Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Lutajući netom naletih na nešto fantastično.Sebe sam već videla tamo kako uživam, ali.. Na južnoj obali Islanda postoji grupa ostrva pod nazivom Vestmannaeyjar(Westman Islands in English), ovo ostrvo što ću vam predstaviti zove se Elliðaey (ovo sam kopirala). Ostrvo je naseljeno morskim pticama koje se tu i gnezde.Ja sam se taman ponadala da tu ima malo mesta za mene, ali te ptice, neka hvala... Vidim tu kućicu na tom ostrvu, ali mi nije jasno zašto služi .Ukucam u Google da ja to malo proverim. Čika Google kaže da je pre 300 godina tu živelo 5 porodica koje se bavilo ribolovom.Ništa novo ne saznah, pitam se da se nisu bavili drvnom industrijom.. Naravno da je i na Islandu isto kao kod nas.Lovački savez Islanda je odlučio da 1953 godine napravi tu ložu tj kolibicu, pa nisam ni mislila da je drugačije. Razlika je u tome što bi naše glavešine tu podigle hotel.Ne može kolibica, MNOGO IH JE. E sad čitam nema struje, nema neta, a ja zaista volim Volimo Net, i razmisljam onako u sebi pa izdržala bih 2 dana. E ,cvrc malo neću ići ni tih zamišljenih 2 dana ....privilegiju boravka na ovom ostrvcetu imaju samo clanovi Lovačkog udruženja Islanda...pihhhhh Za beg od zombija moram smisliti neko bolje mesto .... Slike koje su maknute ,da ne kažem ukradene su sa ovog ---> SAJTA1534 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Lutajući netom naletih na nešto fantastično.Sebe sam već videla tamo kako uživam, ali.. Na južnoj obali Islanda postoji grupa ostrva pod nazivom Vestmannaeyjar(Westman Islands in English), ovo ostrvo što ću vam predstaviti zove se Elliðaey (ovo sam kopirala). Ostrvo je naseljeno morskim pticama koje se tu i gnezde.Ja sam se taman ponadala da tu ima malo mesta za mene, ali te ptice, neka hvala... Vidim tu kućicu na tom ostrvu, ali mi nije jasno zašto služi .Ukucam u Google da ja to malo proverim. Čika Google kaže da je pre 300 godina tu živelo 5 porodica koje se bavilo ribolovom.Ništa novo ne saznah, pitam se da se nisu bavili drvnom industrijom.. Naravno da je i na Islandu isto kao kod nas.Lovački savez Islanda je odlučio da 1953 godine napravi tu ložu tj kolibicu, pa nisam ni mislila da je drugačije. Razlika je u tome što bi naše glavešine tu podigle hotel.Ne može kolibica, MNOGO IH JE. E sad čitam nema struje, nema neta, a ja zaista volim Volimo Net, i razmisljam onako u sebi pa izdržala bih 2 dana. E ,cvrc malo neću ići ni tih zamišljenih 2 dana ....privilegiju boravka na ovom ostrvcetu imaju samo clanovi Lovačkog udruženja Islanda...pihhhhh Za beg od zombija moram smisliti neko bolje mesto .... Slike koje su maknute ,da ne kažem ukradene su sa ovog ---> SAJTAJan 19, 2014 1534 -
Ne govorim, puštam tišinu da ti prenese skrivene poruke duše, govorim ti čežnjom, nežnošću, željom, ti nisi tu i ja te osećam.....osećam dodir tvoje ruke po kosi koja me smiruje, dodiruješ moje lice kao da pišeš azbuku osećanja....ja to nisam....ja sam samo tišina koju čuješ kad zatvoriš oči....Govorim nežnošću jer samo taj jezik razumem.....ZNAM DA ČUJEŠ!!!.......Zato moraš sve da razumeš moj odlazak ,moj nestanak .Krivi smo oboje znam ,mada sam ja vise, kriva što sam ti sve to dozvolila,što nisam nestala ranije sa prvim kišama jesenjim.Sama sam kriva za svoju situaciju. Pokušavala sam da pronalazim izlaz iz mračnog tunela sama.Ti nisi razumeo, nisi shvatio već si me ljuborno čuvao od celog sveta. Da si mogao svima bi oci zavezao, da me ne vide,ne čuju ,da me nema.A ja ...ko JA zaista volim zivot, volim ljude. Tebe sam ostavila u tvom beznadju iz kog nećeš sigurno nikad izaći jel' sve dublje toneš.Iskreno mi je žao, ali nisam ja kriva .Krive su ti sve prethodne koje su ostavljale pečate na tvom srcu i na tvojoj duši.Želim da verujem da ćeš izvući nešto pozitivno iz svega...da shvatiš da zaista postoje žene koje ne varaju, koje vole ,koje su iskrene.Da razumeš jezik iskrene žene ,koja kad voli govori tiho ,nečujno....govori izmedju redova.Moraš naučiti čitati taj jezik nežnosti,jel' tiha žena i tiho govori, ali isto treba da znaš... da i tiho ODE !!!1533 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ne govorim, puštam tišinu da ti prenese skrivene poruke duše, govorim ti čežnjom, nežnošću, željom, ti nisi tu i ja te osećam.....osećam dodir tvoje ruke po kosi koja me smiruje, dodiruješ moje lice kao da pišeš azbuku osećanja....ja to nisam....ja sam samo tišina koju čuješ kad zatvoriš oči....Govorim nežnošću jer samo taj jezik razumem.....ZNAM DA ČUJEŠ!!!.......Zato moraš sve da razumeš moj odlazak ,moj nestanak .Krivi smo oboje znam ,mada sam ja vise, kriva što sam ti sve to dozvolila,što nisam nestala ranije sa prvim kišama jesenjim.Sama sam kriva za svoju situaciju. Pokušavala sam da pronalazim izlaz iz mračnog tunela sama.Ti nisi razumeo, nisi shvatio već si me ljuborno čuvao od celog sveta. Da si mogao svima bi oci zavezao, da me ne vide,ne čuju ,da me nema.A ja ...ko JA zaista volim zivot, volim ljude. Tebe sam ostavila u tvom beznadju iz kog nećeš sigurno nikad izaći jel' sve dublje toneš.Iskreno mi je žao, ali nisam ja kriva .Krive su ti sve prethodne koje su ostavljale pečate na tvom srcu i na tvojoj duši.Želim da verujem da ćeš izvući nešto pozitivno iz svega...da shvatiš da zaista postoje žene koje ne varaju, koje vole ,koje su iskrene.Da razumeš jezik iskrene žene ,koja kad voli govori tiho ,nečujno....govori izmedju redova.Moraš naučiti čitati taj jezik nežnosti,jel' tiha žena i tiho govori, ali isto treba da znaš... da i tiho ODE !!!Jul 11, 2013 1533
-
(унуцима Алиси и Денису) не сањам пределе неке далеке бременит их је овај дивни свет ено га лево меандер реке а вид' уз обалу водени цвет у мени нема бивше горчине живот ми пружио нова открића поглед не тежи да стигне даљине смирићу немире крај драгих бића маштања нестварног полако губе дражи што мааме к'о пејзаж оголео из потаје гледам двоје што се љубе ко зна, можда сам и ја некад волео1533 Objavio/la светислав стојановић
-
(унуцима Алиси и Денису) не сањам пределе неке далеке бременит их је овај дивни свет ено га лево меандер реке а вид' уз обалу водени цвет у мени нема бивше горчине живот ми пружио нова открића поглед не тежи да стигне даљине смирићу немире крај драгих бића маштања нестварног полако губе дражи што мааме к'о пејзаж оголео из потаје гледам двоје што се љубе ко зна, можда сам и ја некад волеоOct 24, 2013 1533
-
Čitajući njene blogove, dugo sam razmisljala koji je to blog koji će da je predstavi. Odlučila sam se za ovaj ako i ne bude druge vajde, možda nekog ova priča pomene, pa postane bolji. Kletva Je l' veruješ ti u kletve? Ono, neko te ukune i onda ti sve po kući krene loše, nema napretka nego sve nazadlak, neko ti se razboli ne daj bože ili se ti sama razboliš, dete počne da loše uči, svekrva da te mrzi, a muž da se švaleriše, kocka il opija? Ponešto od toga ili sve odjednom, daleko bilo! E vidiš, da ti ja nešto kažem - ja verujem. Eto ti ta, ta pored tvoje kuće, da ti pravo kažem, ja se od nikoga ne plašim, jedino od Boga, pa od nje. Gospod si ima neke svoje puteve i amanete, on to ne radi, ali se i kod njega, kažu, promenilo to, vezano za rok kad će da te načepi, ako si se nešto zamerio ovom svetu, čoveku i njemu. Kazaću ti, al od mene da se ne čuje- vidi mi na pragu, sve nešto ulepljeno i neki zeleni crvi gmižu naokolo, ja očistim, ona baci opet. Muke moje. Ranije je bilo, kažu, kad neko nešto mnogo pogreši, kad učini zlo il ga stalno čini, da Bog to kad tad vrati, njegovima. Ne kaže se za džabe, kad nekog neka debela muka strefi, ko zna koji se predak zamerio Gospodu i ljudima činio zlo, pa sad nedužni ispaštaju. E vidiš, takve odložene pravde je sve manje, od kako se svet prozlio ovoliko, pa Bog više i ne čeka da ti zažmuriš i da te gotovo svi zaborave, pa on one tvoje nekom mukom da podseti na tebe. Sad on to po hitnom postupku- a učiniš zlo, a on uredi da ti se vrati. Ne tebi, bre, nego tamo gde će najviše da te zaboli. Nego, ne bojim se ja Boga, ovoga mi krsta, ja i sama ponavljam- neka mi vrati sve što ja drugima loše činim. I ne kažem za sebe, nego za sve.Svakome neka bude onako kako on drugima čini. Pa volj' ti lepo, volj' ti loše, sam si birao. Onako ti je kakav si. Ogovarala me ona moja jetrva, kaže, klela sam joj decu. A što sam ja njoj klela decu, molim te lepo, ako sam samo rekla - dabogda tvojoj deci bude sve ono što si ti meni radila. Pa tvoje je da razmišljaš o tome kako će tvojoj deci biti, što bi se drugi za njih sekirali! I čega ima da se plašiš, ako si u životu ispravna bila i sve pošteno i po pravdini radila?Što se ja ne plašim - reci i ti meni isto, ja neću da se uvredim, ič. Ali ja znam da nikada nikome ni na senku nisam stanula, kamoli da sam nekome nešto loše uradila, da sam mu zlo nanela, da sam nešto negde lanula pa da on posle ima muke zbog toga. Što sam zaimala vraćala sam, što sam uzimala, plaćala sam, tuđe meni ne treba da me bije prokletinja, a ako sam nekad nekog i popreko pogledala, to je možda i zaslužio. I mene tako pogledaju pa se ja ne ljutim. Nego se pitam, iju, šta ja to rekoh ili uradih... A i tebi ću evo da kažem- ne mrzim te, časti mi, ti znaš koliko ja tebe volim i poštujem i uvažavam, ali evo, i tebi i svima, sve neka vam Bog vrati onako kako radite drugima. Jel si siguran da radiš dobro? Što se onda sekiraš i što bi se ljutio na mene? Ljuti se na sebe, ako nisi ispravan. A prozlio se ovaj narod, mogu da ti reknem, prozlio se toliko da od ovoga svega mora nešto veliko da iskoči. Pa se svađa, pa gunđa, pa kune... I to kako kune bre, i poznate i nepoznate, i krive i nedužne, izgleda da ljudi misle da će njihova muka manja da im bude ako stanu da kunu. Neki dan, prepun autobus, čovek lepo kaže, nemojte da me gurate, vidite da ne vidim, ispred mene je šipka, nemam kud... Kad ženo, kad ti ona baba poče da kune - dabogda obe noge polomio, pa vidiš da nema mesta, kako ja da uđem, samo vi da se vozite, ja stara pa mogu da čekam, dabogda ti i ruke polomili kad nećeš da se pomeriš... Onaj čovek zapomaže, stvarno ga pripela uz onu šipku, sklonio bi se on al nema gde, baba ne prestaje da žvanjka, onaj narod gleda svako u svoju muku, ljudi na Zadušnice pošli, ni do čega im nije... Ma kažem ti, zadnje vreme došlo. E, a znaš, neka misli ko šta oće, ja sam primetila da se moja kletva važi. Jednom sam se svađala sa mojim Nikolom, pa mu u besu kažem, e dabogda ti pukla guma. Kad se vratio kući, kaže, ti bre nisi normalna, do pola puta pukoše mi dve gume. A onoj, znaš, onoj što me maltretirala na poslu, njoj sam stalno ponavljala, neka, neka, Gospod će sve to tvojoj deci da vrati. I da vidiš, njen sin prebije nekog druga u kafiću, jedva spasli dečka, glavu mu otvarali. Doduše, i ona spasla svoje dete, ni dan u zatvoru nije bio, još se moglo to da se smuva, narod se nije razbudio ko sad, al- ne verujem da su mirno spavali. Ako dušu nemaju zbog ovog deteta, što su ga unakazili, bar dok nisu smuvali da njihovo ne leži zatvor, nije im lako bilo. Nego, vidiš li ti ovo na mojim vratima? Šta kažeš, curi smola iz ragastova pa pa pada na prag?! Iju, kako se toga nisam setila, a stvarno vrata nova, tek smo ih namestili. I ove gusenice mora da su se zbog te smole nakupile. E baš ti hvala, ja taman počela da kunem, ko li mi ih na prag nabacuje, dabogda mu se u krevetu skupljaje. Grešna mi duša!! Preuzeto sa NEGOSLAVA'S BLOG1526 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Čitajući njene blogove, dugo sam razmisljala koji je to blog koji će da je predstavi. Odlučila sam se za ovaj ako i ne bude druge vajde, možda nekog ova priča pomene, pa postane bolji. Kletva Je l' veruješ ti u kletve? Ono, neko te ukune i onda ti sve po kući krene loše, nema napretka nego sve nazadlak, neko ti se razboli ne daj bože ili se ti sama razboliš, dete počne da loše uči, svekrva da te mrzi, a muž da se švaleriše, kocka il opija? Ponešto od toga ili sve odjednom, daleko bilo! E vidiš, da ti ja nešto kažem - ja verujem. Eto ti ta, ta pored tvoje kuće, da ti pravo kažem, ja se od nikoga ne plašim, jedino od Boga, pa od nje. Gospod si ima neke svoje puteve i amanete, on to ne radi, ali se i kod njega, kažu, promenilo to, vezano za rok kad će da te načepi, ako si se nešto zamerio ovom svetu, čoveku i njemu. Kazaću ti, al od mene da se ne čuje- vidi mi na pragu, sve nešto ulepljeno i neki zeleni crvi gmižu naokolo, ja očistim, ona baci opet. Muke moje. Ranije je bilo, kažu, kad neko nešto mnogo pogreši, kad učini zlo il ga stalno čini, da Bog to kad tad vrati, njegovima. Ne kaže se za džabe, kad nekog neka debela muka strefi, ko zna koji se predak zamerio Gospodu i ljudima činio zlo, pa sad nedužni ispaštaju. E vidiš, takve odložene pravde je sve manje, od kako se svet prozlio ovoliko, pa Bog više i ne čeka da ti zažmuriš i da te gotovo svi zaborave, pa on one tvoje nekom mukom da podseti na tebe. Sad on to po hitnom postupku- a učiniš zlo, a on uredi da ti se vrati. Ne tebi, bre, nego tamo gde će najviše da te zaboli. Nego, ne bojim se ja Boga, ovoga mi krsta, ja i sama ponavljam- neka mi vrati sve što ja drugima loše činim. I ne kažem za sebe, nego za sve.Svakome neka bude onako kako on drugima čini. Pa volj' ti lepo, volj' ti loše, sam si birao. Onako ti je kakav si. Ogovarala me ona moja jetrva, kaže, klela sam joj decu. A što sam ja njoj klela decu, molim te lepo, ako sam samo rekla - dabogda tvojoj deci bude sve ono što si ti meni radila. Pa tvoje je da razmišljaš o tome kako će tvojoj deci biti, što bi se drugi za njih sekirali! I čega ima da se plašiš, ako si u životu ispravna bila i sve pošteno i po pravdini radila?Što se ja ne plašim - reci i ti meni isto, ja neću da se uvredim, ič. Ali ja znam da nikada nikome ni na senku nisam stanula, kamoli da sam nekome nešto loše uradila, da sam mu zlo nanela, da sam nešto negde lanula pa da on posle ima muke zbog toga. Što sam zaimala vraćala sam, što sam uzimala, plaćala sam, tuđe meni ne treba da me bije prokletinja, a ako sam nekad nekog i popreko pogledala, to je možda i zaslužio. I mene tako pogledaju pa se ja ne ljutim. Nego se pitam, iju, šta ja to rekoh ili uradih... A i tebi ću evo da kažem- ne mrzim te, časti mi, ti znaš koliko ja tebe volim i poštujem i uvažavam, ali evo, i tebi i svima, sve neka vam Bog vrati onako kako radite drugima. Jel si siguran da radiš dobro? Što se onda sekiraš i što bi se ljutio na mene? Ljuti se na sebe, ako nisi ispravan. A prozlio se ovaj narod, mogu da ti reknem, prozlio se toliko da od ovoga svega mora nešto veliko da iskoči. Pa se svađa, pa gunđa, pa kune... I to kako kune bre, i poznate i nepoznate, i krive i nedužne, izgleda da ljudi misle da će njihova muka manja da im bude ako stanu da kunu. Neki dan, prepun autobus, čovek lepo kaže, nemojte da me gurate, vidite da ne vidim, ispred mene je šipka, nemam kud... Kad ženo, kad ti ona baba poče da kune - dabogda obe noge polomio, pa vidiš da nema mesta, kako ja da uđem, samo vi da se vozite, ja stara pa mogu da čekam, dabogda ti i ruke polomili kad nećeš da se pomeriš... Onaj čovek zapomaže, stvarno ga pripela uz onu šipku, sklonio bi se on al nema gde, baba ne prestaje da žvanjka, onaj narod gleda svako u svoju muku, ljudi na Zadušnice pošli, ni do čega im nije... Ma kažem ti, zadnje vreme došlo. E, a znaš, neka misli ko šta oće, ja sam primetila da se moja kletva važi. Jednom sam se svađala sa mojim Nikolom, pa mu u besu kažem, e dabogda ti pukla guma. Kad se vratio kući, kaže, ti bre nisi normalna, do pola puta pukoše mi dve gume. A onoj, znaš, onoj što me maltretirala na poslu, njoj sam stalno ponavljala, neka, neka, Gospod će sve to tvojoj deci da vrati. I da vidiš, njen sin prebije nekog druga u kafiću, jedva spasli dečka, glavu mu otvarali. Doduše, i ona spasla svoje dete, ni dan u zatvoru nije bio, još se moglo to da se smuva, narod se nije razbudio ko sad, al- ne verujem da su mirno spavali. Ako dušu nemaju zbog ovog deteta, što su ga unakazili, bar dok nisu smuvali da njihovo ne leži zatvor, nije im lako bilo. Nego, vidiš li ti ovo na mojim vratima? Šta kažeš, curi smola iz ragastova pa pa pada na prag?! Iju, kako se toga nisam setila, a stvarno vrata nova, tek smo ih namestili. I ove gusenice mora da su se zbog te smole nakupile. E baš ti hvala, ja taman počela da kunem, ko li mi ih na prag nabacuje, dabogda mu se u krevetu skupljaje. Grešna mi duša!! Preuzeto sa NEGOSLAVA'S BLOGJan 16, 2016 1526
-
Znate li onu autobusku stanicu "petnaestice" iz pravca Zemuna kod TC Ušće? Ako ne znate uđite na mapu Beograda i pogledajte. Je l' ste videli? E, sada kada ste locirali mesto događaja, biće vam lakše da pratite radnju priče... Tog dana sam na tu stanicu stigla iz pravca Zelenog venca. Zapravo, nisam stigla baš na tu stanicu koju ste maločas uspešno locirali, nego na onu preko puta nje. Sad se vi pitate kako i zašto sam stigla iz tog pravca kad živim u Zemunu, pa vam nije logično. Polako, sve ću vam potanko objasniti. Noć pre stupanja mojih nogu na tu stanicu, prespavala sam u stanu kod moje drugarice koja stanuje u blizini Zelenog venca. Zapravo, ne bih mogla reći da sam kod nje prespavala jer smo bile budne do ponoći, a kada sam ja htela da odem na spavanje, njoj su se iznenada prijele palačinke, pa me je zamolila da joj pravim društvo dok ih zgotovi. Njeno pravljenje palačinki je potrajalo do cika zore jer je ona mnogo spora osoba i gubi mnogo vremena na okretanje palačinki u vazduhu, najmanje izgubi 0, 87 stotinki sekunde po jednoj palačinki, tako da je sa jedenjem palačinki počela oko pola pet. Na spvanje sam otišla oko pola šest i taman kada sam zatvorila vrata sobe u kojoj sam imala nameru da spavam, taman kada sam u divnoj žutoj pidžamici sa medvedićima, legla u krevet i umirila se - odjednom je njena mačka počela da laje ispred vrata te sobe u kojoj sam ja bila. E, sada sam se toliko iznervirala da sam zaboravila šta se desilo na onoj stanici koju sam pomenula na početku, a sve zbog drugarice moje mačke koja je lajala. Ma, otkud vam pijana da sam pomisao?! Nije važno... vreme je praznika, pa eto svima želim srećan Dan republike!1514 Objavio/la Gala Gala
-
By Gala Gala Znate li onu autobusku stanicu "petnaestice" iz pravca Zemuna kod TC Ušće? Ako ne znate uđite na mapu Beograda i pogledajte. Je l' ste videli? E, sada kada ste locirali mesto događaja, biće vam lakše da pratite radnju priče... Tog dana sam na tu stanicu stigla iz pravca Zelenog venca. Zapravo, nisam stigla baš na tu stanicu koju ste maločas uspešno locirali, nego na onu preko puta nje. Sad se vi pitate kako i zašto sam stigla iz tog pravca kad živim u Zemunu, pa vam nije logično. Polako, sve ću vam potanko objasniti. Noć pre stupanja mojih nogu na tu stanicu, prespavala sam u stanu kod moje drugarice koja stanuje u blizini Zelenog venca. Zapravo, ne bih mogla reći da sam kod nje prespavala jer smo bile budne do ponoći, a kada sam ja htela da odem na spavanje, njoj su se iznenada prijele palačinke, pa me je zamolila da joj pravim društvo dok ih zgotovi. Njeno pravljenje palačinki je potrajalo do cika zore jer je ona mnogo spora osoba i gubi mnogo vremena na okretanje palačinki u vazduhu, najmanje izgubi 0, 87 stotinki sekunde po jednoj palačinki, tako da je sa jedenjem palačinki počela oko pola pet. Na spvanje sam otišla oko pola šest i taman kada sam zatvorila vrata sobe u kojoj sam imala nameru da spavam, taman kada sam u divnoj žutoj pidžamici sa medvedićima, legla u krevet i umirila se - odjednom je njena mačka počela da laje ispred vrata te sobe u kojoj sam ja bila. E, sada sam se toliko iznervirala da sam zaboravila šta se desilo na onoj stanici koju sam pomenula na početku, a sve zbog drugarice moje mačke koja je lajala. Ma, otkud vam pijana da sam pomisao?! Nije važno... vreme je praznika, pa eto svima želim srećan Dan republike!Jan 02, 2015 1514 -
Zašto stojim ovde ja i zašto suze mi liju? Jer se ispod osmeha mnoge stvari kriju. Jednom sam volela i nikad više neću. Kako sam mogla da dozvolim da vetar odvuče mi sreću?! Svi su me redom pitali kako mogu od tada da živim, A ja sam se samo smejala i rekla da osmeh krivim. Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj Jednom se desi nešto zbog čega život ti postane lep, Ali taj neko posle ode, da obilazi s nebesa svet. Posle dođe ti da digneš ruke da poštediš sebe muke, Ali kad živiš život za nekog – nikad nije ti svejedno. Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj1506 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Zašto stojim ovde ja i zašto suze mi liju? Jer se ispod osmeha mnoge stvari kriju. Jednom sam volela i nikad više neću. Kako sam mogla da dozvolim da vetar odvuče mi sreću?! Svi su me redom pitali kako mogu od tada da živim, A ja sam se samo smejala i rekla da osmeh krivim. Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj Jednom se desi nešto zbog čega život ti postane lep, Ali taj neko posle ode, da obilazi s nebesa svet. Posle dođe ti da digneš ruke da poštediš sebe muke, Ali kad živiš život za nekog – nikad nije ti svejedno. Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj brojDec 20, 2015 1506 -
Zene 1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje. Kako se istuširati – MUSKARCI 1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta. ... jel ima istine ?!? :P1504 Objavio/la Slatkamaca 1
-
By Slatkamaca 1 Zene 1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje. Kako se istuširati – MUSKARCI 1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta. ... jel ima istine ?!? :PSep 07, 2013 1504 -
Moj blog gost PeckoPivo blog Sa jedne strane, iskreno verujem u vrednost nezavisnog pravosuđa kao jednog od glavnih stubova društva. Sa druge strane, svakih par meseci čitam u novinama koga je sve Apelacioni sud oslobodio ili mu smanjio kaznu, a gledam i kako su napredni radikali amnestirali gomilu zatvorenika (glasača i alata za komunikaciju sa neistomišljenicima na lokalnim izborima po Srbiji) čim su se dokopali predsedničke fotelje. Čujem takođe od prijatelja da je poslednja reforma sudstva napravila ršum i da je usporila sudstvo maksimalno. I nisam pametan. Ne znam da li pravosudni sistem treba ostaviti da radi na miru i izbori se za svoju nezavisnost i efikasnost u radu, ili treba da vršimo pritisak da se to desi? Da li uopšte može da postigne nezavisnost u radu ako mi budemo vršili pritisak? Kad razmišljam generalno, odgovor je lak – treba verovati u institucije i njihovu nezavisnost. Međutim, kad pročitam primer kakav je ovaj u nastavku, onda više nisam tako siguran. Tačnije – popizdim, i to iz bar 2 razloga: 1. Ovakvim odlukama se životinje vraćaju na ulice. On će da dobije 12-13, odslužiće 3-4 i onda će opet neki populistički predsednik da potpiše neku amnestiju i eto njega napolju za 5-6 godina. I šta onda može da se desi? Evo recimo ovo. 2. Način razmišljanja – njenom bratu je rečeno da bude u sudnici sve vreme, kako bi pokazao da mu je stalo. Ako nisi tu, nije ti stalo i onda ubica dobije manju kaznu. Ovo, da pojasnim onima koji ne razumeju, nema pravnu osnovu, već je odlika vrednosti i kulture, a pravosuđe je jedno od mesta na kojima se nacionalna kultura najbolje vidi. Sad pročitajte i Borisov tekst u nastavku, a onda potpišite i peticiju. Link je na kraju teksta. Ne znam da li išta možemo da uradimo peticijom, ali hajde da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo sudstvo da, iz nehata ili zato što je korumpirano, smanji moguću kaznu ovoj moralnoj nakazi od čoveka. Hvala unapred. —— Ubiću je. Spaliću je. Može mi se. Srbija je. Boris Bajić Pozvoniću. Otvoriće. Znamo se od ranije. Ući ću. Pozdraviću. Otpozdraviće. Sješću. Pričekaću. Sok? Prihvatiću. Kako si – pitaću. I ona će. Red je. Društvene konvencije. Otkud ti? Došao. Jesi nešto trebao? Da, zapravo. Novac – treba mi. Nemam, znaš da dala bi’. Imaš nešto! Daj mi pare, oteću! Nemaš pravo – moje su! Šamar. Dva. Kučka bezobrazna. I dalje ne popušta. Daj mi, bolje za tebe! Čovječe, pusti me! Na podu je. Ispod mene. Daj čovječe, smiri se! Kasno je. Plače, moli. Gadim se. Pusti me! Pusti me, Vaskrsije! Kasno, kučko, kasno je. Davim je. Ne trepće. Gledam je. Lepa je. Zabole me. Neka je. Guši se. Umreće! Neka će. Kriva je! Što mi pare ne dade? Mlada je! Žensko je! Pobogu Vaskrsije! Dvaes’četri godine! Dete je nečije! I za to me zabole! Daha nema – umire. Ako pustim – živeće. Ne dam! Ne može! Umrla je. Nema je. Sad po pare – pa napolje. Trista evra? Dobro je! Šta s njom? Spalim je! Spalim je i ne zna se. Telo se ugljeniše. Teško se prepoznaje. Gasim vatru, komšije da ne vide. Silazim niz stubište. A šta i ako me u’vate? Smiri se Vaskrsije. Ovde sve se može, sve se sme. Srbija je, rođače! Vaskrsije Vrekić, nakaza prirode 16. februar 2013. godine, Novi sad Dana 16. februara 2013. godine Vaskrsije Vrekić je na najbrutalniji mogući način ubio dvadesetčetvorogodišnju Mariju Cimbal. Nakon što ju je zadavio, zapalio je njeno tijelo u nadi da će ukloniti dokaze. Išetao je iz njenog stana i mirno zaključao vrata, kao da se ništa nije desilo, sa plenom od 300€. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se, nakon jednogodišnjeg razvlačenja pomjerilo sa mrtve tačke samo da bi optužnicu koja je dotičnog teretila za: teško ubistvo na svirep ili podmukao način; teško ubistvo i pri tom izazivanje opšte opasnosnosti po druge i teško ubistvo iz koristoljublja, preinačila u optužnicu za teško ubistvo iz koristoljublja. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom Sadu potpuno ignoriše činjenicu da je Marijino tijelo optuženi spalio i, siguran da je uklonio sve dokaze, potpuno normalno nastavio svoj život, bez pokušaja bilo kakvog bjekstva iz Novog Sada ili iz zemlje. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom sadu ignoriše činjenicu da je požar koji je optuženi izazvao mogao da ugrozi druge stanovnike zgrade, među kojima ima i djece. Sjetite se da se prvenstveno mislilo da se radi o nesrećnom slučaju, a da je sve izgorilo ubica nikad ne bi bio pronađen. Ukoliko bude dokazano da se, ipak, nije radilo o ubistvu iz koristoljublja nego da je “samo” u pitanju teško ubistvo, uz veliki raspon između minimalnih 15 i maksimalnih 40 godina, postoji mogućnost da ga osude na 15, a uz dobro vladanje napolju je za 10. Je li to pravda? Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ovim putem da ovo ubistvo okarakteriše onako kako činjenice, dokazi i priznanje optuženog nalažu. Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu da zvijer trajno ukloni sa ulica ovog, nekad mirnog, grada, koji se u posljednjih nekoliko godina, pod stražnom Višeg javnog tužilaštva pretvorilo u poprište svakodnevnih pucnjava, premlaćivanja, silovanja, pljački i ubistava. Vaskrsije Vrekić je golim rukama zadavio Mariju Cimbal, a potom njeno tijelo zapalio, u nadi da će ukloniti dokaze. Nije bježao. Mislio je da je siguran. Družili su se. Pustila ga je u stan. To je svirepo. To je podmuklo. Požar je mogao da ugrozi druge. Ubio je zbog 300€. Ljudi, radite svoj posao! Klikom na: PETICIJA možete da potpišete peticiju za preinačavanje optužnice protiv Vaskrsija Vrekića po svim tačkama za koje je ranije bio optužen. Ne zbog nekakve kalkulacije u godinama i lične satisfakcije bilo koga, jer je nema, Marija je mrtva, nego zato što je on to baš tako napravio i što za to treba i da ga se tereti. Učinite to. (Link ka tekstu na Borisovom blogu) Hvala što ćete potpisati peticiju i podeliti ovaj tekst sa prijateljima.1499 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Moj blog gost PeckoPivo blog Sa jedne strane, iskreno verujem u vrednost nezavisnog pravosuđa kao jednog od glavnih stubova društva. Sa druge strane, svakih par meseci čitam u novinama koga je sve Apelacioni sud oslobodio ili mu smanjio kaznu, a gledam i kako su napredni radikali amnestirali gomilu zatvorenika (glasača i alata za komunikaciju sa neistomišljenicima na lokalnim izborima po Srbiji) čim su se dokopali predsedničke fotelje. Čujem takođe od prijatelja da je poslednja reforma sudstva napravila ršum i da je usporila sudstvo maksimalno. I nisam pametan. Ne znam da li pravosudni sistem treba ostaviti da radi na miru i izbori se za svoju nezavisnost i efikasnost u radu, ili treba da vršimo pritisak da se to desi? Da li uopšte može da postigne nezavisnost u radu ako mi budemo vršili pritisak? Kad razmišljam generalno, odgovor je lak – treba verovati u institucije i njihovu nezavisnost. Međutim, kad pročitam primer kakav je ovaj u nastavku, onda više nisam tako siguran. Tačnije – popizdim, i to iz bar 2 razloga: 1. Ovakvim odlukama se životinje vraćaju na ulice. On će da dobije 12-13, odslužiće 3-4 i onda će opet neki populistički predsednik da potpiše neku amnestiju i eto njega napolju za 5-6 godina. I šta onda može da se desi? Evo recimo ovo. 2. Način razmišljanja – njenom bratu je rečeno da bude u sudnici sve vreme, kako bi pokazao da mu je stalo. Ako nisi tu, nije ti stalo i onda ubica dobije manju kaznu. Ovo, da pojasnim onima koji ne razumeju, nema pravnu osnovu, već je odlika vrednosti i kulture, a pravosuđe je jedno od mesta na kojima se nacionalna kultura najbolje vidi. Sad pročitajte i Borisov tekst u nastavku, a onda potpišite i peticiju. Link je na kraju teksta. Ne znam da li išta možemo da uradimo peticijom, ali hajde da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo sudstvo da, iz nehata ili zato što je korumpirano, smanji moguću kaznu ovoj moralnoj nakazi od čoveka. Hvala unapred. —— Ubiću je. Spaliću je. Može mi se. Srbija je. Boris Bajić Pozvoniću. Otvoriće. Znamo se od ranije. Ući ću. Pozdraviću. Otpozdraviće. Sješću. Pričekaću. Sok? Prihvatiću. Kako si – pitaću. I ona će. Red je. Društvene konvencije. Otkud ti? Došao. Jesi nešto trebao? Da, zapravo. Novac – treba mi. Nemam, znaš da dala bi’. Imaš nešto! Daj mi pare, oteću! Nemaš pravo – moje su! Šamar. Dva. Kučka bezobrazna. I dalje ne popušta. Daj mi, bolje za tebe! Čovječe, pusti me! Na podu je. Ispod mene. Daj čovječe, smiri se! Kasno je. Plače, moli. Gadim se. Pusti me! Pusti me, Vaskrsije! Kasno, kučko, kasno je. Davim je. Ne trepće. Gledam je. Lepa je. Zabole me. Neka je. Guši se. Umreće! Neka će. Kriva je! Što mi pare ne dade? Mlada je! Žensko je! Pobogu Vaskrsije! Dvaes’četri godine! Dete je nečije! I za to me zabole! Daha nema – umire. Ako pustim – živeće. Ne dam! Ne može! Umrla je. Nema je. Sad po pare – pa napolje. Trista evra? Dobro je! Šta s njom? Spalim je! Spalim je i ne zna se. Telo se ugljeniše. Teško se prepoznaje. Gasim vatru, komšije da ne vide. Silazim niz stubište. A šta i ako me u’vate? Smiri se Vaskrsije. Ovde sve se može, sve se sme. Srbija je, rođače! Vaskrsije Vrekić, nakaza prirode 16. februar 2013. godine, Novi sad Dana 16. februara 2013. godine Vaskrsije Vrekić je na najbrutalniji mogući način ubio dvadesetčetvorogodišnju Mariju Cimbal. Nakon što ju je zadavio, zapalio je njeno tijelo u nadi da će ukloniti dokaze. Išetao je iz njenog stana i mirno zaključao vrata, kao da se ništa nije desilo, sa plenom od 300€. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se, nakon jednogodišnjeg razvlačenja pomjerilo sa mrtve tačke samo da bi optužnicu koja je dotičnog teretila za: teško ubistvo na svirep ili podmukao način; teško ubistvo i pri tom izazivanje opšte opasnosnosti po druge i teško ubistvo iz koristoljublja, preinačila u optužnicu za teško ubistvo iz koristoljublja. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom Sadu potpuno ignoriše činjenicu da je Marijino tijelo optuženi spalio i, siguran da je uklonio sve dokaze, potpuno normalno nastavio svoj život, bez pokušaja bilo kakvog bjekstva iz Novog Sada ili iz zemlje. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom sadu ignoriše činjenicu da je požar koji je optuženi izazvao mogao da ugrozi druge stanovnike zgrade, među kojima ima i djece. Sjetite se da se prvenstveno mislilo da se radi o nesrećnom slučaju, a da je sve izgorilo ubica nikad ne bi bio pronađen. Ukoliko bude dokazano da se, ipak, nije radilo o ubistvu iz koristoljublja nego da je “samo” u pitanju teško ubistvo, uz veliki raspon između minimalnih 15 i maksimalnih 40 godina, postoji mogućnost da ga osude na 15, a uz dobro vladanje napolju je za 10. Je li to pravda? Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ovim putem da ovo ubistvo okarakteriše onako kako činjenice, dokazi i priznanje optuženog nalažu. Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu da zvijer trajno ukloni sa ulica ovog, nekad mirnog, grada, koji se u posljednjih nekoliko godina, pod stražnom Višeg javnog tužilaštva pretvorilo u poprište svakodnevnih pucnjava, premlaćivanja, silovanja, pljački i ubistava. Vaskrsije Vrekić je golim rukama zadavio Mariju Cimbal, a potom njeno tijelo zapalio, u nadi da će ukloniti dokaze. Nije bježao. Mislio je da je siguran. Družili su se. Pustila ga je u stan. To je svirepo. To je podmuklo. Požar je mogao da ugrozi druge. Ubio je zbog 300€. Ljudi, radite svoj posao! Klikom na: PETICIJA možete da potpišete peticiju za preinačavanje optužnice protiv Vaskrsija Vrekića po svim tačkama za koje je ranije bio optužen. Ne zbog nekakve kalkulacije u godinama i lične satisfakcije bilo koga, jer je nema, Marija je mrtva, nego zato što je on to baš tako napravio i što za to treba i da ga se tereti. Učinite to. (Link ka tekstu na Borisovom blogu) Hvala što ćete potpisati peticiju i podeliti ovaj tekst sa prijateljima.Feb 01, 2014 1499
-
Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!1498 Objavio/la Lj Gww
-
By Lj Gww Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!Feb 08, 2014 1498
