Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне:
тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети.
баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску;
-а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а?
и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова:
"слушам тицу ди сврбе гугуче
и дунава што о ломпрог туче"
(ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не?
с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили.
срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно.
ко зна где.
Komentari