" jedna je od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.
  
  1901 - Umro je italijanski kompozitor Ðuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romanticarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizordimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moc sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".
  
  1910 - Roden je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoreticar samoupravljanja. Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.
  
  1924 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.
  
  1926 - Engleski pronalazac Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.
  
  1942 - Dogodio se "Igmanski marš" - kada je glavnina Prve proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive, prepešacila 100 kilometara od Jahorine do Foce, preko Sarajevskog polja i planine Igman. Marš u kojem je ucestvovalo više od 700 boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 casova. Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri cemu su mnogi stradali, a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.
  
  1945 - Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveci nacisticki koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatocenika, koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, ukljucujuci decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom vecinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 gradana Jugoslavije.
  
  1967 - Pripremajuci se za let na Mesec, trojica americkih astronauta poginula su u svemirskom brodu "Apolo 1", u kojem je izbio požar.
  
  1967 - Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.
  
  2008 - Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Ðokovic osvojio je prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.

  Danas je 27. januar, 27. dan u godini. Do kraja godine ima 338 dana. Na današnji dan:
  
  1236 - Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmladi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon oceve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovencanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za cije je središte odredio manastir Žicu. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenicki. Prevodio je sa grckog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su "Zakonopravilo" (Krmcija od krma-upravljanje) - što je prevod Justinijanove "Šeste novele". Taj važan pravni spomenik koji odreduje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobicno vešt i u državno-diplomatskim poslovima - 1208. u manastiru Studenica nad ocevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je bracu Vukana i Stefana i tako je zaustavio gradanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vracaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvecen Svetom Savi. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, izmedu ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Andela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.
  
  1756 - Roden je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzickih stvaralaca u istoriji. Bio je "cudo od deteta": u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom "Jednostavna prevara". Napisao je oko 600 dela: opere "Figarova ženidba", "Carobna frula", "Otmica iz Seraja", "Don Ðovani", "Tako cine sve", "Idomeneo", "Jednostavna prevara", simfonije "Hafner simfonija", "Lincerska simfonija", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Jupiter simfonija", "Rekvijem", "Mala nocna muzika".
  
  1775 - Roden je nemacki filozof Fridrih Vilhelm Šeling, s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemackog idealizma. Dela: "Ideje za filozofiju prirode", "O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema prirodne filozofije", "Transcendentalni idealizam", "Predavanja o filozofiji umetnosti", "Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari", "Filozofija i religija", "Istraživanje suštine ljudske slobode", "Filozofija mitologije".
  
  1822 - Na skupštini u Epidauru grcki ustanici su proglasili nezavisnost Grcke, koju je Osmansko carstvo priznalo tek 1829. nakon žestokih borbi i intervencije evropskih sila.
  
  1832 - Roden je engleski pisac, matematicar, Luis Kerol. Pravo ime bilo mu je Carls Latvidž Dodžson. Njegovu prozu odlikuju humor kao i fantastika, po cemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: "Alisa u zemlji cuda", "Kroz ogledalo".
  
  1859 - Roden je nemacki car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izazivac niza vojno-diplomatskih kriza, ukljucujuci objavu rata Srbiji 1914. cime je zapoceo Prvi svetski rat. Na presto Nemackog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemacke, primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga izruci saveznicima s ciljem sudenja zbog ratnih zlocina.
  
  1885 - Roden je americki kompozitor Džerom Kern, otac mjuzikla. Njegova opereta "Plovece pozorište" jedna je od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.
  
  1901 - Umro je italijanski kompozitor Ðuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romanticarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizordimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moc sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".
  
  1910 - Roden je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoreticar samoupravljanja. Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.
  
  1924 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.
  
  1926 - Engleski pronalazac Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.
  
  1942 - Dogodio se "Igmanski marš" - kada je glavnina Prve proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive, prepešacila 100 kilometara od Jahorine do Foce, preko Sarajevskog polja i planine Igman. Marš u kojem je ucestvovalo više od 700 boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 casova. Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri cemu su mnogi stradali, a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.
  
  1945 - Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveci nacisticki koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatocenika, koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, ukljucujuci decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom vecinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 gradana Jugoslavije.
  
  1967 - Pripremajuci se za let na Mesec, trojica americkih astronauta poginula su u svemirskom brodu "Apolo 1", u kojem je izbio požar.
  
  1967 - Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.
  
  2008 - Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Ðokovic osvojio je prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 28. januar, 28. dan u godini. Do kraja godine ima 337 dana.
  
  Na današnji dan (Duško Trifunovic, Karlo Veliki, Henri VIII, Frensis Drejk, Stojan Protic, prva telefonska centrala, Rubinštajn, Crvena armija, Jejts, Artur Takac, epidemije kolere, Ilija Garašanin):
  
  814 - Umro je franacki car Karlo Veliki. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu citave zapadne Evrope i proširio je Franacku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Ceške. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio cin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.
  
  1457 - Roden je engleski kralj Henri VII, otac Henrija VIII i osnivac dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okoncan je cetrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo kralj Ricard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio kuce Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ricarda III - Elizabet.
  
  1547 - Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri cemu je za poglavara odreden sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i zapoceo gradnju flote koja ce postati temelj kasnije engleske pomorske moci.
  
  1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi. Odigrao je i jednu od kljucnih uloga u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi 1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.
  
  1812 - Roden je srpski državnik Ilija Garašanin, cije je delo "Nacertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predvidalo oslobadanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savica iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je zapoceo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovica, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karadordevica i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karadordevic je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovica, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grckom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takode je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinovic.
  
  1846 - Na Srpskom balu u Becu, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden "Srpski kvadril" Johana Štrausa mladeg. Ovu kompoziciju Štraus je nacinio na osnovu tema karakteristicnih za srpsko muzicko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovica.
  
  1857 - Roden je srpski politicar i publicista Stojan Protic, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uredivao casopis "Delo" i list "Odek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija izmedu Srbije i Austro-Ugarske".
  
  1878 - U Nju Hejvnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.
  
  1884 - Roden je švajcarski fizicar, istraživac morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proucavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmicke zrake. Postao je 1931. prvi covek koji je dospeo u stratosferu - balonom do 15.780 metara, a 1934. cak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
  
  1887 - Roden je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, cije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašna su njegova izvodenja Šopena, Betovena, Šumana kao i savremenih španskih kompozitora. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".
  
  1918 - S ciljem gušenja kontrarevolucionarnih pobuna stvorena je Crvena armija. Vremenom, ona ce se pokazati kao veoma efikasna, uspela je da se uspešno obracuna sa stranom vojnom intervencijom protiv sovjetske Rusije a docnije i da porazi nacisticku Nemacku u Drugom svetskom ratu.
  
  1920 - Osnovana je Španska legija stranaca, kraljevskom odlukom, odnosno dekretom, kralja Alfonsa XIII. Izvesno vreme Španskom legijom rukovodio je Francisko Franko. Tokom gradanskog rata njeni pripadnici borili su se na strani monarhista.
  
  1935 - Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.
  
  1939 - Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasicne helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvecih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin", "Žudena zemlja", "Macka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".
  
  1962 - Americki vasionski brod bez posade "Rendžer III" je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200 kilometara.
  
  1986 - U eksploziji americkog vasionskog šatla "Celendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.
  
  2004 - Artur Takac, srpski sportista i dugogodišnji visoki funkcioner Medunarodnog olimpijskog komiteta, nestao je u snežnoj mecavi na Kopaoniku.
  
  2006. - Umro je srpski književnik Duško Trifunovic, jedan od najznacajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednicki krug", "Šarena laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumac tiranije", "Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seca", "Kazneni prostor", "Andel do andela", "Davno i daleko". Pop i rok muzicari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunoviceve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mestu, "Pristao sam, bicu sve što hoce", "Ti si mi bila u svemu naj, naj", "Glavo luda".
  
  2008 - Umro je Gordon Hinkli, lider Mormona. Hinkli, kojeg su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar "Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana". Na celo te verske grupe došao je 1995. Mormoni su specificna autenticno americka religijska grupa, priznata 1830, sa središtem u državi Juta, sebe smatraju jedinom legitimnom hrišcanskom crkvom.
  
  2009 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je tokom šetomesecne epidemije kolere, u Zimbabveu, umrlo 3.028 ljudi a zaraženo je 57.702. Rec je o najvecoj i najsmrtonosnijoj epidemiji u Africi tokom prethodnih decenija.

  Danas je 28. januar, 28. dan u godini. Do kraja godine ima 337 dana.
  
  Na današnji dan (Duško Trifunovic, Karlo Veliki, Henri VIII, Frensis Drejk, Stojan Protic, prva telefonska centrala, Rubinštajn, Crvena armija, Jejts, Artur Takac, epidemije kolere, Ilija Garašanin):
  
  814 - Umro je franacki car Karlo Veliki. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu citave zapadne Evrope i proširio je Franacku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Ceške. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio cin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.
  
  1457 - Roden je engleski kralj Henri VII, otac Henrija VIII i osnivac dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okoncan je cetrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo kralj Ricard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio kuce Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ricarda III - Elizabet.
  
  1547 - Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri cemu je za poglavara odreden sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i zapoceo gradnju flote koja ce postati temelj kasnije engleske pomorske moci.
  
  1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi. Odigrao je i jednu od kljucnih uloga u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi 1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.
  
  1812 - Roden je srpski državnik Ilija Garašanin, cije je delo "Nacertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predvidalo oslobadanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savica iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je zapoceo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovica, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karadordevica i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karadordevic je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovica, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grckom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takode je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinovic.
  
  1846 - Na Srpskom balu u Becu, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden "Srpski kvadril" Johana Štrausa mladeg. Ovu kompoziciju Štraus je nacinio na osnovu tema karakteristicnih za srpsko muzicko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovica.
  
  1857 - Roden je srpski politicar i publicista Stojan Protic, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uredivao casopis "Delo" i list "Odek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija izmedu Srbije i Austro-Ugarske".
  
  1878 - U Nju Hejvnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.
  
  1884 - Roden je švajcarski fizicar, istraživac morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proucavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmicke zrake. Postao je 1931. prvi covek koji je dospeo u stratosferu - balonom do 15.780 metara, a 1934. cak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
  
  1887 - Roden je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, cije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašna su njegova izvodenja Šopena, Betovena, Šumana kao i savremenih španskih kompozitora. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".
  
  1918 - S ciljem gušenja kontrarevolucionarnih pobuna stvorena je Crvena armija. Vremenom, ona ce se pokazati kao veoma efikasna, uspela je da se uspešno obracuna sa stranom vojnom intervencijom protiv sovjetske Rusije a docnije i da porazi nacisticku Nemacku u Drugom svetskom ratu.
  
  1920 - Osnovana je Španska legija stranaca, kraljevskom odlukom, odnosno dekretom, kralja Alfonsa XIII. Izvesno vreme Španskom legijom rukovodio je Francisko Franko. Tokom gradanskog rata njeni pripadnici borili su se na strani monarhista.
  
  1935 - Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.
  
  1939 - Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasicne helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvecih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin", "Žudena zemlja", "Macka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".
  
  1962 - Americki vasionski brod bez posade "Rendžer III" je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200 kilometara.
  
  1986 - U eksploziji americkog vasionskog šatla "Celendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.
  
  2004 - Artur Takac, srpski sportista i dugogodišnji visoki funkcioner Medunarodnog olimpijskog komiteta, nestao je u snežnoj mecavi na Kopaoniku.
  
  2006. - Umro je srpski književnik Duško Trifunovic, jedan od najznacajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednicki krug", "Šarena laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumac tiranije", "Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seca", "Kazneni prostor", "Andel do andela", "Davno i daleko". Pop i rok muzicari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunoviceve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mestu, "Pristao sam, bicu sve što hoce", "Ti si mi bila u svemu naj, naj", "Glavo luda".
  
  2008 - Umro je Gordon Hinkli, lider Mormona. Hinkli, kojeg su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar "Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana". Na celo te verske grupe došao je 1995. Mormoni su specificna autenticno americka religijska grupa, priznata 1830, sa središtem u državi Juta, sebe smatraju jedinom legitimnom hrišcanskom crkvom.
  
  2009 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je tokom šetomesecne epidemije kolere, u Zimbabveu, umrlo 3.028 ljudi a zaraženo je 57.702. Rec je o najvecoj i najsmrtonosnijoj epidemiji u Africi tokom prethodnih decenija.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 29. januar, 29. dan u godini. Do kraja godine ima 336 dana. Na današnji dan:
  
  1412 - Objavljen je "Zakon o rudnicima" Despota Stefana Lazarevica (Stefan je potpisao Zakonik) - jedinstven pravni spomenik srednjovekovne Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti ali i statut grada Novo Brdo, najveceg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Zakonik je pronaden 1959. kada je supruga tadašnjeg jugoslovenskog diplomate Hocevara u Becu kupila antikvitet, na starosrpskom, nepoznate sadržine. Primerak koji je pronaden je prepis iz 16. veka.
  
  1635 - Kardinal Rišelje osnovao je "Francusku akademiju" (kasniji Institut) - dok je francusku "Akademiju nauka" osnovao 1666. Luj XIV na sugestiju Žana Batista Kolbera.
  
  1676 - Car Rusije postao je Fjodor III Romanov, posle smrti Alekseja, njegovog oca. Na prestolu se nalazio do 1682. - kad ga je nasledio polubrat Petar Veliki - ali su zemljom, pošto je Petar bio maloletan i bolešljiv, upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je ucvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Ukrajini.
  
  1688 - Roden je švedski mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specificnog misticko-teozofskog ucenja. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu "Snovi jednog duhovnika". Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se "Društva svedenborgijanaca", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su citana i danas. Dela: "Opera philosophica et mineralia", "Arcana coelestica", "De nova Hierosolyma".
  
  1860 - Roden je ruski pisac Anton Pavlovic Cehov, ciji stil se odlikuje jednostavnošcu, izvanrednim darom zapažanja i specificnom atmosferom, bliskom impresionistickom postupku. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik "lirsku dramu". Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame "Galeb", "Tri sestre", "Ujka Vanja", "Višnjik", novele i pripovetke "Covek u futroli", "Arhijerej", "Kuca na sprat", "Dušica", "Tri godine", "Ogrozd", "Paviljon broj 6", "Stepa", "Seljaci", "Cinovnikova smrt", "U uvali", zbirke humoreski "Melpomenine bajke", "Šarene price".
  
  1867 - Roden je španski pisac i politicar Visente Blasko Ibanjes, kojem je svetsku slavu doneo roman "Cetiri jahaca apokalipse". Celog života borio se za demokratiju i slobodu otadžbine, a kad je 1923. u Španiji zavedena diktatura stavio se na celo borbe za demokratiju i napisao je brošuru "Razobliceni Alfonso XIII", koja je odigrala ogromnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Medu pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju", "Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".
  
  1886 - Karl Benc je patentirao svoje "kocije bez konja". Njegova motorizovana kocija oznacila je zacetak automobilske industrije koja je ubrzo osvojila svet.
  
  1889 - Samoubistvom okoncali život Franc Rudolf Habsburški, austrijski prestolonaslednik i njegova ljubavnica baronesa Marija Vecera u lovackom dvorcu Majerling kraj Beca.
  
  1896 - Americki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zracenjem u lecenju raka pluca, primenivši je u Cikagu na pacijentkinji Rouz Li.
  
  1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
  
  1916 - Britanska armija je u Prvom svetskom ratu prvi put testirala tenkove u mestu Hetfild u Engleskoj.
  
  1934 - Umro je srpski pisac Branimir Cosic. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u meduratnom Beogradu. Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva", pripovetke "Price o Boškovicu", "Egipcanka i druge price", eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i književnost".
  
  1934 - Roden je srpski pisac Branko Miljkovic, liricar snažnog intelektualizma. Poceo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama "Uzalud je budim". Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama "Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Krv koja svetli", "Pesme", "Smrcu protiv smrti".

  Danas je 29. januar, 29. dan u godini. Do kraja godine ima 336 dana. Na današnji dan:
  
  1412 - Objavljen je "Zakon o rudnicima" Despota Stefana Lazarevica (Stefan je potpisao Zakonik) - jedinstven pravni spomenik srednjovekovne Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti ali i statut grada Novo Brdo, najveceg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Zakonik je pronaden 1959. kada je supruga tadašnjeg jugoslovenskog diplomate Hocevara u Becu kupila antikvitet, na starosrpskom, nepoznate sadržine. Primerak koji je pronaden je prepis iz 16. veka.
  
  1635 - Kardinal Rišelje osnovao je "Francusku akademiju" (kasniji Institut) - dok je francusku "Akademiju nauka" osnovao 1666. Luj XIV na sugestiju Žana Batista Kolbera.
  
  1676 - Car Rusije postao je Fjodor III Romanov, posle smrti Alekseja, njegovog oca. Na prestolu se nalazio do 1682. - kad ga je nasledio polubrat Petar Veliki - ali su zemljom, pošto je Petar bio maloletan i bolešljiv, upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je ucvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Ukrajini.
  
  1688 - Roden je švedski mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specificnog misticko-teozofskog ucenja. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu "Snovi jednog duhovnika". Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se "Društva svedenborgijanaca", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su citana i danas. Dela: "Opera philosophica et mineralia", "Arcana coelestica", "De nova Hierosolyma".
  
  1860 - Roden je ruski pisac Anton Pavlovic Cehov, ciji stil se odlikuje jednostavnošcu, izvanrednim darom zapažanja i specificnom atmosferom, bliskom impresionistickom postupku. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik "lirsku dramu". Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame "Galeb", "Tri sestre", "Ujka Vanja", "Višnjik", novele i pripovetke "Covek u futroli", "Arhijerej", "Kuca na sprat", "Dušica", "Tri godine", "Ogrozd", "Paviljon broj 6", "Stepa", "Seljaci", "Cinovnikova smrt", "U uvali", zbirke humoreski "Melpomenine bajke", "Šarene price".
  
  1867 - Roden je španski pisac i politicar Visente Blasko Ibanjes, kojem je svetsku slavu doneo roman "Cetiri jahaca apokalipse". Celog života borio se za demokratiju i slobodu otadžbine, a kad je 1923. u Španiji zavedena diktatura stavio se na celo borbe za demokratiju i napisao je brošuru "Razobliceni Alfonso XIII", koja je odigrala ogromnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Medu pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju", "Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".
  
  1886 - Karl Benc je patentirao svoje "kocije bez konja". Njegova motorizovana kocija oznacila je zacetak automobilske industrije koja je ubrzo osvojila svet.
  
  1889 - Samoubistvom okoncali život Franc Rudolf Habsburški, austrijski prestolonaslednik i njegova ljubavnica baronesa Marija Vecera u lovackom dvorcu Majerling kraj Beca.
  
  1896 - Americki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zracenjem u lecenju raka pluca, primenivši je u Cikagu na pacijentkinji Rouz Li.
  
  1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
  
  1916 - Britanska armija je u Prvom svetskom ratu prvi put testirala tenkove u mestu Hetfild u Engleskoj.
  
  1934 - Umro je srpski pisac Branimir Cosic. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u meduratnom Beogradu. Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva", pripovetke "Price o Boškovicu", "Egipcanka i druge price", eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i književnost".
  
  1934 - Roden je srpski pisac Branko Miljkovic, liricar snažnog intelektualizma. Poceo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama "Uzalud je budim". Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama "Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Krv koja svetli", "Pesme", "Smrcu protiv smrti".
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 30. januar, 30. dan u godini. Do kraja godine ima 335 dana. Na današnji dan:
  
  1648 - Potpisivanjem ugovora u Minsteru okoncan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija), izazvan nametanjem rimokatolicizma od strane Španaca. Španija je u oktobru iste godine konacno prinudena da prizna nezavisnost Holandije. Ta zemlja ce ubrzo postati primer privrednog i kulturnog procvata.
  
  1649 - Engleskom kralju Carlsu I Stjuartu, cija je autoritarna vladavina izazvala gradanski rat, odrubljena je glava na osnovu presude revolucionarnog suda. Obrazloženje je bilo da je kriv zbog izdaje - odnosno tajnih pregovora sa Škotima. Pod pritiskom, on je 1628. objavio "Peticiju o pravima", garantujuci prava Parlamenta kao i licne slobode gradana, ali tu obavezu nije poštovao. Parlament je 1640. odlucio da o poreskim pitanjima odlucuje to telo, a ne kralj, što je takode bio predmet spora.
  
  1835 - Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo je prvi atentat na šefa države u americkoj istoriji.
  
  1882 - Roden je americki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. do 1945. Cetiri puta biran je za šefa države, jedini u americkoj istoriji. Bio je pravnik i clan Demokratske stranke. Paralizovan je 1921, ali ga to nije omelo da 1928. postane guverner države Njujork i cetiri godine potom prvi put predsednik SAD, u vreme velike privredne krize koju je ublažio politikom poznatom kao "Nju dil". Politiku "velike batine" prema latinoamerickim zemljama zamenio je politikom "dobrog susedstva", a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o cetiri slobode: slobodu misli, slobodu od straha, slobodu od siromaštva i slobodu veroispovesti. Iste godine njegovom zaslugom usvojen je Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je politiku izolacionizma i energicno stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Drugi put je za predsednika izabran 1936, treci put 1940, a cetvrti put 1944, ali taj mandat nije okoncao pošto je umro u aprilu 1945.
  
  1889 - Austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Karl Jozef Rudolf Habzburg i njegova sedamnaestogodišnja ljubavnica baronesa Marija Vecera izvršili su samoubistvo u carskoj lovackoj kuci u Majerlingu.
  
  1933 - Predsednik Nemacke feldmaršal Paul fon Hindenburg naimenovao je Adolfa Hitlera za kancelara. U toj vladi nalazila su se još samo dvojica nacista, ali je on brzo uklonio neistomišljenike i prigrabio apsolutnu vlast. Time je otvoren put nacistickoj diktaturi.
  
  1937 - Roden je ruski velemajstor Boris Vasiljevic Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. do 1972, igrac izuzetne originalnosti i maštovitosti. Titulu omladinskog šahovskog prvaka sveta osvojio je 1955, a 1961. prvi put je postao šampion Sovjetskog Saveza. Prvi put se borio za titulu prvaka sveta 1966. ali je mec protiv jermenskog velemajstora Tigrana Petrosjana izgubio rezultatom 12,5:11,5. Svetski prvak postao je tri godine docnije, pobedivši istog rivala sa 12,5:10,5. Titulu je izgubio u dvoboju s americkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio sa 12,5:8,5.
  
  1948 - Ubijen je indijski državnik Mohandas Karamcand Gandi, nazvan "Mahatma" (velika duša), voda pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti zemlje, za koju se borio citavog života. U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici stišavanja antagonizama izmedu Hindusa i muslimana. Gandi je završio prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo, cesto je štrajkovao gladu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska kolonijalna vlast bila nemocna. Uživao je ogroman ugled i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te velike zemlje za nezavisnost.
  
  1948 - Umro je americki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Godine 1905. proizveli su avion koji je preleteo 39 kilometara. Braca Rajt su 1909. osnovala "Ameriken Rajt kompani" za proizvodnju aviona, i iste godine vojsci SAD isporucili su prvi borbeni avion "Signal Korps I".
  
  1951 - Roden Fil Kolins, britanski rok- muzicar, clan grupe "Genesis".
  
  1964 - U Sovjetskom Savezu su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoc jedne rakete lansirani sateliti u razlicite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".
  
  2000 - Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao je ekološku katastrofu ogromnih razmera. U recni sliv ispušteno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale.
  
  2007 - Umro je Sidni Šeldon, americki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeduju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

  Danas je 30. januar, 30. dan u godini. Do kraja godine ima 335 dana. Na današnji dan:
  
  1648 - Potpisivanjem ugovora u Minsteru okoncan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija), izazvan nametanjem rimokatolicizma od strane Španaca. Španija je u oktobru iste godine konacno prinudena da prizna nezavisnost Holandije. Ta zemlja ce ubrzo postati primer privrednog i kulturnog procvata.
  
  1649 - Engleskom kralju Carlsu I Stjuartu, cija je autoritarna vladavina izazvala gradanski rat, odrubljena je glava na osnovu presude revolucionarnog suda. Obrazloženje je bilo da je kriv zbog izdaje - odnosno tajnih pregovora sa Škotima. Pod pritiskom, on je 1628. objavio "Peticiju o pravima", garantujuci prava Parlamenta kao i licne slobode gradana, ali tu obavezu nije poštovao. Parlament je 1640. odlucio da o poreskim pitanjima odlucuje to telo, a ne kralj, što je takode bio predmet spora.
  
  1835 - Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo je prvi atentat na šefa države u americkoj istoriji.
  
  1882 - Roden je americki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. do 1945. Cetiri puta biran je za šefa države, jedini u americkoj istoriji. Bio je pravnik i clan Demokratske stranke. Paralizovan je 1921, ali ga to nije omelo da 1928. postane guverner države Njujork i cetiri godine potom prvi put predsednik SAD, u vreme velike privredne krize koju je ublažio politikom poznatom kao "Nju dil". Politiku "velike batine" prema latinoamerickim zemljama zamenio je politikom "dobrog susedstva", a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o cetiri slobode: slobodu misli, slobodu od straha, slobodu od siromaštva i slobodu veroispovesti. Iste godine njegovom zaslugom usvojen je Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je politiku izolacionizma i energicno stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Drugi put je za predsednika izabran 1936, treci put 1940, a cetvrti put 1944, ali taj mandat nije okoncao pošto je umro u aprilu 1945.
  
  1889 - Austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Karl Jozef Rudolf Habzburg i njegova sedamnaestogodišnja ljubavnica baronesa Marija Vecera izvršili su samoubistvo u carskoj lovackoj kuci u Majerlingu.
  
  1933 - Predsednik Nemacke feldmaršal Paul fon Hindenburg naimenovao je Adolfa Hitlera za kancelara. U toj vladi nalazila su se još samo dvojica nacista, ali je on brzo uklonio neistomišljenike i prigrabio apsolutnu vlast. Time je otvoren put nacistickoj diktaturi.
  
  1937 - Roden je ruski velemajstor Boris Vasiljevic Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. do 1972, igrac izuzetne originalnosti i maštovitosti. Titulu omladinskog šahovskog prvaka sveta osvojio je 1955, a 1961. prvi put je postao šampion Sovjetskog Saveza. Prvi put se borio za titulu prvaka sveta 1966. ali je mec protiv jermenskog velemajstora Tigrana Petrosjana izgubio rezultatom 12,5:11,5. Svetski prvak postao je tri godine docnije, pobedivši istog rivala sa 12,5:10,5. Titulu je izgubio u dvoboju s americkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio sa 12,5:8,5.
  
  1948 - Ubijen je indijski državnik Mohandas Karamcand Gandi, nazvan "Mahatma" (velika duša), voda pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti zemlje, za koju se borio citavog života. U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici stišavanja antagonizama izmedu Hindusa i muslimana. Gandi je završio prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo, cesto je štrajkovao gladu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska kolonijalna vlast bila nemocna. Uživao je ogroman ugled i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te velike zemlje za nezavisnost.
  
  1948 - Umro je americki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Godine 1905. proizveli su avion koji je preleteo 39 kilometara. Braca Rajt su 1909. osnovala "Ameriken Rajt kompani" za proizvodnju aviona, i iste godine vojsci SAD isporucili su prvi borbeni avion "Signal Korps I".
  
  1951 - Roden Fil Kolins, britanski rok- muzicar, clan grupe "Genesis".
  
  1964 - U Sovjetskom Savezu su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoc jedne rakete lansirani sateliti u razlicite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".
  
  2000 - Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao je ekološku katastrofu ogromnih razmera. U recni sliv ispušteno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale.
  
  2007 - Umro je Sidni Šeldon, americki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeduju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  
  Danas je 31. januar, 31. dan u godini. Do kraja godine ima 334 dana. Na današnji dan:

  
  

  
  

  
  

  Slavni srpski pesnik i pisac Laza Kostić rođen je na današnji dan 1841. godine, u Kovilju. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, ginmnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a Prava na univerzitetu u Pešti. Kostić je snažno uticao na srpsko društvo svoga vremena. Bio je pokretač i urednik književnih i političkih listova i blizak saradnik Svetozara Miletića. Svoje književno stvaralaštvo počeo u jeku romantizma, u vreme Zmaja i Đure Jakšića. Za deset godina bavljenja književnošću, ušao je u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadestak epskih pesama, balada i romansi. Bio je začetnik srpske avangardne lirike. Kao poliglota i čovek velike erudicije istakao se i prevođenjem dela Vilijama Šekspira. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Najpoznatija dela Laze Kostića su: poetične tragedije Maksim Crnojević, Pera Segedinac, rasprave Kritički uvod u opštu filozofiju, O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju, Osnova lepote u svetu, lirske pesme Među javom i međ' snom i Santa Marija della Salute.

  
  

  Feldmaršal Vermahta Fridrih fon Paulus potpisao je kapitulaciju svojih jedinica 31. januara 1943. godine. Bio je to kraj Staljingradske bitke. Poslednje nemačke trupe predale su se Crvenoj armiji 2. februara. Slom nemačkih trupa i njihovih saveznika, kod Staljingrada, označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942, sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije, uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

  
  

  1797. - Rođen Franc Peter Šubert, austrijski kompozitor
  (Himelpfortgrund, 31. 01. 1797 - Beč, 19. 11. 1828)

  
  

  1878. - Vranje oslobođeno od Turaka

  
  

  1919. - Rođena Džin Simons, britanska pozorišna, filmska i TV glumica
  (London,  31. 01. 1919 - Santa Monika, 22. 01. 2010)

  
  

  1921. - Rođen Mario Lanca, italijanski operski opevač
  (Filadelfija, 31. 01. 1921- Rim, 07. 10. 1959)

  
  

  1924. - Rođen Tengiz Abuladze, gruzijski filmski reditelj
  (Kutaisi, 31. 01. 1924 - Tbilisi, 06. 03. 1994)

  
  

  1928. - Rođen Dušan Džamonja, hrvatski vajar
  (Strumica, 31. 01. 1928 - Zagreb, 14. 01. 2009)

  
  

  1932. - Rođen Tomislav Kaloperović, fudbaler, trener i sportski radnik
  (Obrenovac, 31. 01. 1932- Beograd, 15. 01. 2002)

  
  

  1933. - Umro Džon Golsvorti, engleski književnik, nobelovac
  (Kingston Hil, 14. 08. 1867 - Hemsted, 31. 01. 1933)

  
  

  1937. - Rođen Ivan Klajn, lingvista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (Beograd, 31. 01. 1937)

  
  

  1944. - Rođena Vesna Nestorović, spiker TV Beograd (Beograd, 31. 01. 1944)

  
  

  1944. - Umro Žan Žirodu, francuski književnik
  (Belak, 29. 10. 1882 - Pariz, 31. 01. 1944)

  
  

  1962. - Umro Petar - Pjer Križanić, karikaturista i  književnik, jedan od osnivača "Ošišanog ježa"  (Glina, 19. 05. 1890 - Beograd, 31. 01. 1962)

  
  

  1974. - Umro Semjuel Goldvin, američki filmski producent
  (Varšava, 27. 08. 1884 - Holivud, 31. 01. 1974)

  
  

  1988. - Umro Nedeljko Gvozdenović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik (Mostar, 24. 02. 1902 - Beograd, 31. 01. 1988)

  
  

  1996. - Umro Martin Jonaš, slikar-naivac, osnivač prve seoske galerije slika u Kovačici(Kovačica, 09. 05. 1924 - Pančevo, 31. 01. 1996)

  
  

  1996. - Umro Dragan-Bata Ognjenović, karatista, reprezentativac, profesionalni prvak Evrope u ful-kontaktu i prvak sveta u kik-boksu
  (Nikšić,   1958 - Nikšić, 31. 01. 1996)

  
  

  1997. - Umro Sveta Lukić, književnik i književni kritičar, urednik TV Beograd
  (Beograd, 18. 10. 1931 - Beograd, 31. 01. 1997)

  
  

  2002. - Umro Predrag Vranicki, filozof, profesor Filozofskog fakulteta u  Zagrebu, akademik (Benkovac, 02. 01. 1922 - Zagreb, 31. 01. 2002)

  
  

  2002. - Umro Miladin Korać, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu(Valjevo, 02. 04. 1924 - Beograd, 31. 01. 2002)

  
  

  2003. - Umro Miloš Mišović, novinar NIN-a i "Danas"-a i publicista
  (Čajetina,  1917 - Beograd, 31. 01. 2003)

  
  

  2007. - Umro Kosta Carina, književnik, publicista, filmski radnik i prevodilac
  (06. 02. 1927 - Beograd, 31. 01. 2007)

  
  

  2008. - Umro Aleksandar Saša Nikašinović, novinar, jedan od osnivača i urednik lista "Danas", glavni i odgovorni urednik studentskog lista "Indeks"
  (Bavanište, 14. 12. 1941 - Beograd, 31. 01. 2008)

  
  

  2010. - Umro Tomas Eloj Martines, argentinski pisac i novinar
  (Tukuman, 16. 07. 1934 - Buenos Aires, 31. 01. 2010)

  
  

  2012. - Umro Nikola Pavićević Stenli, fotoreporter
  (Podgorica, 20. 12. 1919 - Beograd, 31. 01. 2012

  
  Danas je 31. januar, 31. dan u godini. Do kraja godine ima 334 dana. Na današnji dan:

  
  

  Slavni srpski pesnik i pisac Laza Kostić rođen je na današnji dan 1841. godine, u Kovilju. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, ginmnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a Prava na univerzitetu u Pešti. Kostić je snažno uticao na srpsko društvo svoga vremena. Bio je pokretač i urednik književnih i političkih listova i blizak saradnik Svetozara Miletića. Svoje književno stvaralaštvo počeo u jeku romantizma, u vreme Zmaja i Đure Jakšića. Za deset godina bavljenja književnošću, ušao je u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadestak epskih pesama, balada i romansi. Bio je začetnik srpske avangardne lirike. Kao poliglota i čovek velike erudicije istakao se i prevođenjem dela Vilijama Šekspira. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Najpoznatija dela Laze Kostića su: poetične tragedije Maksim Crnojević, Pera Segedinac, rasprave Kritički uvod u opštu filozofiju, O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju, Osnova lepote u svetu, lirske pesme Među javom i međ' snom i Santa Marija della Salute.

  Feldmaršal Vermahta Fridrih fon Paulus potpisao je kapitulaciju svojih jedinica 31. januara 1943. godine. Bio je to kraj Staljingradske bitke. Poslednje nemačke trupe predale su se Crvenoj armiji 2. februara. Slom nemačkih trupa i njihovih saveznika, kod Staljingrada, označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942, sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije, uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

  1797. - Rođen Franc Peter Šubert, austrijski kompozitor
  (Himelpfortgrund, 31. 01. 1797 - Beč, 19. 11. 1828)

  1878. - Vranje oslobođeno od Turaka

  1919. - Rođena Džin Simons, britanska pozorišna, filmska i TV glumica
  (London,  31. 01. 1919 - Santa Monika, 22. 01. 2010)

  1921. - Rođen Mario Lanca, italijanski operski opevač
  (Filadelfija, 31. 01. 1921- Rim, 07. 10. 1959)

  1924. - Rođen Tengiz Abuladze, gruzijski filmski reditelj
  (Kutaisi, 31. 01. 1924 - Tbilisi, 06. 03. 1994)

  1928. - Rođen Dušan Džamonja, hrvatski vajar
  (Strumica, 31. 01. 1928 - Zagreb, 14. 01. 2009)

  1932. - Rođen Tomislav Kaloperović, fudbaler, trener i sportski radnik
  (Obrenovac, 31. 01. 1932- Beograd, 15. 01. 2002)

  1933. - Umro Džon Golsvorti, engleski književnik, nobelovac
  (Kingston Hil, 14. 08. 1867 - Hemsted, 31. 01. 1933)

  1937. - Rođen Ivan Klajn, lingvista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (Beograd, 31. 01. 1937)

  1944. - Rođena Vesna Nestorović, spiker TV Beograd (Beograd, 31. 01. 1944)

  1944. - Umro Žan Žirodu, francuski književnik
  (Belak, 29. 10. 1882 - Pariz, 31. 01. 1944)

  1962. - Umro Petar - Pjer Križanić, karikaturista i  književnik, jedan od osnivača "Ošišanog ježa"  (Glina, 19. 05. 1890 - Beograd, 31. 01. 1962)

  1974. - Umro Semjuel Goldvin, američki filmski producent
  (Varšava, 27. 08. 1884 - Holivud, 31. 01. 1974)

  1988. - Umro Nedeljko Gvozdenović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik (Mostar, 24. 02. 1902 - Beograd, 31. 01. 1988)

  1996. - Umro Martin Jonaš, slikar-naivac, osnivač prve seoske galerije slika u Kovačici(Kovačica, 09. 05. 1924 - Pančevo, 31. 01. 1996)

  1996. - Umro Dragan-Bata Ognjenović, karatista, reprezentativac, profesionalni prvak Evrope u ful-kontaktu i prvak sveta u kik-boksu
  (Nikšić,   1958 - Nikšić, 31. 01. 1996)

  1997. - Umro Sveta Lukić, književnik i književni kritičar, urednik TV Beograd
  (Beograd, 18. 10. 1931 - Beograd, 31. 01. 1997)

  2002. - Umro Predrag Vranicki, filozof, profesor Filozofskog fakulteta u  Zagrebu, akademik (Benkovac, 02. 01. 1922 - Zagreb, 31. 01. 2002)

  2002. - Umro Miladin Korać, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu(Valjevo, 02. 04. 1924 - Beograd, 31. 01. 2002)

  2003. - Umro Miloš Mišović, novinar NIN-a i "Danas"-a i publicista
  (Čajetina,  1917 - Beograd, 31. 01. 2003)

  2007. - Umro Kosta Carina, književnik, publicista, filmski radnik i prevodilac
  (06. 02. 1927 - Beograd, 31. 01. 2007)

  2008. - Umro Aleksandar Saša Nikašinović, novinar, jedan od osnivača i urednik lista "Danas", glavni i odgovorni urednik studentskog lista "Indeks"
  (Bavanište, 14. 12. 1941 - Beograd, 31. 01. 2008)

  2010. - Umro Tomas Eloj Martines, argentinski pisac i novinar
  (Tukuman, 16. 07. 1934 - Buenos Aires, 31. 01. 2010)

  2012. - Umro Nikola Pavićević Stenli, fotoreporter
  (Podgorica, 20. 12. 1919 - Beograd, 31. 01. 2012