светислав стојановић 's Entries

• 20 Jul 2014
  Бели коњ

     (једна . . из присета  . . поодавна) Проф Татлер Бумпинг ( Блебет Трућковић ,нанашем ) отоларингонанист лепршав изгледом и нестваран у својој битности ,ћелавобрадат,гостујући сукључар анфитеатра при катедри за научна изненађења универзитета на Лампедузи,кресну пробрани скуп темом " Збиљско стање ствари " ,на кровној тераси утврде Ст.Џон Кавалиер ,која вековима штити улаз у Валету са запада,смора гледајући - оријентације радивам.Скопна исто.Тек тек замуцкујући ,но само кад говори,доктор се доватио најранијег пиктографа за сан што графички приказан има ;1 кревет,дугу трепавицу и око повелико ,што је све време приказивао видеозид пред којим је Он фантазирао. Сконцентрисао се углавном на људски дух који тражи начин спомоћу кога ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари јер ако то не учинимо ,јадними, нужно ћемо заћи у зачарати круг супротности,протувуречно-сти те антиномија, које су даље чачкајући , производ језичких замци те замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек/жена покуша да разуме свет около себе, док сви ти описи света ,сва наша именовања ,приче, снови , тусу а зарад наше свакодневне погодности.Множина тих описа нема баш везе са кореном свих ствари и кос-моса нити су у непосредној вези са оним сто уистину и јесте.Тако рецимо космос, природа,изворно, не маре за велико и мало ,кратко и дуго, лепо и ружно, истинито & лажно, ово или оно.Наизглед парадоксално и апсурдно деловало је Професорово настојање да се мноштво бића и света покаже преко једног - истог,а реченицом, да су све ствари и ја једно исто само је потврдила његово усмерење ка оном што је изворно ,темељно начело , по коме је све што јесте , јесте.Кратко : разлика и мноштво су могући једино преко истог и једног.Мене лично ,а затеченог пиљењем у беласање бутина гошћи из првог реда ,јер ветрић,тај несташко баш неимасе постовања према смерности аудиторијума,дотуче овим што следи :"са палцем доказивати да палац није прст руке,зар није боље са не-палцем доказивати да палац није прст руке ; са белим коњем доказивати да бели коњ није коњ ,зар није боље са не-белим коњем доказивати да бели коњ није коњ.Уствари ако погледамо из угла истости свих ствари Небо и Земља - свет , космос, су палац, све ствари су коњ."Домога.Идем у цик цак ево након свега сокаком Валете ка стану ,вече предивно препуно мириса отпада натруле хране који се шири из кеса бачетих по ћошковима док мачке пребирају асортиман ( оманули ђубретари - касне ваљда ),тули музика са терасе оближњег кафеја, и утом протутња крај мене окаснели витез на коњу белом журећи(ваљда) драгој у пихтијасти загрљај , умало ме несрушивши , непажљив.Чекајте,или је то уствари био неки аутомобил, а ја га (не) примењујући Истост избрках у глави ,слуђен уистину.

  2827 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  Бели коњ

     (једна . . из присета  . . поодавна) Проф Татлер Бумпинг ( Блебет Трућковић ,нанашем ) отоларингонанист лепршав изгледом и нестваран у својој битности ,ћелавобрадат,гостујући сукључар анфитеатра при катедри за научна изненађења универзитета на Лампедузи,кресну пробрани скуп темом " Збиљско стање ствари " ,на кровној тераси утврде Ст.Џон Кавалиер ,која вековима штити улаз у Валету са запада,смора гледајући - оријентације радивам.Скопна исто.Тек тек замуцкујући ,но само кад говори,доктор се доватио најранијег пиктографа за сан што графички приказан има ;1 кревет,дугу трепавицу и око повелико ,што је све време приказивао видеозид пред којим је Он фантазирао. Сконцентрисао се углавном на људски дух који тражи начин спомоћу кога ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари јер ако то не учинимо ,јадними, нужно ћемо заћи у зачарати круг супротности,протувуречно-сти те антиномија, које су даље чачкајући , производ језичких замци те замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек/жена покуша да разуме свет около себе, док сви ти описи света ,сва наша именовања ,приче, снови , тусу а зарад наше свакодневне погодности.Множина тих описа нема баш везе са кореном свих ствари и кос-моса нити су у непосредној вези са оним сто уистину и јесте.Тако рецимо космос, природа,изворно, не маре за велико и мало ,кратко и дуго, лепо и ружно, истинито & лажно, ово или оно.Наизглед парадоксално и апсурдно деловало је Професорово настојање да се мноштво бића и света покаже преко једног - истог,а реченицом, да су све ствари и ја једно исто само је потврдила његово усмерење ка оном што је изворно ,темељно начело , по коме је све што јесте , јесте.Кратко : разлика и мноштво су могући једино преко истог и једног.Мене лично ,а затеченог пиљењем у беласање бутина гошћи из првог реда ,јер ветрић,тај несташко баш неимасе постовања према смерности аудиторијума,дотуче овим што следи :"са палцем доказивати да палац није прст руке,зар није боље са не-палцем доказивати да палац није прст руке ; са белим коњем доказивати да бели коњ није коњ ,зар није боље са не-белим коњем доказивати да бели коњ није коњ.Уствари ако погледамо из угла истости свих ствари Небо и Земља - свет , космос, су палац, све ствари су коњ."Домога.Идем у цик цак ево након свега сокаком Валете ка стану ,вече предивно препуно мириса отпада натруле хране који се шири из кеса бачетих по ћошковима док мачке пребирају асортиман ( оманули ђубретари - касне ваљда ),тули музика са терасе оближњег кафеја, и утом протутња крај мене окаснели витез на коњу белом журећи(ваљда) драгој у пихтијасти загрљај , умало ме несрушивши , непажљив.Чекајте,или је то уствари био неки аутомобил, а ја га (не) примењујући Истост избрках у глави ,слуђен уистину.

  Jul 20, 2014 2827
• 07 Jun 2014
  евоме, ди штуцам

    листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   

  2609 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  евоме, ди штуцам

    листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   

  Jun 07, 2014 2609
• 07 Apr 2014
  родовником бунарећи

  састав на тему . . . . . данеповерујеш    познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазове ратној обавези на косову  и збрисао коњем ногомудупе ка северу .тек му велика воде данубујуса примирила галоп ознојаног вранца. остали цару привржени те одани изгибоше одреда.потврдило се тада као и вазда пре и потом да кукавице и паниyчари нађу разлога да секад је бити или небити извуку од опасности па нам тако рђава крв истискује добру    овако, или слично, започињао сам ,посве искрен, биографију мојега + стрица Б.  ал вазда и одустајао од намере да неби љагу на презиме наше нанео.додуше и зарад дијаметралности породичнеми хронологије. наиме,док је стриками Б. вазда био окренут југу, ујомој С. (ион +тренутно)  своје пак породичнe трагове  наслути у другој, западној алтернативи ,па ме намами баш, немогукасти дане . . .   љуља се колумбо зајебен обећањем шпанским монарсима да ће очас доплутати до индије те наплатити при повратку пристојне дневнице.међ посадом скупљеном скоца и конопца јеи младић именом (рецимо) пасквале обзиром да је било лажно јак је  и жељан авантуризма не много паметан јер само се такав и могао навући на обећање земљакаму колумба (обоје наиме беху ђеновљани)  да их 'тамо где иду' чека мед у млеку од праха,козјем.но малко теже.. . . .нестигоше ни до отока гомере ,ту ома  у канарском архипелагу, те пргав какав је био пасквале (или сл.) се поби са тројицом  због лажи који су ови почели да шире о њему међ посадом да воли мушке гузе те да се зарад тога и упустио уову таласољуљку.по кратком поступку зарад мира капетан пинте, јер је на томе броду био ,га баци преко ограде палубе уморе заједно са сабљом којом  је грчевито покушао  у корену сасећи било какве сумњичавости у погледу подпојасних му назора. 2 је дана и  ноћ поменути се љуљушкао на таласима окејановим у међувремену га и ајкула напала па му десницу све са сабљом прогутала те је и себи тиме пресудила првим познатим харикиријем у атлантику .елем, трећег дана неки једриличар са северозападне обале афике који је малко одмако јаче од песка да излуфтира једра му опази табане из воде & недуго потом се пасквале нашао у бенедиктинском манастиру у тарсису (шпанија) најудаљенијем месту у тада познатом медитеранском свету (посматрано смалте, наравски).усуд је хтео да га инвалида, али физички јаког а притом и лепушкастог, узме за посилног калуђер који је баш кретао на коњу за италију . присети се пасквале успут да му је рођак битан чиндбеник у црквеној хијерархији тамо дисе упутише. сусрет им је био више него срдачан и иза пасквала се отад затворише манастирска врата . . . година је 1492. уствари неби поменути П. био уопште занимљив у овој историји тежећој приповетки да му тај рођак ујка његов  К. цистерцит (католички ред) а важан притом није 1455 одустао од обиласка њихових манастира подно карпата зарад уступка својем колеги са студија у болоњи родригу борџији који се спанђао био са једном удатом госпођом па да непукне брука договорише се да овај путује у недођију наместо К. и да сад не описујем парапетије млађаног родрига ( будућег папе александа но.6) углавном обрео се он једној јутра на локалитету данашње петроварадинске утврде  ( за оне историјски сумњичаве постоје трагови да се Polovinom XIII veka  na tom mestu naseljavaju  katolički monasi iz reda " cistercita"  lat. 'ordo cisterciensis'. Dozvolom ugarskog kralja Bele IV grade manastir koji nazivaju Belakut.) но услугу није заборавио те са К. оста у вези и тако приповетка о његовом нетјаку пасквалу стиже и до уха моје (тадање) преткиње . . .цркви посвећеној откако јој је мужа, посилног код командира доњег бастиона, ритнула кобила ујаја док је дизао ногу командируши небили узјахала, те стерилан отог кобног ударца поста .млађани родриго јој је , преткињими ,бијо дошао као светлост у тренуцима душевног сумрака.и не само светлост . . . јер оста записано да  . . .ми преткиња  божјом вољом  сва цркви предана  . . .роди мушко . . . претками .десилосе, бемлига.   Некако пред упокојењему у својим деведесетим,говорио је мој стриц Б. познат по сентенци -волим секс и радо га се сећам - када смо једног дана распредали о незаобилазној теми предака. стрика  који је деценијама ријо по нашем родовнику а тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету немањића на моју све упорнију сумњу те указ да се изападу ние на одмет окренути ако мислимо осветлити нашу свеукупну породичну прошлост ,показао ми је  плеснив свежањ натрулих  пергамената  у форми писама тектек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети  реч.. Milla .   - ево несумњам да ће ти ово сазнање сатек дати машти навољу да се  идаље заносиш са прецимати борџијама , штоте ујак пујдао, потсмешљивоми указа   успут је  нагласио да је то садржај ковчега ујаковог сукурђела,који је исти наследио од својега чукундеде ,а овај опет од  беле пчеле својег који је документа сакупио. Поменути ковчег са садржајем је ујак уступио стрики на проучавање ал је умеђувремено умро те исти . . . . оста кодстрикеми.   - сем тог , , Milla . . .подоста  текста   поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху тањушни, закључи  Мене то сазнање наравски кресну и онда по ко зна који пут листајући литературу о борџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала борџије (а потом папе александра но 6) ,лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Milla Adrijani.и тај податак ми беше довољан да кренем претурати попородичним дневницима и уистину наиђох на запис ( мојег прадеде Севера )  да ми се она давнашња рођакиња која се у манастиру на тадањој петроварадинској утврди  повр будућег новасада, насамо, иако удата, виђала са поменутим родригом и имала друугу нераздвојну, рођакињу родригову, која му је била домаћица.звали су је   . . Мила. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу слукрецијом  борџијином.. . . .јоооојми. додуше по материнојми, бушној линии. И сада . . .слутимВас читаче како у неверици вртите главом на ово прочитано.зашто?у својему бунарењу по породичној хронологији  се једноставно немогу ослонити на  немаштовито колективно породично памћење па стога размишљам:нешто се макар бар слично морало догодити у мраку векова минулих ма колко сумњичави били јер до мене требало је времену . .само да прође. Успут,разводњила се крвца родригова током двајс толко генерациа.микс разноразних, скоца и конопца који ми се међ претке умешаше, учини свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка папе, сем ,потребно је поменути . . . . . окретности  заженским. Алнеширите.

  3938 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  родовником бунарећи

  састав на тему . . . . . данеповерујеш    познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазове ратној обавези на косову  и збрисао коњем ногомудупе ка северу .тек му велика воде данубујуса примирила галоп ознојаног вранца. остали цару привржени те одани изгибоше одреда.потврдило се тада као и вазда пре и потом да кукавице и паниyчари нађу разлога да секад је бити или небити извуку од опасности па нам тако рђава крв истискује добру    овако, или слично, започињао сам ,посве искрен, биографију мојега + стрица Б.  ал вазда и одустајао од намере да неби љагу на презиме наше нанео.додуше и зарад дијаметралности породичнеми хронологије. наиме,док је стриками Б. вазда био окренут југу, ујомој С. (ион +тренутно)  своје пак породичнe трагове  наслути у другој, западној алтернативи ,па ме намами баш, немогукасти дане . . .   љуља се колумбо зајебен обећањем шпанским монарсима да ће очас доплутати до индије те наплатити при повратку пристојне дневнице.међ посадом скупљеном скоца и конопца јеи младић именом (рецимо) пасквале обзиром да је било лажно јак је  и жељан авантуризма не много паметан јер само се такав и могао навући на обећање земљакаму колумба (обоје наиме беху ђеновљани)  да их 'тамо где иду' чека мед у млеку од праха,козјем.но малко теже.. . . .нестигоше ни до отока гомере ,ту ома  у канарском архипелагу, те пргав какав је био пасквале (или сл.) се поби са тројицом  због лажи који су ови почели да шире о њему међ посадом да воли мушке гузе те да се зарад тога и упустио уову таласољуљку.по кратком поступку зарад мира капетан пинте, јер је на томе броду био ,га баци преко ограде палубе уморе заједно са сабљом којом  је грчевито покушао  у корену сасећи било какве сумњичавости у погледу подпојасних му назора. 2 је дана и  ноћ поменути се љуљушкао на таласима окејановим у међувремену га и ајкула напала па му десницу све са сабљом прогутала те је и себи тиме пресудила првим познатим харикиријем у атлантику .елем, трећег дана неки једриличар са северозападне обале афике који је малко одмако јаче од песка да излуфтира једра му опази табане из воде & недуго потом се пасквале нашао у бенедиктинском манастиру у тарсису (шпанија) најудаљенијем месту у тада познатом медитеранском свету (посматрано смалте, наравски).усуд је хтео да га инвалида, али физички јаког а притом и лепушкастог, узме за посилног калуђер који је баш кретао на коњу за италију . присети се пасквале успут да му је рођак битан чиндбеник у црквеној хијерархији тамо дисе упутише. сусрет им је био више него срдачан и иза пасквала се отад затворише манастирска врата . . . година је 1492. уствари неби поменути П. био уопште занимљив у овој историји тежећој приповетки да му тај рођак ујка његов  К. цистерцит (католички ред) а важан притом није 1455 одустао од обиласка њихових манастира подно карпата зарад уступка својем колеги са студија у болоњи родригу борџији који се спанђао био са једном удатом госпођом па да непукне брука договорише се да овај путује у недођију наместо К. и да сад не описујем парапетије млађаног родрига ( будућег папе александа но.6) углавном обрео се он једној јутра на локалитету данашње петроварадинске утврде  ( за оне историјски сумњичаве постоје трагови да се Polovinom XIII veka  na tom mestu naseljavaju  katolički monasi iz reda " cistercita"  lat. 'ordo cisterciensis'. Dozvolom ugarskog kralja Bele IV grade manastir koji nazivaju Belakut.) но услугу није заборавио те са К. оста у вези и тако приповетка о његовом нетјаку пасквалу стиже и до уха моје (тадање) преткиње . . .цркви посвећеној откако јој је мужа, посилног код командира доњег бастиона, ритнула кобила ујаја док је дизао ногу командируши небили узјахала, те стерилан отог кобног ударца поста .млађани родриго јој је , преткињими ,бијо дошао као светлост у тренуцима душевног сумрака.и не само светлост . . . јер оста записано да  . . .ми преткиња  божјом вољом  сва цркви предана  . . .роди мушко . . . претками .десилосе, бемлига.   Некако пред упокојењему у својим деведесетим,говорио је мој стриц Б. познат по сентенци -волим секс и радо га се сећам - када смо једног дана распредали о незаобилазној теми предака. стрика  који је деценијама ријо по нашем родовнику а тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету немањића на моју све упорнију сумњу те указ да се изападу ние на одмет окренути ако мислимо осветлити нашу свеукупну породичну прошлост ,показао ми је  плеснив свежањ натрулих  пергамената  у форми писама тектек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети  реч.. Milla .   - ево несумњам да ће ти ово сазнање сатек дати машти навољу да се  идаље заносиш са прецимати борџијама , штоте ујак пујдао, потсмешљивоми указа   успут је  нагласио да је то садржај ковчега ујаковог сукурђела,који је исти наследио од својега чукундеде ,а овај опет од  беле пчеле својег који је документа сакупио. Поменути ковчег са садржајем је ујак уступио стрики на проучавање ал је умеђувремено умро те исти . . . . оста кодстрикеми.   - сем тог , , Milla . . .подоста  текста   поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху тањушни, закључи  Мене то сазнање наравски кресну и онда по ко зна који пут листајући литературу о борџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала борџије (а потом папе александра но 6) ,лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Milla Adrijani.и тај податак ми беше довољан да кренем претурати попородичним дневницима и уистину наиђох на запис ( мојег прадеде Севера )  да ми се она давнашња рођакиња која се у манастиру на тадањој петроварадинској утврди  повр будућег новасада, насамо, иако удата, виђала са поменутим родригом и имала друугу нераздвојну, рођакињу родригову, која му је била домаћица.звали су је   . . Мила. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу слукрецијом  борџијином.. . . .јоооојми. додуше по материнојми, бушној линии. И сада . . .слутимВас читаче како у неверици вртите главом на ово прочитано.зашто?у својему бунарењу по породичној хронологији  се једноставно немогу ослонити на  немаштовито колективно породично памћење па стога размишљам:нешто се макар бар слично морало догодити у мраку векова минулих ма колко сумњичави били јер до мене требало је времену . .само да прође. Успут,разводњила се крвца родригова током двајс толко генерациа.микс разноразних, скоца и конопца који ми се међ претке умешаше, учини свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка папе, сем ,потребно је поменути . . . . . окретности  заженским. Алнеширите.

  Apr 07, 2014 3938
• 05 Mar 2014
  vae victis

  (в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо ) Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога нећу оњему. О Дрканућу. Веле, римљани, та моћ и сила,нису придавали неки значај тој руљи голих истетовираних коожа са смешним калпацима на гривастој косурдачи.Причасе, јесу келти били и снажни усто ,али без борбене стратегије кад онако у невезушу кренуше борци келти на Вечни град назван Рим аради чега се главнокомандујући одбране поменутог насеља извесни Гај јуније звани Дркан и није усплахирио кад му је посилни црња принео мобилни са смс Поруком : - најебасте . у потпису брено - гал усто посилни још додаде да је пошиљалац поруке на 4,5 сата хода одњи мерено луфтом - колико хода ,провери Дркан,зезаш ме, јелда али посилни му само промрља нацрнаyком - јебемте глувог , јербо му је робињица Ица из етрурије већ самоин’цијативно апила међуножну израслину да орално пуцује као награду за азурнос на радном месту показану, прекинувши на моменат драшкање муда главнокомандујућем квинту Гај-у снојевом перушком а ради стимулације природног нагона да може креснути Галијота Веслаџиу скојим се тог одсудног трена мазио на лежају, пропаст Рима што обојицу намоменат спласну у намери перверзној те се покушаше сконцентрисати на смс поруку ,избацивши притом посилног црњу уатријум баш кад овом надошло слатко ,па им се поменути обрецну - џуџу квонга,аха што је на римски преведено значило : - е ,ово ће вас коштати - ма добро узврати Дркан,а ти . . . .иди једи кренпита и . . . . .пи бозе ,него,обрати се Веслаџии , дај зовни центурионе под хитно овамо - неће моћи ,узврати овај, јер си им покупио мобилне да ти неправе трошка док су на прц викенду да испразне муда пред планирани поход у африку - ма јебо африку ове луде евоих чујем звоне већ на улазна врата од рима - ха ,така тура , закључи конверзацију Веслаџија те одмагли по парабелум код оружара Меткана да узме на реверс а у поводу ,док квинт Гај звани Дркан предложи ропкињи да му за опроштај умеша једну несицу, ал јачу . . . .кад утом бануше келти звани јоw & гали. Даље да цитирам историју: Келти су напали Рим. Победили су нејаки отпор код речице Алије, а пре него што су се римске трупе које су биле на викенд логоравању узморе вратиле у град, Гали су га освојили и за сваки слуyај & спалили. Све осим капитолске тврђаве st.angelo која је, према легенди, спашена тако што су Јунонине гуске пробудиле браниоце јер ови прилегоше након обеда те винца руменога , а што келти углас прокоментарисаше - fringle luc ,ga ga , ( јебо гуске,преведено на римски) Овај пораз Рима био је тежак и становници града на седам брежуљака морали су да плате велики откуп. Приликом мерења злата келтски вођа Брено се путем симутане преводилице извинуо квинту Гају на сметњи и још додао: - тешко побеђеним' ( а што је на римском гласило : ко у наслову), па му оштрим сечивом отфикарио главу те убацио убуре са кедровим уљем међ остале насечене већ дасе касније хвали трофејима пред женскама у дискаћу када га суботом пусти деда да изађе тамо у забити швајцарских алпа у Halstat –у или La Tenu ,штатигајазнам већ где. Богме ,остварила се клетва црњина.с тога непрекидати их при пушењу.никад.

  2118 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  vae victis

  (в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо ) Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога нећу оњему. О Дрканућу. Веле, римљани, та моћ и сила,нису придавали неки значај тој руљи голих истетовираних коожа са смешним калпацима на гривастој косурдачи.Причасе, јесу келти били и снажни усто ,али без борбене стратегије кад онако у невезушу кренуше борци келти на Вечни град назван Рим аради чега се главнокомандујући одбране поменутог насеља извесни Гај јуније звани Дркан и није усплахирио кад му је посилни црња принео мобилни са смс Поруком : - најебасте . у потпису брено - гал усто посилни још додаде да је пошиљалац поруке на 4,5 сата хода одњи мерено луфтом - колико хода ,провери Дркан,зезаш ме, јелда али посилни му само промрља нацрнаyком - јебемте глувог , јербо му је робињица Ица из етрурије већ самоин’цијативно апила међуножну израслину да орално пуцује као награду за азурнос на радном месту показану, прекинувши на моменат драшкање муда главнокомандујућем квинту Гај-у снојевом перушком а ради стимулације природног нагона да може креснути Галијота Веслаџиу скојим се тог одсудног трена мазио на лежају, пропаст Рима што обојицу намоменат спласну у намери перверзној те се покушаше сконцентрисати на смс поруку ,избацивши притом посилног црњу уатријум баш кад овом надошло слатко ,па им се поменути обрецну - џуџу квонга,аха што је на римски преведено значило : - е ,ово ће вас коштати - ма добро узврати Дркан,а ти . . . .иди једи кренпита и . . . . .пи бозе ,него,обрати се Веслаџии , дај зовни центурионе под хитно овамо - неће моћи ,узврати овај, јер си им покупио мобилне да ти неправе трошка док су на прц викенду да испразне муда пред планирани поход у африку - ма јебо африку ове луде евоих чујем звоне већ на улазна врата од рима - ха ,така тура , закључи конверзацију Веслаџија те одмагли по парабелум код оружара Меткана да узме на реверс а у поводу ,док квинт Гај звани Дркан предложи ропкињи да му за опроштај умеша једну несицу, ал јачу . . . .кад утом бануше келти звани јоw & гали. Даље да цитирам историју: Келти су напали Рим. Победили су нејаки отпор код речице Алије, а пре него што су се римске трупе које су биле на викенд логоравању узморе вратиле у град, Гали су га освојили и за сваки слуyај & спалили. Све осим капитолске тврђаве st.angelo која је, према легенди, спашена тако што су Јунонине гуске пробудиле браниоце јер ови прилегоше након обеда те винца руменога , а што келти углас прокоментарисаше - fringle luc ,ga ga , ( јебо гуске,преведено на римски) Овај пораз Рима био је тежак и становници града на седам брежуљака морали су да плате велики откуп. Приликом мерења злата келтски вођа Брено се путем симутане преводилице извинуо квинту Гају на сметњи и још додао: - тешко побеђеним' ( а што је на римском гласило : ко у наслову), па му оштрим сечивом отфикарио главу те убацио убуре са кедровим уљем међ остале насечене већ дасе касније хвали трофејима пред женскама у дискаћу када га суботом пусти деда да изађе тамо у забити швајцарских алпа у Halstat –у или La Tenu ,штатигајазнам већ где. Богме ,остварила се клетва црњина.с тога непрекидати их при пушењу.никад.

  Mar 05, 2014 2118
• 19 Feb 2014
  церек притајени

  док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?

  2615 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  церек притајени

  док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?

  Feb 19, 2014 2615
• 10 Feb 2014
  вита бревис, хисториа лонга *

     састав на тему . . . . здес случајан       у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене,   сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе.   сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним.   које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси.    онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата    неодржаване фасаде ,   али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник  Гроф де Монбар  умро на својем  породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути  диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те  о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . .    кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је  брдо са Храмом  кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је  јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци.    + гроф поменут  спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара)  из породичне ризнице, па је тако  и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара    једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара .     Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода,  постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је  и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала  а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . .    елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике  у свету земљу тјст  светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу  од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак  помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г  ред храма, тјст витезова    темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом  Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је  ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda,  а потом инквизиција . . одради своје, па  (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . .  Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно  ко тој  лажљивици ,значаја придаје. Ко ја.    * живота кратког, историја дуга

  2517 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  вита бревис, хисториа лонга *

     састав на тему . . . . здес случајан       у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене,   сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе.   сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним.   које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси.    онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата    неодржаване фасаде ,   али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник  Гроф де Монбар  умро на својем  породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути  диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те  о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . .    кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је  брдо са Храмом  кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је  јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци.    + гроф поменут  спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара)  из породичне ризнице, па је тако  и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара    једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара .     Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода,  постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је  и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала  а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . .    елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике  у свету земљу тјст  светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу  од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак  помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г  ред храма, тјст витезова    темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом  Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је  ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda,  а потом инквизиција . . одради своје, па  (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . .  Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно  ко тој  лажљивици ,значаја придаје. Ко ја.    * живота кратког, историја дуга

  Feb 10, 2014 2517
• 04 Dec 2013
  црни бисер

  састав на тему . . . малтом доколишући. . .   на престижној локацији обалоутврде Таш Биша, насеља где су малтешки богатуни уз пар амбасада свили  гњезда своа, стоји 1 смишљено насукан једрењак, средње класе са јарбола 3 имена Black Pearl данас престижни ресторан који нуди лепезу морских понуда љуцкој пробави намењеним,а некад приватно пловило  Ерол Флина, глумца. Овај лепушкасти плејбој   из аустралие прославио се својевремено , сетиће се тога времешнији читаоци, глумећи у авантуристичким филмовима, личности позитивне наравски, те постао миљеник публикума , женског посебно, диљем планете.кад је сортирао касицу своју, пазарио је поменути једрењак , те веле, опловио свет чак 3 пута а у друштву тада признатих лепотица, те пајтоса, здравствено се уништавајући пићем и сексом. Нешто као куплерај на таласима. Могломусе. Леп, ловаран, а радне обавезе такове да што можеш данас . . и немораш.био је чест гост малте те стални посетилац Egyptian Queen ,   јавне куће овде у валети познате тада морнарима диљем медитерана, где се прославијо ( причају још иданас њих пар преживелих из тих времена кое знам) својим умећем љубавног вођења. Од 1959 г плови лепотан небеским  плаветнилом, али сећање на њега је вазда присутно, посебно када се посети овај насукани једрењак - ресторан. Невелико потпалубље са десетак столова те посадом у костимима гусара.уствари када вам рачун принесу након обедовања схватите да сте оробљени као у гусарска времена.по боковима брода множина  фотоса који потсећају на најупечатљивије филмске сцене флинове, а музика само звук таласа морских. шушка ли шушка па они са слабијом петљом мало мало па у правцу тоалета одлазе да дорекну инспирацију спишом. Е сад, након раане смрти глумца ( у 50 г) брод који се затекао на малти у доку бродоградилишта на сервису, откупио је неки лован  сицилијански, потом га препродао, зарадивши наравски, једном малтешком осигуравајућем друштву да би потом годинама опет трунуо у неком доку. Међутим судбина је хтела друго. 1980 г режисер Алтман је на малти у амбијенту  за ту сврху саграђеног у забити малтешког камењара Popay Villаg-a  ( које је  и данас туристичка ћаба) снимао филм Popay са глумцем Робин Вилијамсом којем је ово био деби те схватио да му бивша лађа ерола флина може изврсно послужити као сценографија те место радње. И би тако. потом, обзиром да је малта  постајала све интересантнија туристичка дестинација досетиосе предузимљиви власник ресторана Код шкољке да би се од поменутог брода могао уредити мамљив гастрономски кутак  те га откупио и привео у тренутачно стање, насукавши га претходно на камењар. Ако Вам малта у плутању свом у близину  доплови навратите свакако у поменути угоститељски објекат.једино  бар две недеље рание место резервишите јер толико се чека да би вам док се жуљате одоле на тврдој седалици овог данас култ хранилишта овде ,вашом добром вољом, наравно онима којима исхрана заузима високо место на топ листи здравственог срозавања, насмешени келнери отели и последњу кинту. Ал вреди . . . Што се тиче пића сногу и зверања по броду, онако у пролазу , може кад вам се хоћне, једино обратите пажњу да се на средишњем јарболу вијори  . .гусарска застава, што указуе да је објекат отворен.   И обратно.

  2002 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  црни бисер

  састав на тему . . . малтом доколишући. . .   на престижној локацији обалоутврде Таш Биша, насеља где су малтешки богатуни уз пар амбасада свили  гњезда своа, стоји 1 смишљено насукан једрењак, средње класе са јарбола 3 имена Black Pearl данас престижни ресторан који нуди лепезу морских понуда љуцкој пробави намењеним,а некад приватно пловило  Ерол Флина, глумца. Овај лепушкасти плејбој   из аустралие прославио се својевремено , сетиће се тога времешнији читаоци, глумећи у авантуристичким филмовима, личности позитивне наравски, те постао миљеник публикума , женског посебно, диљем планете.кад је сортирао касицу своју, пазарио је поменути једрењак , те веле, опловио свет чак 3 пута а у друштву тада признатих лепотица, те пајтоса, здравствено се уништавајући пићем и сексом. Нешто као куплерај на таласима. Могломусе. Леп, ловаран, а радне обавезе такове да што можеш данас . . и немораш.био је чест гост малте те стални посетилац Egyptian Queen ,   јавне куће овде у валети познате тада морнарима диљем медитерана, где се прославијо ( причају још иданас њих пар преживелих из тих времена кое знам) својим умећем љубавног вођења. Од 1959 г плови лепотан небеским  плаветнилом, али сећање на њега је вазда присутно, посебно када се посети овај насукани једрењак - ресторан. Невелико потпалубље са десетак столова те посадом у костимима гусара.уствари када вам рачун принесу након обедовања схватите да сте оробљени као у гусарска времена.по боковима брода множина  фотоса који потсећају на најупечатљивије филмске сцене флинове, а музика само звук таласа морских. шушка ли шушка па они са слабијом петљом мало мало па у правцу тоалета одлазе да дорекну инспирацију спишом. Е сад, након раане смрти глумца ( у 50 г) брод који се затекао на малти у доку бродоградилишта на сервису, откупио је неки лован  сицилијански, потом га препродао, зарадивши наравски, једном малтешком осигуравајућем друштву да би потом годинама опет трунуо у неком доку. Међутим судбина је хтела друго. 1980 г режисер Алтман је на малти у амбијенту  за ту сврху саграђеног у забити малтешког камењара Popay Villаg-a  ( које је  и данас туристичка ћаба) снимао филм Popay са глумцем Робин Вилијамсом којем је ово био деби те схватио да му бивша лађа ерола флина може изврсно послужити као сценографија те место радње. И би тако. потом, обзиром да је малта  постајала све интересантнија туристичка дестинација досетиосе предузимљиви власник ресторана Код шкољке да би се од поменутог брода могао уредити мамљив гастрономски кутак  те га откупио и привео у тренутачно стање, насукавши га претходно на камењар. Ако Вам малта у плутању свом у близину  доплови навратите свакако у поменути угоститељски објекат.једино  бар две недеље рание место резервишите јер толико се чека да би вам док се жуљате одоле на тврдој седалици овог данас култ хранилишта овде ,вашом добром вољом, наравно онима којима исхрана заузима високо место на топ листи здравственог срозавања, насмешени келнери отели и последњу кинту. Ал вреди . . . Што се тиче пића сногу и зверања по броду, онако у пролазу , може кад вам се хоћне, једино обратите пажњу да се на средишњем јарболу вијори  . .гусарска застава, што указуе да је објекат отворен.   И обратно.

  Dec 04, 2013 2002
• 28 Nov 2013
  сунца жега туђег неба

  састав на тему . .  . судбинску   њега сам упознао тамо спочетка 6десетих века кљокнутог у аули Бгд Арх .факултета посредством кума ми Дрнде, тадањег цимера.били смо бруцоши, додуше ја са комшијске грађевине па навраћо да кодњи гледам женске.коднас и било,а ко и да ние мис'им ,да невређам. биоје, Tуца се звао, пар година однас старији, техничар из привреде који кад је видео на послу како су инжињери павиглу,решио да прекине аргатовање и отпочне да се истудира на бази науке,причаонам.па ди пукне .  .син православног попа изНадаља  онако растегнут у дивану, онижи набијен, главе ко пун месец, међутим надасве дружељубив и комуникативан постао нам је стално друштво и сећам га се као поузданог колеге током тих заједничких бгдских година. па се разиђосмо . . . . уз повремене контакте. у деценији касније, пак, повезао нас заједнички пројекат.ја већ ожењен, дете, а он још у дилеми шта да уради. дружијо се додуше сједном,  што имала и дете однеког , калкулисо женидбу па му  Отац поопа поручивао - само преко мене ладног женска осетила дилемуму па притисла, јер дипл арх ,плата пристојна ,стан имао на престижној Бгд локацији, то се не пропушта и . . ту Туца пуче.сећам га се, Мали смо се ословљавали међусобно ,кад ме упита - овако неиде,полудићу, него шта мислиш да одем ја  уНемачку имам једног познатог, ради као цртач а чуо је даим треба архитекта, уствари ај'мо заједно, ти знаш немачки,а ? - асиме нашо ,узвратих, ти ко тица награни, пали само и не размишљај,ако ти је судбина . . биће - пробаћу, ал' знај, без мерцедеса се невраћам била је година 1974.и . . живот настави даље, али у вези остасмо. приповетка из фатерланда углавном знана ,од заједничке сутеренске собе крај минхенске жељ.станице са још тројицом зеема, у лонцу куваног пасуља за недељу дана, само се хлеб докупи, а лукац измами од младих пиљарки, рад од јутра до сутра, очи све сиграју од белине хартије којом исцртаном треба газду задовољити, те уз штедњу, до гарсоњере личне, па потом двособног стана. ко данас се присећам лета 1978 те пред улазном капијом у наше нсадско двориште стоји паркирана бела мечка а ја се спосла  враћам возилом па немогу унутра и помињем усеби фамилију возачу како је згодно паркирао, но чим таблице спазих би ми ама све јасно умоменту - а, шта ка'ш , дочекао ме је насмејан - ма никад нисам ни сумњао у тебе, Mали, знаш в.добро, узвратих уследили су потом све проређенији сусрети.долазио је вазда са најновијим моделом мерцедеса, а уз архитектуру почео је и да слика, апстрактно, што се чак и свидело неким ликовним критичарима па су и изложбе почели да му организују.и онда, кад оће,а уме да оће, са 43 г још момак, среће на једном пословном састанку подоста млађу колгиницу немицу и . . .данас живе у Хајделбергу  у породичној вили жениној, наследио је уходан арх. биро својег  + таста имају кћер јединицу која се школује у суседној Швици , запошљава тридесетак стручњака, а он и жена . . путују по свету и уживају.слика и даље,веома успешно,скоро ми се фалио видео поруком са Тенерифе  где имају вилу да му је тамо отворена изложба, но жали се на шећер, удебљаосе и поред свих третмана које упражњава, али још више га забрињава што већ годинама сања  . . на немачком. - једино ме на бивше потсећате Ви са којима сам у контакту те икона св Николе  која ено заузима почасно место у дневном боравку хејделбершке виле. њу недам.   Е,мали мој. Судбина.

  1874 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  сунца жега туђег неба

  састав на тему . .  . судбинску   њега сам упознао тамо спочетка 6десетих века кљокнутог у аули Бгд Арх .факултета посредством кума ми Дрнде, тадањег цимера.били смо бруцоши, додуше ја са комшијске грађевине па навраћо да кодњи гледам женске.коднас и било,а ко и да ние мис'им ,да невређам. биоје, Tуца се звао, пар година однас старији, техничар из привреде који кад је видео на послу како су инжињери павиглу,решио да прекине аргатовање и отпочне да се истудира на бази науке,причаонам.па ди пукне .  .син православног попа изНадаља  онако растегнут у дивану, онижи набијен, главе ко пун месец, међутим надасве дружељубив и комуникативан постао нам је стално друштво и сећам га се као поузданог колеге током тих заједничких бгдских година. па се разиђосмо . . . . уз повремене контакте. у деценији касније, пак, повезао нас заједнички пројекат.ја већ ожењен, дете, а он још у дилеми шта да уради. дружијо се додуше сједном,  што имала и дете однеког , калкулисо женидбу па му  Отац поопа поручивао - само преко мене ладног женска осетила дилемуму па притисла, јер дипл арх ,плата пристојна ,стан имао на престижној Бгд локацији, то се не пропушта и . . ту Туца пуче.сећам га се, Мали смо се ословљавали међусобно ,кад ме упита - овако неиде,полудићу, него шта мислиш да одем ја  уНемачку имам једног познатог, ради као цртач а чуо је даим треба архитекта, уствари ај'мо заједно, ти знаш немачки,а ? - асиме нашо ,узвратих, ти ко тица награни, пали само и не размишљај,ако ти је судбина . . биће - пробаћу, ал' знај, без мерцедеса се невраћам била је година 1974.и . . живот настави даље, али у вези остасмо. приповетка из фатерланда углавном знана ,од заједничке сутеренске собе крај минхенске жељ.станице са још тројицом зеема, у лонцу куваног пасуља за недељу дана, само се хлеб докупи, а лукац измами од младих пиљарки, рад од јутра до сутра, очи све сиграју од белине хартије којом исцртаном треба газду задовољити, те уз штедњу, до гарсоњере личне, па потом двособног стана. ко данас се присећам лета 1978 те пред улазном капијом у наше нсадско двориште стоји паркирана бела мечка а ја се спосла  враћам возилом па немогу унутра и помињем усеби фамилију возачу како је згодно паркирао, но чим таблице спазих би ми ама све јасно умоменту - а, шта ка'ш , дочекао ме је насмејан - ма никад нисам ни сумњао у тебе, Mали, знаш в.добро, узвратих уследили су потом све проређенији сусрети.долазио је вазда са најновијим моделом мерцедеса, а уз архитектуру почео је и да слика, апстрактно, што се чак и свидело неким ликовним критичарима па су и изложбе почели да му организују.и онда, кад оће,а уме да оће, са 43 г још момак, среће на једном пословном састанку подоста млађу колгиницу немицу и . . .данас живе у Хајделбергу  у породичној вили жениној, наследио је уходан арх. биро својег  + таста имају кћер јединицу која се школује у суседној Швици , запошљава тридесетак стручњака, а он и жена . . путују по свету и уживају.слика и даље,веома успешно,скоро ми се фалио видео поруком са Тенерифе  где имају вилу да му је тамо отворена изложба, но жали се на шећер, удебљаосе и поред свих третмана које упражњава, али још више га забрињава што већ годинама сања  . . на немачком. - једино ме на бивше потсећате Ви са којима сам у контакту те икона св Николе  која ено заузима почасно место у дневном боравку хејделбершке виле. њу недам.   Е,мали мој. Судбина.

  Nov 28, 2013 1874
• 28 Nov 2013
  чупави поруб

  (листајући дневник  . . . . ероцкими)    допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила.   физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја  цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо  и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући   - прекрсти ноге, хрчеш.   ондак једног викенда,били обоје нешто расположени  цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе  и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало   -штатије ,јаћу    -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће   -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих   но кад се нађосмо укревету сна  уочима  ниналик .унекоје ће она   -јел спаваш   -не . .а ти   -нија, врућина ми нека ,изнутра   -ди, заинтересовахсе   -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб   -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами   -ајооој  . . .тешкосигами, чухје   пасе доватисмо. . . .   ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему  лустер звецко .   -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно  стартер па неради   ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког  неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној   -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш   -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено     изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.

  1899 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  чупави поруб

  (листајући дневник  . . . . ероцкими)    допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила.   физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја  цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо  и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући   - прекрсти ноге, хрчеш.   ондак једног викенда,били обоје нешто расположени  цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе  и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало   -штатије ,јаћу    -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће   -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих   но кад се нађосмо укревету сна  уочима  ниналик .унекоје ће она   -јел спаваш   -не . .а ти   -нија, врућина ми нека ,изнутра   -ди, заинтересовахсе   -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб   -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами   -ајооој  . . .тешкосигами, чухје   пасе доватисмо. . . .   ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему  лустер звецко .   -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно  стартер па неради   ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког  неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној   -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш   -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено     изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.

  Nov 28, 2013 1899
• 14 Nov 2013
  Добошарев

  састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.

  2554 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  Добошарев

  састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.

  Nov 14, 2013 2554