mi VOLIMO NET

Blog

• 04 Nov 2013
  крв вена Лукреције

  састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.

  1803 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  крв вена Лукреције

  састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.

  Nov 04, 2013 1803
• 30 Oct 2013
  о Р.

  дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.

  2471 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  о Р.

  дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.

  Oct 30, 2013 2471
• 29 Oct 2013
  и створи . . Творац

  састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 

  1825 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  и створи . . Творац

  састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 

  Oct 29, 2013 1825
• 28 Oct 2013
  спесмом ћу им кажем

  састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.

  2495 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  спесмом ћу им кажем

  састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.

  Oct 28, 2013 2495
• 27 Oct 2013
  Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka,

  Danas je Sveta Petka Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

  3405 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
• By ЗРНО ВЕРЕ

  Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka,

  Danas je Sveta Petka Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

  Oct 27, 2013 3405
• 26 Oct 2013
  Zbogom YU

  Danas je u Beogradu sahranjena Jovanka Broz, kraj je jedne epohe. Kakva god ta epoha bila, kakva god bila Jugoslavija, bila je bolja od svega što je nastalo na njenim ostacima  

  1946 Objavio/la Ladislav Urošević
• By Ladislav Urošević

  Zbogom YU

  Danas je u Beogradu sahranjena Jovanka Broz, kraj je jedne epohe. Kakva god ta epoha bila, kakva god bila Jugoslavija, bila je bolja od svega što je nastalo na njenim ostacima  

  Oct 26, 2013 1946