mi VOLIMO NET

.. a ti?
Pozovi prijatelje

Knjiga nedelje

Blog

432 blogs
  • 19 Jul 2013
    Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstijui na svakome od njih po jedan mudar savjetPrvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.Treci, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.Cetvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.I ONDA – ZACUTI!
    487 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstijui na svakome od njih po jedan mudar savjetPrvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.Treci, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.Cetvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.I ONDA – ZACUTI!
    Jul 19, 2013 487
  • 19 Jul 2013
    Žalosno je sto posao koji mama radi mnogi ne primjećuju!   Muškarac je došao kući sa posla i pronašao troje svoje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane su po cijelom travnjaku. Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigdje nije bilo ni njihovog psa. Ušavši u kuću pronašao je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida. Televizor je radio najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudoper je bio krcat prljavim suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje nalazila se mala hrpa pijeska. Brzo je krenuo na sprat preskačući preko hrpe igračaka i odjeće. Tražio je ženu sav zabrinut: možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih ručnika, voda je tekla iz umivaonika, a u kadi je bila prljava voda prepuna pjene. Kilometri toalet papira bili su razvučeni cijelim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga "Kako ti je bilo na poslu?". Gledajući je u nevjerici pitao je: "Šta se ovdje dogodilo danas?" Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš ono kad svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene i pitaš me: "Od čega si umorna, šta li si to ti radila po cijeli dan? "E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.
    1234 Objavio/la Lara C®ft
  • Žalosno je sto posao koji mama radi mnogi ne primjećuju!   Muškarac je došao kući sa posla i pronašao troje svoje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane su po cijelom travnjaku. Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigdje nije bilo ni njihovog psa. Ušavši u kuću pronašao je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida. Televizor je radio najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudoper je bio krcat prljavim suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje nalazila se mala hrpa pijeska. Brzo je krenuo na sprat preskačući preko hrpe igračaka i odjeće. Tražio je ženu sav zabrinut: možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih ručnika, voda je tekla iz umivaonika, a u kadi je bila prljava voda prepuna pjene. Kilometri toalet papira bili su razvučeni cijelim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga "Kako ti je bilo na poslu?". Gledajući je u nevjerici pitao je: "Šta se ovdje dogodilo danas?" Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš ono kad svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene i pitaš me: "Od čega si umorna, šta li si to ti radila po cijeli dan? "E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.
    Jul 19, 2013 1234
  • 14 Jul 2013
    Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno, srce ti se u isto vreme sklupča i raduje, sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo, kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca. Ne znaš kako i čime, ali siguran si da ćete izlečiti jedno drugo. Zavoliš to poluživo i ranjeno, shvatiš da moraš da živiš, kad si već oživeo, jer ne smeš dopustiti da čitav tvoj svet izdahne na tvom dlanu. Živiš u ritmu otkucaja malenog srca. Odjednom si razdragan, odjednom voliš život, čak i svoj, odjednom veruješ da ljubav čini čuda, kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo, zahvaljujući oblogu od tvog dlana....
    562 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno, srce ti se u isto vreme sklupča i raduje, sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo, kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca. Ne znaš kako i čime, ali siguran si da ćete izlečiti jedno drugo. Zavoliš to poluživo i ranjeno, shvatiš da moraš da živiš, kad si već oživeo, jer ne smeš dopustiti da čitav tvoj svet izdahne na tvom dlanu. Živiš u ritmu otkucaja malenog srca. Odjednom si razdragan, odjednom voliš život, čak i svoj, odjednom veruješ da ljubav čini čuda, kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo, zahvaljujući oblogu od tvog dlana....
    Jul 14, 2013 562
  • 14 Jul 2013
    :)
    Nije potrebno da izvedemo velike stvari. Treba samo da izvedemo male stvari koje čine da se osećamo bolje ili ne tako loše. Naravno, ponekad nam sudbine neće dozvoliti da to učinimo. Tada moramo nadmudriti sudbine. Moramo biti strpljivi sa bogovima. Oni vole da se zabavljaju, vole da se igraju sa nama. Vole da nas stavljaju na probu. Vole da nam govore kako smo slabi i glupi, da smo nepotrebni.
    667 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    :)
    Nije potrebno da izvedemo velike stvari. Treba samo da izvedemo male stvari koje čine da se osećamo bolje ili ne tako loše. Naravno, ponekad nam sudbine neće dozvoliti da to učinimo. Tada moramo nadmudriti sudbine. Moramo biti strpljivi sa bogovima. Oni vole da se zabavljaju, vole da se igraju sa nama. Vole da nas stavljaju na probu. Vole da nam govore kako smo slabi i glupi, da smo nepotrebni.
    Jul 14, 2013 667
  • 11 Jul 2013
    Kad smo potpuno zaokupljeni pomažući drugima, otkrivamo da možemo doživeti mir i radost koji ponekad nadmašuju naše najsmelije snove. Danas ću se, s kim god bila u društvu, setiti jednostavnog pitanja: "Kako mogu pomoći drugima?" Bice mi na umu da pomažući drugima, isceljujem samu sebe - svoju dušu.Neka nam praštanje i ljubav, svakim dahom, svakim otkucajem srca i svakim korakom budu svakodnevna i jedina poruka. Neka svetlo naše ljubavi uvek blistavo sija, kako nigde više ne bi bilo tame. Prepoznajmo dečiju nevinost i lice Bozje u svakome koga sretnemo ili na koga čak samo pomislimo. Zagrlimo u svim odnosima jedni druge s ljubavlju. Vazno je reći da moramo poštovati naša ljudska osećanja- od besa, užasa, do bespomocnosti. tih bolnih iskustava ne mozemo se osloboditi potiskivanjem ili tako da bes koji osećamo prebacujemo na druge ljude...Vazno je da odlučimo šta želimo učiniti s osećanjima besa i bespomocnosti iz naše prošlosti. Želimo li zaista vratiti te osećaje u naše mentalne ormariće, gde će nastaviti pevati svoje besne pesme i plesati svoje besne plesove? Ili ipak želimo zatraziti pomoc od mudrog Unutrašnjeg Učitelja kojeg svako nosi u srcu?   Šta želite od života? Želite li sreću? Zelite li duševni mir? Želite li veze pune ljubavi, bez napetosti i neprijateljstva?Opraštanje svakom od nas nudi sve to i još mnogo više. Ono je ključ svih naših problema. Ono ne samo da otvara pristup sreći i radosti, nego istovremeno uravnotežuje i uskladjuje telo, um i duh.Kada izaberemo opraštanje, oslobadjamo se zatvora vlastitih misli i osećanja. Da bismo priviknuli um na postojanost i mir, a ne na zbrku i nemir, potrebna je želja i samodisciplina. Disciplinovan um je slobodan um, koji više nije vezan u čvorove. Disciplinovan um ne pati od sukoba, te dopušta svojoj kreativnosti da se hrani u tišini ljubavi.   Često kažemo kako želimo spokojan i tihi um, ali to zapravo ne mislimo. Kada istinski i svim svojim bicem poželimo postojan i miran um, naš ce um takav i postati.Danas cu se podsetiti, što češće budem mogla, da na trenutak budem spokojna, jer istinski želim doživeti svako dobro mirnog uma...      
    642 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Kad smo potpuno zaokupljeni pomažući drugima, otkrivamo da možemo doživeti mir i radost koji ponekad nadmašuju naše najsmelije snove. Danas ću se, s kim god bila u društvu, setiti jednostavnog pitanja: "Kako mogu pomoći drugima?" Bice mi na umu da pomažući drugima, isceljujem samu sebe - svoju dušu.Neka nam praštanje i ljubav, svakim dahom, svakim otkucajem srca i svakim korakom budu svakodnevna i jedina poruka. Neka svetlo naše ljubavi uvek blistavo sija, kako nigde više ne bi bilo tame. Prepoznajmo dečiju nevinost i lice Bozje u svakome koga sretnemo ili na koga čak samo pomislimo. Zagrlimo u svim odnosima jedni druge s ljubavlju. Vazno je reći da moramo poštovati naša ljudska osećanja- od besa, užasa, do bespomocnosti. tih bolnih iskustava ne mozemo se osloboditi potiskivanjem ili tako da bes koji osećamo prebacujemo na druge ljude...Vazno je da odlučimo šta želimo učiniti s osećanjima besa i bespomocnosti iz naše prošlosti. Želimo li zaista vratiti te osećaje u naše mentalne ormariće, gde će nastaviti pevati svoje besne pesme i plesati svoje besne plesove? Ili ipak želimo zatraziti pomoc od mudrog Unutrašnjeg Učitelja kojeg svako nosi u srcu?   Šta želite od života? Želite li sreću? Zelite li duševni mir? Želite li veze pune ljubavi, bez napetosti i neprijateljstva?Opraštanje svakom od nas nudi sve to i još mnogo više. Ono je ključ svih naših problema. Ono ne samo da otvara pristup sreći i radosti, nego istovremeno uravnotežuje i uskladjuje telo, um i duh.Kada izaberemo opraštanje, oslobadjamo se zatvora vlastitih misli i osećanja. Da bismo priviknuli um na postojanost i mir, a ne na zbrku i nemir, potrebna je želja i samodisciplina. Disciplinovan um je slobodan um, koji više nije vezan u čvorove. Disciplinovan um ne pati od sukoba, te dopušta svojoj kreativnosti da se hrani u tišini ljubavi.   Često kažemo kako želimo spokojan i tihi um, ali to zapravo ne mislimo. Kada istinski i svim svojim bicem poželimo postojan i miran um, naš ce um takav i postati.Danas cu se podsetiti, što češće budem mogla, da na trenutak budem spokojna, jer istinski želim doživeti svako dobro mirnog uma...      
    Jul 11, 2013 642
  • 11 Jul 2013
    Ne govorim, puštam tišinu da ti prenese skrivene poruke duše, govorim ti čežnjom, nežnošću, željom, ti nisi tu i ja te osećam.....osećam dodir tvoje ruke po kosi koja me smiruje, dodiruješ moje lice kao da pišeš azbuku osećanja....ja to nisam....ja sam samo tišina koju čuješ kad zatvoriš oči....Govorim nežnošću jer samo taj jezik razumem.....ZNAM DA ČUJEŠ!!!.......Zato moraš sve da razumeš moj odlazak ,moj nestanak .Krivi smo oboje znam ,mada sam ja vise, kriva što sam ti sve to dozvolila,što nisam nestala ranije sa prvim kišama jesenjim.Sama sam kriva za svoju situaciju. Pokušavala sam  da pronalazim izlaz iz mračnog tunela sama.Ti nisi razumeo, nisi shvatio već si me ljuborno čuvao od celog sveta. Da si mogao svima bi oci zavezao, da me ne vide,ne čuju ,da me nema.A ja ...ko JA zaista volim zivot, volim ljude. Tebe sam ostavila u tvom beznadju iz kog nećeš sigurno nikad izaći jel' sve dublje toneš.Iskreno mi je žao, ali nisam ja kriva .Krive su ti sve prethodne koje su ostavljale pečate na tvom srcu i  na tvojoj duši.Želim da verujem da ćeš izvući nešto  pozitivno iz svega...da shvatiš da zaista postoje žene koje ne varaju, koje vole ,koje su iskrene.Da razumeš jezik iskrene žene ,koja kad voli govori tiho ,nečujno....govori izmedju redova.Moraš naučiti čitati taj jezik nežnosti,jel' tiha žena i tiho govori, ali isto treba da znaš... da i tiho ODE !!!
    609 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ne govorim, puštam tišinu da ti prenese skrivene poruke duše, govorim ti čežnjom, nežnošću, željom, ti nisi tu i ja te osećam.....osećam dodir tvoje ruke po kosi koja me smiruje, dodiruješ moje lice kao da pišeš azbuku osećanja....ja to nisam....ja sam samo tišina koju čuješ kad zatvoriš oči....Govorim nežnošću jer samo taj jezik razumem.....ZNAM DA ČUJEŠ!!!.......Zato moraš sve da razumeš moj odlazak ,moj nestanak .Krivi smo oboje znam ,mada sam ja vise, kriva što sam ti sve to dozvolila,što nisam nestala ranije sa prvim kišama jesenjim.Sama sam kriva za svoju situaciju. Pokušavala sam  da pronalazim izlaz iz mračnog tunela sama.Ti nisi razumeo, nisi shvatio već si me ljuborno čuvao od celog sveta. Da si mogao svima bi oci zavezao, da me ne vide,ne čuju ,da me nema.A ja ...ko JA zaista volim zivot, volim ljude. Tebe sam ostavila u tvom beznadju iz kog nećeš sigurno nikad izaći jel' sve dublje toneš.Iskreno mi je žao, ali nisam ja kriva .Krive su ti sve prethodne koje su ostavljale pečate na tvom srcu i  na tvojoj duši.Želim da verujem da ćeš izvući nešto  pozitivno iz svega...da shvatiš da zaista postoje žene koje ne varaju, koje vole ,koje su iskrene.Da razumeš jezik iskrene žene ,koja kad voli govori tiho ,nečujno....govori izmedju redova.Moraš naučiti čitati taj jezik nežnosti,jel' tiha žena i tiho govori, ali isto treba da znaš... da i tiho ODE !!!
    Jul 11, 2013 609

Šta je novo